Đerlek: Narednih 7 dana još gore brojke, moramo da razmišljamo da li će imati ko da nas leči
Šta još možemo da učinimo kako bi sačuvali naše zdravlje i ljudi oko nas, kao i zdravstveni sistem u našoj zemlji? Da li su osnovne poruke proširenje bolničkih kapaciteta i rasterećenje sistema, čekanje na vakcinu i što više testiranja? Epidemija koronavirusa iz dana u dan pravi crne rekorde i ono što smo najavili to se i dešava, izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine dr Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja.
{module Oglas 1 – 2020}
“Ono što mene zabrinjava jeste da i ove crne brojke danas nisu sam vrh crnog talasa i možemo u narednih 7-10 dana očekivati još veći broj novooobolelih. Nažalost to podrazumeva punjenje bolnica, jedinica intenzivne nege i to kulminira većim brojem umrlih. Ja bih voleo da grešim, ali narednih 7-10 dana nas čeka ozbiljna borba. Mi se nećemo predati, pokušaćemo da iskoristimo sve kapacitete zdravstvenog sistema kako bi se oduprli ovom virusu koji je teži nego prvi i drugi talas. Zdravstveni sistem će pokušati da obezbedi svakom pacijentu mesto u bolnici”, kazao je dr Đerlek, gostujući u emisiji “Sučeljavanje”.
Na konstataciju da je to najveći strah da li će imati ko danas leči i da li ćemo imati gde da se lečimo dr Đerlek napominje da je pitanje da li će biti dovoljno kreveta besmislica i da moramo da razmišljamo da li će imati ko da nas leči.
{module Oglas 0 – 2020}
“Moramo voditi računa o našim lekarima, herojima i tu moramo napraviti razliku između pravih heroja, jer nisu svi lekari heroji, ima i onih koji u ovom trenutku odustaju od ove teške borbe”, dodao je on.
Na pitanje da li je krizni štab bio za to da se zatvaraju vrtići dr Srđa Janković, imunolog i član Kriznog štaba, izjavio je da vrtići uopšte nisu bili deo predloga medicinskog dela kriznog štaba, zato što u ovom momentu rizik zaražavanja u vrtićima nije toliki sa jedne strane da bi to preteglo nad objektivnim problemom da tu decu neko mora da čuva ako vrtići ne bi radili.
“To nikako ne mogu biti bake i deke, roditelji koji rade ne mogu malu decu da ostave kod kuće a da ih niko ne čuva. Niži razredi osnovnih škola iz sličnog razloga nisu takođe bili u ovom trenutku za razmatranje na prelazak na online nastavu. Za više razrede osnovnih škola i srednje škole (u slučaju fakulteta to je preporuka) stanovišta smo da su se stekli uslovi da se pređe na nastavu na daljinu, mi ih ne zatvaramo, to je važno reći, one rade i radiće, ali u modelu nastave na daljinu”, izjavio je dr Janković.
Na pitanje da li se razmišlja o potpunom zatvaranju kome su pribegle mnoge zemlje u okruženju on kaže da to uopšte nije bila tema niti ćemo o tome morati da razmišljamo ukoliko se ove mere sprovedu.
“Naglasak nije na potpunom zatvaranju niti na potpunoj zabrani kretanja. To se mnogo politizuje. Zabrana kretanja nije ono što je važno, važna je kontrola kontakata. Okupljanja su ono što hoćemo da svedemo na nasušnu potrebu. Ako to izvedemo apsolutno nam nije potrebno zaključavanje, ali s druge strane ove mere koje smo do sad doneli moraju potpuno da se sprovedu. Ako to uspemo ne treba nam zatvaranje, ako to ne uspemo onda nam ništa neće ni pomoći”, dodao je on.
Kada je reč o novoj kovid bolnici u Batajnici i njenom značaju za zdravstveni sistem Srbije dr Đerlek je kazao da će nova bolnica biti veliko rasterećenje za zdravstveni sistem koji je prebukiran u ovom trenutku.
{module Oglas 2 – 2020}
„Ona bi trebalo da počne sa radom 1. decembra, tamo će biti oko 250 mesta intenzivne nege i 700 mesta poluintenzivne nege, što znači da će se u toj bolnici lečiti najteži pacijenti. Ona u organizacionom smislu pripada Kliničkom centru Srbije i uskoro će biti spremna da primi prve pacijente“, saopštio je dr Đerlek.
Na pitanje da li je verovao da za četiri meseca može biti gotova bolnica on je rekao je de verovao zato što naša država i krizni štab od samog početka vode jednu vrlo kvalitetnu strategiju u borbi protiv kovida, ali na kraju sve zavisi od nas i našeg ponašanja.
S obzirom na činjenicu da lekara nema dovoljno, da su umorni i iscrpljeni jasno je da nakon ugrožavanja ljudskog života sledi bojazan ugrožavanja zdravstvenog sistema, a to opet utiče na ugrožavanje ljudskih života.
“Svi sada gledamo kako da taj sistem izdrži i zato i donosimo ove mere, kao i da zaštitimo pojedince, zajednicu i društvo. Podjednako važan cilj je i da omogućimo sistemu da opstane što je i razlog što sve ovo radimo. Za sada to postižemo, po cenu da upućujemo pacijente iz prebukiranih mesta u zdravstvene sisteme gde ima mesta. Kada ih nigde ne bude, kada dođemo u tu situaciju, onda ulazimo u onu zonu u koju ne želimo da uđemo. Još uvek nismo u njoj, ali isto tako situacija se zaista pogoršava, i samo doslednih sprovođenjem svih ovih mera mi možemo da se nadamo da ovo nećemo doživeti”, saopštio je dr Janković.
On je, na konstataciju da se dnevne žurke orgaznizuju po stanovima i vikendicama kazao da koliko god neki sistem kontrole i sankcionisanja bio preko potreban, ipak to nije dovoljno. Jednostavno ukoliko ne prevlada svest ni sigurnost ne možemo da imamo. “Takva je opva pandemija – bez solidarnosti nigde u svetu rezultat ne može da se postigne. Nadamo se – je prava reč”, dodao je on.
(rtv)
