Denis Hodžić počeo da zarađuje sa petnaest godina, a danas se njegove usluge traže i na primorju
Od kada je, sa dvojicom braće, otvorio lokal “Korzo” u centru grada, Hodžić je toliko razvio posao da se njihove usluge traže čak i u Podgorici i na primorju.
{module Oglas 2019 – U članku 2}
Bjelopoljca Denisa Hodžića (28) sugrađani poznaju kao čovjeka koji je od jednog od brojnih ugostiteljskih lokala, ne želeći da se bavi klasičnom uslugom gostiju tipa hrana-piće, uspio da napravi brend koji je unio mnogo toga jedinstvenog i originalnog u gradu pod Obrovom.
Od kada je, sa dvojicom braće, otvorio lokal “Korzo” u centru grada, Hodžić je toliko razvio posao da se njihove usluge traže čak i u Podgorici i na primorju.
“Sa 15 godina, tokom ljetnjeg raspusta, tražio sam način da zaradim da odem na more. Uvidio sam da bi mi bilo najlakše da budem konobar. Imao sam finu zaradu, pa sam i sljedeće godine nastavio. U međuvremenu sam sa prijateljima počeo da se bavim organizacijom žurki i tada sam počeo da se interesujem više za ugostiteljstvo. Tokom studija u Podgorici bio sam pomoćnik menadžera u jednom lokalu, gdje sam stekao znanja o ugostiteljstvu, kako se ponašati prema osoblju, na šta obratiti pažnju… Poslije predavanja sam radio u jednom kafiću i tako finansirao troškove studija”, priča Hodžić.
{module Oglas 2019 – U članku 1}
Vrativši se u Bijelo Polje radio je dvije godine za ogranak njemačke firme koja se bavila izradom kvota.
“U međuvremenu se oslobodio poslovni prostor u centru grada i nagovorio sam dvojicu braće i da otvorimo lokal ‘Korzo’. Doveo sam kuvare iz Beograda koji su osmislili meni koji je bio drugačiji od svega ostalog u gradu, a to su bila jela koja su u tom momentu bila popularna u Beogradu i Evropi. To je naišlo na dobar odziv i posao je fino krenuo. Kako sam istovremeno radio dva posla, morao sam da napustim posao u toj njemačkoj firmi i fokusirao se samo na lokal. Napravili smo dobru osnovu za širenje biznisa, kasnije otvorili još jedan ugositeljski objekat, opet angažovali ljude koji su nam pomogli oko menija, zaposlili dobre kuvare, izabrali dobre konobare”, kaže Hodžić.
Pošto je to veoma dinamičan posao, Hodžić kaže da redovno istražuju šta se dešava u okruženju i koji su novi trendovi u gastronomiji, a ubrzo su počeli sa dostavom hrane.
Njemu, međutim, to nije bilo dovoljno.
{module Oglas 2019 – U članku 0}
“Uvijek mi se sviđao ketering na proslavama i raznim događajima i počeo sam da se više posvećujem tome. To radim sam, a nije u pitanju klasični ketering, već se trudim da se sve uklopi u dekoraciju, da izgleda moderno. Radio sam u početku keteringe za deset do 20 ljudi, a onda sam dobio ponudu od Bobana Šćekića koji se bavi dekoracijom. Odradili smo zajedno ketering, odnosno dekoraciju za događaj na kojem je bilo 60-ak ljudi.
Izbacili smo fotografije na društvene mreže, ljudima se dopalo, počele su da stižu nove ponude i tu sam vidio dobar prostor za unapređenje poslovanja. Braća i ja smo obilazili sajmove ugostiteljstva i poslastičarstva, nabavljali zanimljive posudice i počeli s finger foodom. To je naišlo na odličnu reakciju”, priča Hodžić.
U početku su imali standardnih problema sa kvalifikovanom radnom snagom, a imaju poteškoća sa namirmicama za ketering kojih nema u Bijelom Polju, pa ih dobavljaju iz Podgorice.
“U ovom poslu je dobra stvar to što je dinamičan. Vi diktirate ono što smatrate da je dobro i postavljate trendove za hranu. Manje dobra strana je što nema dovoljno slobodnog vremena. Radni dan mi počinje u sedam, a završava u 12 uveče. Kada je ketering u pitanju, ako je zakazan za prije podne, onda u pet ujutro dolazim u kuhinju da bi se sve postiglo”, ističe Hodžić.
Mladim ljudima koji žele da se bave ugostiteljstvom ili biznisom uopšte poručuje da ne čekaju savršenu priliku, jer ona jednostavno ne postoji.
“Tražite je u nekim normalnim okolnostima, da iz toga stvorite priliku. Ako ne, zaposlite se bilo gdje, počnite da radite, iz toga će se izroditi prilika, samo neka se nešto dešava”, poručuje Hodžić.
