“DOBIJALI SMO 10 DOJAVA DNEVNO GDE SE NALAZI” – Progovorio policajac koji je pet meseci tražio Mateja Periša: Građani su prećutali bitne detalje
Svakog dana u Beogradu se u proseku podnese četiri do pet prijava o nestanku osoba, ali u najvećem broju slučajeva se ne radi o nestancima, većina se sami vrate kući ili budu pronađeni u nekoj zdravstvenoj ustanovi.
U potragama za nestalim učestvuje i policijski službenik PU za grad Beograd, UKP, Odeljenja za potrage Miloš Stanimirović. Ovaj policajac bio je i jedan od članova tima koji je pet meseci tragao za Matejem Perišem (27), a koji je pre tačno mesec dana, 18. maja, pronađen mrtav.
Periš je, podsetimo, nestao 31. decembra 2021. u Beogradu, a njegovo telo isplivalo je 139 dana kasnije na Adi Huji.
– Od dana kada je prijavljen nestanak, tog momenta smo, kao i kod svih drugih slučajeva, odmah krenuli u potragu. Istovremeno smo tražili i druge ljude – kaže za Kurir Stanimirović:
– Izvršeno je više provera, pregledani su višesatni video materijali skinuti sa različitih objekata, utvrđena je trasa njihovog kretanja od Zagreba do Beograda, pregledani su apartmani u kojima je Matej boravio sa svojim društvom, lokali koje su posećivali, obavljeno je više razgovora sa različitim licima od kojih su neka tokom traženja Mateja poligrafski testirana.
Naš sagovornik objašnjava da su o slučaju obavestili Interpol, sve policijske stanice grada Beograda, područne policijske uprave na teritoriji Srbije, kao i da su sarađivali sa MUP Hrvatske, sa kojim je, kako tvrdi, ostvaren izvanredan odnos i odlična saradnja.
– Proverili smo apsolutno svaku dojavu koja je stigla, a dobijali smo i do 10 dojava dnevno o tome gde se Matej nalazio – objašnjava šta im je otežavalo potragu i dodaje da mu je izuzetno žao što je potraga završena na ovaj način.
Želeo bih da i ovom prilikom ispred svog odeljenja i u svoje ime izjavim saučešće porodici Periš – dodao je Stanimirović, koji godinama sa svojim kolegama učestvuje u potragama za nestalim osobama.
On kaže da policijski službenici iz Odeljenja za potrage PU za grad Beograd, odmah po prijavi kreću u potragu.
– Još od 2006, sa dolaskom načelnika Odeljenja za potrage Vase Kobca, praksa ovog Odeljenja je da se sa potragama za nestalim licima kreće odmah nakon podnošenja prijave, jer ponekad minuti mogu značiti mnogo. Insistiramo na tome da podnosilac prijave dođe u naše službene prostorije, gde uzimamo potrebne podatke, obavljamo razgovor, pitamo za okolnosti nestanka, moguće uzroke. Obavezno pitamo i za fizičko i psihičko zdravlje nestalog, a potom pravimo profil. Ključno je da podnosilac prijave bude iskren – kaže Stanimirović.
– Dešava se da otkrijemo da su nam građani prećutali bitne detalje, ali važno je da znaju da oni nama nisu jedini izvor informacija. Pogrešne informacije nas ne mogu skrenuti s pravog puta, ali mogu otežati potragu, a nama je najvažnije da svakog nestalog pronađemo. Uglavnom nakon prvog kontakta ocenimo da li je po sredi samo odlazak od kuće ili je, nažalost, osoba žrtva ili čak i počinilac krivičnog dela, što ne znači da se naš inicijalni zakkjučak do kraja potrage neće promeniti – objašnjava on.
Nakon raspisane potrage, policijski službenici kreću u terensku potragu, po potrebi preuzimaju snimke sa kamera uz saradnju i odobrenje tužilaštva, obavljaju se razgovori sa prijateljima, emotivnim partnerima.
– Neretko se dogodi da dok mi tragamo ili uzimamo prijavu, nestala osoba sama dođe kući ili lice pronađemo u nekoj od zdravstvenih ustanova. Dešava se i da proverama kroz naš interni sistem MUP-a vidimo da je nestalo lice evidentirano kako među privedenim ili medju uhapšenim licima, ili po nekom drugom osnovu. Dešavalo se i da ljudi prijave nestanak čoveka, kome se trag izgubio pre dve godine – objašnjava sagovornik.
Inspektori se u ovom Odeljenju srecu i sa tužnim i potresnim situacijama.
– Najteže nam je kada se traganje za nestalom osobom završi sa smrtnim ishodom i to treba da saopštimo porodici. Naš cilj je da se svako pronađe, ali nas svakako svaki nestanak sa smrtnom posledicom izuzetno pogodi. Moram da naglasim da smo mi u svakodnevnom kontaktu sa porodicama nestalih, te da ih pripremamo i za negativne ishode onda kada vidimo da svi tragovi vode ka tome.
Potraga za decom
Beogradski policijski službenici neretko se sreću i sa maloletnicima koji beže od kuće.
– Oni odlaze zbog emotivnih problema, nerazumevanja u porodici, neprihvatanja u društvu, problema u školi. Njima je donekle zanimljivo da se kriju i odlaze od prijatelja do prijatelja, ali kada ih pronađemo i obavimo razgovor sa njima otvore se. Sretali smo se tinejdžerima koji pokažu kajanje, ali i sa onima koji su ravnodušni. U ovim situacijama postupa i Centar za socijalni rad, koji preuzima dalji rad – kaže Stanimirović i dodaje da se među slučajevima iz službe koje pamti upravo nalazi priča o nestalim zaljubljenim tinejdžerima:
– Dečak i devojčica su se upoznali preko društvenih mreža, dogovorili se da se vide i skovali planove da zajedno odu u svet i nastave samostalan život. Oni su uspeli da se dokopaju glavnog grada, šetali su se, vozili autobusima, a kada su ostali bez para, nestalo je i ljubavi. Srećom, oboje su pronađeni živi i zdravi. To je uobičajena situacija kod tinejdžera – sa osmehom objašnjava naš sagovornik.
Interpol i Europol
Stanimirović ističe da Odeljenje za potrage saradnju sa policijom drugih država ostvaruje preko Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju – Interpola.
– Kada je mesto nestanka osobe u blizini reke, na primer Dunava ili neke njegove pritoke, mi onda obavestimo i druge područne policijske uprave na teritoriji Srbije, a takođe i druge države toka reke, u slučaju da je osoba upala iili skočila u vodu. Telo se uglavnom kreće nizvodno, ali može se i zakačiti za neko plovilo i otploviti uzvodno – objašnjava Stanimirović.
Ne žele da se zna gde su
Miloš Stanimirović ističe da po pronalasku nestale osobe imaju obavezu da jave podnosiocu prijave ishod.
– Neki građani ponekad kažu da ne žele da se više vraćaju u porodicu i da ne žele da se zna gde su, a mi smo dužni da poštujemo tu odluku. Međutim, imali smo situacije da roditelji ne žele da preuzmu svoju decu jer su nezadovoljni njima, njihovim ponašanjem, ocenama.
Za nas ništa nije šala
Miloš Stanimirovic objašnjava da ima i gradana koji pokušavaju da zloupotrebe policiju, a narocito njihovo Odeljenje.
– Susretali smo se sa slučajevima da su ljudi znali gde su njihovi najbliži, ali da su želeli da im se na neki način osvete. To se neretko dešava kada su u pitanju bivši parovi, kao i ljudi koji znaju da su njihovi partneri sa drugim osobama. Mislim da zaista nema potrebe za takvim stvarima, jer mi svakoj prijavi pristupamo jako ozbiljno i za nas ništa nije šala – ističe sagovornik:
– Ima i roditelja koji žele da nas iskoriste kako bi zastrašivali svoju decu u cilju poboljšanja njihovog ponašanja, i tada dolaze kod nas da prijave nestanak deteta, te je važno da roditelji i njihova deca shvate da mi ne služimo za plašenje dece, niti smo vaspitna ustanova, već policijski službenici koji obavljaju policijske poslove i istima pristupaju profesionalno, a da u slučajevima kada roditelji ne mogu da izađu na kraj sa svojom decom pomoć potraže u vaspitnim ustanovama poput škola, zatim kod psihologa ili pedagoga, kao i u Centru za socijalni rad koji će svakako preduzeti mere i radnje iz svoje nadležnosti.
Izvor:Kurir