Pešter / Djeca se do škole probijaju po snijegu do kolena, majka 4 mališana nosi na leđima i rukama
I kada uspeju da stignu na nastavu, put do škole i nazad nije lak
Sjenica je opština u kojoj svake godine minus najviše stegne i kojoj vanredne situacije zbog snega nisu novost. Zato je često i nazivaju “srbijanskim Sibirom”.
Sneg izaziva probleme na kritičnim tačkama na putevima, ali situacija je možda i teža tamo gde se putevi ne čiste. Sam grad možda i uspe da bude prohodan, ali prava slika jake zime vidi se u selima i na nekategorisanim putevima.
Aleksandra Čukanović svaki se dan kroz smetove probija sa svoje četvoro dece do škole udaljene oko 10 kilometara, ali i nazad.
U ponedeljak do tamo nisu uspeli da stignu.
– Nisu otišli u školu zbog snega, potpuno smo odsečeni. Svo četvoro idu u školu. Jedno dete sam kroz sneg nosila na leđima, jedno u rukama. Stigli smo do pola puta i vratili smo se. Nisam više mogla da izdržim. Škola je udaljena oko 10 kilometara. Kuća je izolovana u šumi, nema dece, nema nikoga. Nemaju s kim da se igraju – objasnila je ranije za Telegraf.rs Aleksandra.
I kada uspeju da stignu na nastavu, put do škole i nazad nije lak. Odraslima je možda i lakše da se probiju kroz sneg, ali kada su u pitanju deca uzrasta od sedam do 10 godina sve postaje teže.
Sneg dopire do kolena. Noga mora da se podigne visoko da bi se iskobeljala iz snega i napravila sledeći korak. Izvestan je i poneki pad u sneg, što nije najprijatnije ako pred sobom imate još nekoliko kilometara puta.
Krajolik je, dokle god pogled seže, zadivljujuć. Ipak, sigurno je da se brzo naviknete ukoliko ga gledate svaki dan, te da vam ne olakšava put. Ali marljivi školarci iz porodice Čukanović svaki dan prelaze tih deset kilometara, od njihove izolovane, zavejane, kuće do škole.
Osim po kojeg momenta nervoze kada se upadne u sneg, deca su vesela. To je njihova svakodnevica, na koju su navikli u srpskom Sibiru, iako nije laka. (Telegraf)
