Sjeničak Milorad Babić, čuvar Peštera: Priroda nam daje sve, ali samo ako znamo kako da je čuvamo
Peštersko polje je jedno od najvećih i najviših kraških polja Balkana, oblikovano nestankom nekadašnjeg jezera.
Ovo jedinstveno prirodno bogatstvo stanište je retkim biljnim i životinjskim vrstama, a njegov opstanak zavisi od ljudi koji ga čuvaju i koji su s njim povezani generacijama.
Među njima je Milorad Babić, čuvar Specijalnog rezervata prirode Peštersko polje, čovek koji je svoj radni vek posvetio zaštiti ovog prostora.
Milorad je rodom iz Sjenice, iz porodice starosedelaca koja generacijama živi u skladu s prirodom. Još kao dete provodio je dane na pašnjacima, posmatrajući kako njegov otac i deda vode stoku, učeći o biljkama, vodama i vetrovima koji su oblikovali Pešter. Ipak, njegov profesionalni put isprva nije vodio kroz prirodu. Godinama je radio u kancelariji Zavoda za zapošljavanje, ali kako sam kaže, osećao je da mu taj posao ne donosi ispunjenje.
“Nisam ni znao da bih mogao da biram posao iz snova. Kada sam prvi put došao na Pešter, video tu lepotu, znao sam da neću više menjati ovaj posao za bilo šta. Ljudi koji dođu ovde često kažu da se osećaju kao da nisu na ovoj planeti – nigde nema drveća, samo beskrajni pašnjaci pod nebom koje izgleda bliže nego igde.
Tišina ovde nije prazna, već ispunjena zvucima vetra, ptica i zvonima stoke u daljini. Osećaj je gotovo nestvaran, kao da si zakoračio u neki drugi svet, daleko od gradske buke i užurbanosti. Ovo je poziv, a ne posao. Nikada se ne bih vratio u kancelariju” kaže Milorad.
Danas, kao čuvaru rezervata, nijedan radni dan mu nije isti. On ne samo da nadzire prirodno bogatstvo, već i priča priče o njemu, edukuje posetioce i meštane, brine se o životinjama i čini sve da očuva ovo prelepo, ali osetljivo stanište.
Peštersko polje dom je mnogim retkim vrstama, među kojima Milorad ima svoje favorite.
“Ušata ševa me fascinira jer se gnezdi na najnepristupačnijim mestima, dok je žutokljuna galica retka i prepoznatljiva po svom upadljivom izgledu. Svaki dolazak crnog lešinara na hranilište doživljavam kao poseban događaj. Nedavno smo zabeležili i azijskog zlatnog vivka, potpuno novu vrstu za Srbiju, što samo potvrđuje koliko je Peštersko polje dragoceno stanište koje i dalje otkriva svoje tajne”.
Beloglavi supovi kruže nebom, dok vukovi uveče izlaze iz skrovišta i ponekad, kako Milorad navodi, igraju se ispred ulaza u hranilište.
“Noću na kamerama vidim vukove kako dolaze sa mladuncima. Igraju se ispred vrata, gotovo na dohvat ruke. Neverovatan prizor. U takvim trenucima osećam koliko je priroda moćna, a mi samo njeni prolazni čuvari”.
Međutim, život na Pešteru nije lak. Oštre zime i sve veća suša prave probleme i ljudima i životinjama. Temperatura ovde zna da padne i do -40 stepeni, dok leta donose dugotrajne suše. Nedostatak vode postaje ozbiljan izazov, pa je leti moguće videti krave kako leže na boku, isplazenog jezika, pokušavajući da se rashlade.
“Reke i potoci na Pešteru su u prošlosti nabujavali u proleće, ali danas su to tek potočići. Suše su postale učestalije, a voda je sve teže dostupna. Zato često dovozimo vodu cisternama iz Novog Pazara, a u tome nam pomaže i vojska. Bez te pomoći, 20.000 krupne i sitne stoke jednostavno ne bi preživele.Pored toga, zbog smanjene paše, stočari su prinuđeni da kupuju dodatnu hranu, što značajno povećava troškove i otežava im život. Naše ovce i krave su ranije imale dovoljno trave i sena, ali sada, zbog klimatskih promena, moramo da dokupimo hranu kako bismo ih prehranili.
Da bismo sačuvali Pešter kakav znamo, neophodne su ozbiljne investicije u bunare i vodozahvate. Postoje rešenja, ali bez podrške institucija, lokalne samouprave i svih nas, biće teško da ih sprovedemo”, objašnjava Milorad.
Pored prirodnih izazova, Milorad i njegovi saradnici suočavaju se i sa ljudskim faktorom. Edukacija lokalnog stanovništva ključna je za očuvanje rezervata.
“Ljudi nekada nisu shvatali značaj prirodne ravnoteže. Uginule životinje su bacali u reke, a da bi otrovali vuka, trovali su celo okruženje. Danas je toga sve manje, jer smo uspeli da ih edukujemo. Svaka promena dolazi postepeno, ali je važno da ne odustanemo. Podrška institucija i pojedinaca takođe može biti presudna.
Kampanje poput ᾿Ovo nije samo bara᾿ i projekti kao što je ᾿EU za Zelenu agendu u Srbiji᾿ mogu pomoći u rešavanju problema. Samo zajedničkim snagama možemo da očuvamo ovo jedinstveno mesto. Svako može doprineti, bilo kroz učešće u projektima, donacije ili jednostavno odgovorno ponašanje prema prirodi”, zaključuje Milorad.
Milorad ne prenosi ljubav prema Pešteru samo kroz posao, već i kroz porodicu. Sa suprugom i dvoje dece, nastoji da žive u skladu s prirodom.
“Pratimo životinje i učimo od njih. Poštujemo vodu, znamo njenu vrednost i trudimo se da ni kap ne bude uzalud potrošena. Priroda nam daje sve, ali samo ako znamo kako da je čuvamo”.
Njegova priča nije samo priča jednog čoveka već svih onih koji žive na Pešteru i bore se za očuvanje ovog jedinstvenog prostora.
N1
