Epidemiolog prof. dr Petrović: Još RAZGOVARAMO DA LI DECU DA VRATIMO U ŠKOLE TOKOM JUNA
Smatram da smo uspešno odgovorili na epidemijski talas i da možemo biti zadovoljni dosadašnjim rezultatima.
{module Oglas 1 – 2020}
Ključni cilj, očuvanje funkcionalnosti zdravstvenog sistema, ostvaren je, ali još uvek je rano za konačne ocene jer ovo je tek kraj početka i dug je put pred nama do kraja ove epidemije, kaže u intervjuu za “Blic” prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član Kriznog štaba za suzbijanje Covid-19.
Iako je prvi talas epidemije virusa korona u našoj zemlji trenutno na zalasku, prof. dr Vladimir Petrović podseća da se stručni tim još uvek pridržava ključnog epidemiološkog principa “prava mera, u pravo vreme, na pravom mestu”, kao i da je upravo takav pristup, uz građane koji su poštovali mere, doprineo tome da situacija bude zadovoljavajuća.
Da li to znači da ništa ne biste menjali ni sada oko mera zaštite od korone i da su neopravdane kritike da je bilo propusta Kriznog štaba?
– Mortalitet u Srbiji je među nižim u Evropi i ispod je svetskog proseka. Posle više od dva meseca epidemije, u Vojvodini broj obolevanja i umiranja je među najpovoljnijima u Evropi, neki ocenjuju da je i najpovoljniji. Ako se posmatraju ti pokazatelji, ne bih ništa menjao i ne bih ništa drugačije uradio. Moram da za to zahvalim svim građanima na poštovanju mera i saradnji u ovoj borbi. Polemike bih prepustio drugima koji za to imaju vremena na raspolaganju.
{module Oglas 0 – 2020}
Polemike se vode i oko toga da nije bilo dovoljno zaštitne opreme za zdravstvene radnika na početku epidemije. Da li su one opravdane?
– Ceo zdravstveni sistem u Vojvodini je počeo sa pripremama početkom januara, kada je pokrajinski sekretar naložio direktorima zdravstvenih ustanova da počnu da nabavljaju zaštitnu opremu. Da su dobro obavljene, svedoči mali broj zdravstvenih radnika koji se zarazio i koji je oboleo sa manifestnom kliničkom slikom. Mislim da ako je i bilo propusta, oni su bili u pojedinačnim slučajevima. Ono što sam znao je spremnost instituta i zavoda za javno zdravlje u Vojvodini da smo bili spremni za epidemiju. Imali smo dovoljne količine lične zaštitne opreme za prvih mesec dana, što je preporučeni period u kojem se ceo zdravstveni sistem mobiliše i počinje da stiže novi dovoljno obučeni kadar i druga sredstva za rad i kvalitetnu organizaciju rada. U narednom periodu radićemo na kadrovskom jačanju kapaciteta epidemiološke i laboratorijske službe.
Ukazuje li jačanje ovih službi da opasnost od virusa i dalje postoji iako je vanredno stanje ukinuto?
– Vanredno stanje je pravna kategorija. Jedino što se menja u odnosu prema epidemiji je to što više neće biti policijskog časa. Sada se okrećemo jednom liberalnijem pristupu, odnosno više se oslanjamo na ličnu svest i savest građana. Oprez mora da postoji sve dok ne postignemo visok nivo kolektivnog imuniteta, bilo prokužavanjem (prebolevanjem) ili vakcinacijom.
Da li je taj oprez kočnica da se deca vrate u škole iako se tvrdi da ona nisu rizična grupa?
– Još nije doneta konačna odluka da li će deca ići u školu u ovoj školskoj godini. Sigurno je da se to neće desiti do 31. maja. U stručnom delu Kriznog štaba se još vode razgovori da li da se deca u junu okupe u škole na dve do tri nedelje. To ima i svojih prednosti i mana. Utvrdili smo da je bolest kod dece i kod mlađih od 20 godina praćena blagom kliničkom slikom i kod zdravih ne zahteva bolničko lečenje. Rizik postoji samo kod dece koja boluju od nekih hroničnih bolesti koje su rizik bez obzira na uzrast. Pratićemo saznanja iz drugih zemalja pre donošenja bilo kakve odluke, ali konačnu odluku će doneti Ministarstvo prosvete nakon procene epidemiologa.
Da li će odluke struke o merama zaštite tokom leta biti drugačije i ima li osnova uverenje da ih ne treba dalje primenjivati ne bi li se stanovništvo zarazilo i steklo kolektivni imunitet?
– Potrebni su odgovori na brojna pitanja do kojih možemo doći ne samo epidemiološkim nadzorom već i posebnim epidemiološkim i kliničkim istraživanjima jer je virus nov. Mere koje treba da se primenjuju su iste, nefarmaceutske, i oslanjanju se na socijalno distanciranje i izolaciju obolelih i samoizolaciju kontakata. Na takav način treba da se postigne maksimalni kolektivni imunitet uz najmanji mogući broj smrtnih ishoda zaključno sa septembrom. U pravu su i oni koji insistiraju na ograničavanju kontakta, posebno sa grupama u riziku, ali i oni koji zagovaraju veći stepen prokužavanja kod zdrave populacije mlađe od 50 godina. Mi se još uvek pridržavamo ključnog epidemiološkog principa „prava mera, u pravo vreme, na pravom mestu“. Ako se mere dobro sprovedu tokom leta i dođemo do višeg nivoa kolektivnog imuniteta, imaćemo i mirniju jesen i zimu, jer vakcine neće biti ove jeseni. U suprotnom, moraćemo ponovo da predlažemo tvrde mere kao u periodu vanrednog stanja da bi se održala funkcionalnost zdravstvenog sistema i sačuvali ljudski životi.
{module Oglas 2 – 2020}
Ako vas razumem, oprez je i dalje potreban iako se tvrdi da su lepo vreme i UV zračenje dobri saveznici za zaustavljanje infekcije?
– Registrovani broj obolelih nije toliko značajan u oceni i proceni toka epidemije. U strukturi obolelih prema težini kliničke slike kod nas, tokom marta smo registrovali visok procenat obolelih sa težom kliničkom slikom koja je kod starijih od 60, a posebno 70 godina, zahtevala mehaničku ventilaciju. Među njima je registrovan i najveći broj smrtnih ishoda. Kako je vreme odmicalo i spoljna temperatura i indeks UV zračenja rastao, registrovan je veći procenat obolelih sa blagom kliničkom slikom. Od početka aprila registrujemo zaražene kod kojih je PCR test pozitivan a da nemaju nikakve simptome i znake bolesti, odnosno asimptomatske slučajeve. U prvoj nedelji maja asimptomatski slučajevi pokrivaju oko 20 odsto svih obolelih koji su registrovani. To se može objasniti povećanom stopom testiranja ili uticajem UV zračenja. I tokom marta su kontakti obolelih testirani, ali mi nismo registrovali asimptomatski zaražene među njima, tako da nam ostaje da smatramo da je to uticaj toplijeg vremena.
Ako je to tako, zašto je onda bolest prisutna i u zemljama gde su temperature visoke?
– To je tačno, ali je tamo i vlažnost vazduha visoka, a ona pogoduje preživljavanju virusa. Zemlje na južnoj polulopti ulaze u jesen i zimu i ukoliko iskuse široku rasprostranjenost i visok intenzitet aktivnosti virusa, odnosno masovne epidemije, moguće je da nam se virus na jesen vrati. Evropa ulazi u period niske vlažnosti vazduha i moguće je da i to utiče na obolevanje kao dodatni zaštitni faktor. Ipak, nije očekivano da će virus nestati, iako to samo po sebi nije u potpunosti isključeno. Pratićemo situaciju i reagovati u zavisnosti od novih saznanja.
A da li pratite sve glasnije teorije da je virus stvoren u laboratorijama i da zato ne može sada da se zaustavi?
– O ovome u Srbiji stvarno ne treba polemisati i ne bih gubio vreme na to. To saznanje nam ne donosi ništa u borbi protiv virusa, a moramo primenjivati iste mere kao i do sada i nadati se razvoju odgovarajućih terapija ili vakcina.
Kakva saznanja nam može pružiti seroepidemiološka studija o koroni?
– Prokuženost, odnosno deo populacije koji ima antitela stečena zaražavanjem u Srbiji, još uvek nije poznat. Pretpostavljamo da je broj zaraženih višestruko veći od registrovanih i da nisu svi imali manifestnu kliničku sliku. Očekujem nizak procenat zaraženih, sličan onom u Sloveniji, posebno kada je u pitanju sever zemlje, a mislim i da je veća prokuženost prema južnim delovima Srbije. Ova saznanja o nivou kolektivnog imuniteta su ključna za planiranje i sprovođenje mera u narednom periodu.
Vakcine najpotrebnije starijima od 50 godina
Da li se virusi takmiče sa ljudima i ko će na kraju dobiti ovu bitku, odnosno kakve su vaše prognoze o pronalasku vakcine ili leka?
– Virusi se ne takmiče sa ljudima, već ih samo koriste za svoj rast i razvoj, kao i sve druge životinjske vrste. Terapije se ubrzano razvijaju i svaka će naći svoje mesto. Što se vakcine tiče, jasno je sada da je najpotrebnija starijima od 50 godina. Biće neophodna i hroničnim bolesnicima koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i povišen krvni pritisak, te hroničnim plućnim bolesnicima, dijabetičarima, gojaznima i osobama koje boluju od malignih neoplazmi. Ove grupe su u povećanom riziku od težeg oblika bolesti i smrtnog ishoda. Očekujem da ćemo do kraja godine ili najkasnije na proleće imati razvijenu vakcinu i već sada se vode polemike kako da se učini globalno dostupnom. Ljudi su živeli pre korone, živeće i posle, s njom ili bez nje. Potrajaće, ali očekujem pobedu.
