TUŽNI PRIZORI IZ SJENICE : Smrzavali smo se OVAKO BOLESNI, nismo mogli da kupimo drva
Duže od decenije naši čitaoci pomažu porodici Baždar iz Sjenice koja je među stotinak stalnih i još toliko povremenih štićenika Humanitarnog mosta “Vesti” u ovom delu Srbije.
Svi u ovoj siromašnoj petočlanoj porodici su teško bolesni i celog svog života socijalni slučajevi. Da nije pomoći Crvenog krsta, Narodne kuhinje u Sjenici, dobrotvora iz ovog kraja i posebno naših čitalaca, ne bi imali šta da jedu, da se ugreju, obuku i obuju, kupe lekove… Jednostavno, ne bi mogli da opstanu, jer za rad su nemoćni, a za samostalan život nesposobni.
Glava porodice, starina Raho, ima 80 godina, a duže od decenije je prikovan za krevet i nepokretan. Ni hranu (kad je ima) ne može sam da uzme ako ga neko ne nahrani. I njegova deca: Elko, Safija, Ela i Sabaheta su takođe teško bolesni. Zbog smetnji u razvoju ne mogu mnogo da pomognu ocu, a ni sebi, pa njihov život i opstanak isključivo zavise od pomoći opštine, koja je neznatna, sevapa dobrih ljudi, humanitarnih organizacija i dobrotvora iz dijaspore.
O porodici se uglavnom brine Elko Baždar, čija bolest je malo podnošljivija u odnosu na oca Raha i sestre. Kad u jesen stigne neka donacija iz belog sveta uspe da uz pomoć dobrih komšija iseče drva i pripremi ogrev za zimu. Ode i do Narodne kuhinje u centru grada i ocu i sestrama donese hleba i po jedan topli obrok. Ponekad uspe i da sam očisti sneg ispred kuće…
– Bog nam je odredio da se rodimo sa problemima, da ih nosimo kroz ceo život, da se borimo i da se mučimo. Od kako znam za sebe naš život je obeležen sirotinjom i nemaštinom. Mada nam, već godinama, dobri ljudi puno pomažu i ne dozvoljavaju da gladujemo, svaki novi dan nama je nova neizvesnost i novo iskušenje. Nikada ne znamo hoćemo li imati bar za jedan obrok ili za lekove od kojih svi zavisimo – priča Elko Baždar.
On se nada da će dobrotvori iz ovog kraja i dijaspore i ubuduće biti uz njegovu porodicu.
– Živimo u Sjenici, najhladnijem gradu u Srbiji, i najteže nam je tokom jeseni i zime, jer valja grejati trošnu i vlažnu kuću po sedam-osam meseci. Bilo je godina kada smo se smrzavali, jer nismo mogli da kupimo drva. Mada smo ove jeseni uspeli da obezbedimo nešto ogreva, još strahujemo. Pogotovu ako se zima oduži ili bude velikih mrazeva. Zato bi nam svaka pomoć bila dragocena, da nekako dočekamo proleće. Kad otopli bude nam lakše – dodaje Elko i moli nas da svima koji su mu poslednjih godina slali pomoć prenesemo zahvalnost njegove porodice i velike pozdrave.
Samo da se utoplimo
– Da nije bilo pomoći svih tih dobrih ljudi, neki su i lično dolazili da nas obiđu i uruče nam donacije, ko zna šta bi bilo sa nama. Verovatno bismo poumirali od studeni i gladi. Ovako smo bar svi zajedno i koliko god bili bolesni i hendikepirani brinemo o nepokretnom ocu Rahu i o sebi. Voleli bismo da malo utoplimo kuću, da renoviramo kupatilo, da kupimo još neki novi ležaj, da imamo frižider i televizor i da se dobro utoplimo. Hvala unapred na svakoj pomoći – poručuje ovaj bolesni i hendikepirani Pešterac.
Donacija iz Beča
Dok smo bili u poseti familiji Baždar poštar im je doneo 100 evra, donaciju Novopazarca Emira koji živi i radi u Beču. Ovaj dobrotvor godinama pomaže sirotinji u rodnom kraju, a najčešće ovoj porodici.
Velika pomoć i podrška Elku, njegovom ocu i sestrama je i humanitarac Hido Muratović koji ih redovno posećuje, donosi im odeću i namirnice i stalno apeluje na dobrotvore iz dijaspore da ih ne zaborave.
– Mnogo sam muke i tuge sreo baveći se humanitarnim radom. Ovo je jedna od najtežih priča, bolesni, sami, siromašni i nemoćni. Samo im dobrota može pomoći – poručuje poznati humanitarac.
(Vesti online)
