Sjenica, simbol apsurda: Bogati, a najsiromašniji
Sjenica – mesto u kojem se pokazuje sav apsurd. Potencijali koji daju šansu za više nego pristojan život, ali je, uprkos tome, reč o jednom od najsiromašnijih mesta u Srbiji, mesta koje mlad svet napušta i sve masovnije odlazi u dijasporu.
Pešter, Uvac – sve su to neprocenjivi prirodni resursi koji bi razvojem turizma i poljoprivrednom proizvodnjom mogli da Sjenicu pretvore u mesto u koje se hrli, a ne beži iz njega u potrazi za nekim boljim životom.
Sjenički sir, sudžuk, pršut, sve su to proizvodi od kojih ide voda na usta, proizvodi koji mogli da budu razvojni potencijal. Predsednik opštine Munib Mujagić u razgovoru za Nova.rs kaže da se radi na tome da svi ovi proizvodi dobiju pečat i potvrdu geografskog porekla, što bi znatno uticalo i na njihovu cenu, pa bi je povećalo za oko 30 posto.
“Meso ne može biti boljeg kvaliteta nego što je ovo naše, odgovorno tvrdim. Pešter ima takve uslove, takav biljni i životinjski svet. Pešterske krave pasu čaj!”, objašnjava nam slikovito šta sve Sjenica nudi.
Da bi turizam i prehrambena proizvodnja u ovom kraju napredovali neophodna je bolja infrastruktura, bolji putevi. Predsednik opštine podseća i da je Sjenica na svega 139 kilometara od mora. Uzda se u to da će na republičkom nivou biti razumevanja da se pomogne u razvoju kapaciteta tog kraja koji je trenutno po zaradama daleko ispod državnog proseka.
“Postoji taj kuriozitet da imamo potencijal koji drugi nemaju, a opet smo najsiromašniji”, objašnjava Mujagić.
Deponija nije turistički potencijal
Ima Sjenica još jedan apsurd i kuriozitet. Veliko prirodno bogatstvo ugroženo je prljavštinom i deponijama. Pobunili su se i građani. Meštani okolnih sela sjeničke deponije “Goveđak” koja je od grada udaljena oko 10 km, blokirali su više puta deponovanje smeća sa teritorije Sjenice na ovo smetlište. Stanovnici sela na tromeđi Sjenice, Prijepolja i Nove Varoši, rešeni su da zaustave dalji dovoz smeća na nesanitarnu deponiju koju su nazvali ekološkom bombom.
Predsednik opštine kaže da su građani u pravu i da ih razume. Poručuje da će lokalna samouprava učini sve što je u njenoj moći
“Mi imamo interes da to uredimo, da, kao i svaki domaćini, imamo čisto imanje. Naša razvojna šansa je zdrava hrana, a ne možete u prljavoj sredini proizvoditi zdravu hranu. Smatramo da imamo najbolji turistički potencijal na nacionalnom nivou, ali ako vam je to zaprljano, to neće moći da se iskoristi. Zašto bi išao preko nekog smeća da bi video neku prirodnu lepotu”, iskren je Mujagić i svestan problema.
“Postoji taj kuriozitet da imamo potencijal koji drugi nemaju, a opet smo najsiromašniji”, objašnjava Mujagić.
Deponija nije turistički potencijal
Ima Sjenica još jedan apsurd i kuriozitet. Veliko prirodno bogatstvo ugroženo je prljavštinom i deponijama. Pobunili su se i građani. Meštani okolnih sela sjeničke deponije “Goveđak” koja je od grada udaljena oko 10 km, blokirali su više puta deponovanje smeća sa teritorije Sjenice na ovo smetlište. Stanovnici sela na tromeđi Sjenice, Prijepolja i Nove Varoši, rešeni su da zaustave dalji dovoz smeća na nesanitarnu deponiju koju su nazvali ekološkom bombom.
Predsednik opštine kaže da su građani u pravu i da ih razume. Poručuje da će lokalna samouprava učini sve što je u njenoj moći
“Mi imamo interes da to uredimo, da, kao i svaki domaćini, imamo čisto imanje. Naša razvojna šansa je zdrava hrana, a ne možete u prljavoj sredini proizvoditi zdravu hranu. Smatramo da imamo najbolji turistički potencijal na nacionalnom nivou, ali ako vam je to zaprljano, to neće moći da se iskoristi. Zašto bi išao preko nekog smeća da bi video neku prirodnu lepotu”, iskren je Mujagić i svestan problema.
“Ljudi su u pravu, to je na samom putu Sjenica-Nova Varoš, vidljivo je, pa je taj momenat prilično ružan. Mi nismo mogli da se bavimo ovo problematikom, stigla je korona, a ovo je prvo proleće od kada sam ja na čelu ove opštine. Radićemo na tome da uvedemo domaćinsku praksu, kao što čistite svoju kuću i dvorište, da imate to tradicinalno čišćenje pristupnih puteva, vodotokova, da operemo čaršiju i njene ulice”, apeluje i na svoje sugrađane.
Kaže da će, koliko je u moći loklane samouprave, biti sanirana i ta divlja deponija.
“Potrudićemo se da smanjimo štetne efekte. Gledaćemo da ono što svako radi u svojoj kući radi i u Sjenici. Da se ne pedstavljamo baš tako primitivno, kao što sada izgleda, To su procesi, biće potrebno i raditi na edukativnom planu i razvijamo svesti. Nije dovoljno da očistite ako se posle takve akcije ne pojavi makar jedan čovek manje koji će kroz prozor baciti limenku, onda ta akcija nije uspela. Neprirodno je ovo stanje prljavštine u kojem se mi nalazimo”, navodi Mujagić.
Ipak, pribojava se da ono što Opština može da uradi nije dovoljno. Smatra da je potrebna pomoć države i ravnopravnija raspodela sredstava.
“Radićemo na tome da higijenski držimo tu deponiju, da imamo fizičko obezbeđenje, ali sve to suštinski ne znači mnogo. Mi tražimo pomoć države, tražimo da ravnopravnije učestvujemo u raspodeli sredstva na tom nivou, jer mislimo da smo na rubu toga, potpuno nezasluženo. Ako neko misli da je to moja privatna deponija i da je to problem od juče, greši, ta deponija postoji 30 godina”, poručuje Mujagić.
Odoše ljudi
Prema podacima sa popisa stanovništva iz 2011. godine, u Sjenici živi 26.392 stanovnika. Sjeničani tvrde da ih je sada neuporedivo manje. Svedoče nam i pričaju o tome da su pre korone puni autobusi svakodnevno napuštali Sjenicu i da se masovno odlazilo uglavnom put Nemačke i Austrije.
Nije ni čudo, pošto je prema stepenu razvijenosti jedinica lokalnih samouprava opština Sjenica spada u četvrtu grupu koju čini 44 izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalnih samouprava čiji je stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka.
“Nema fabrika, nema posla, zato je sve odavde otišlo u inostranstvo. Mogli bismo da imamo sve, a nemamo ništa. Ode narod, to je najveći problem. Svi idu za boljim životom”, objašnjava nam Sjeničan Eško Camović.
Odlaze mladi, ali ni oni stariji se ne bi libili, samo kada bi im zdravlje to dozvolilo.
“Idem na jednu nogu, ali da mogu, sutra bih otišao odavde”, iskren je Smajo Turković. (Nova.rs)
