Mesud iz Sjenice otkrio tajnu, kako napraviti dobre mantije i pitu – Vruće stižu do Amerike i Njemačke
Prepoznata po svojim prirodnim lepotama, Pešterskoj visoravni, brojnim spomenicima kulture koji čuvaju multietičnost, Sjenica iz godine u godinu postaje sve popularnija turistička destinacija u Srbiji
Međutim, ono što je nezaobilazno jeste specifična gastronomska ponuda i specijaliteti vrsnih masjtora koji decenijama čuvaju tradiciju. Mesud Mašović se već četrdeset godina bavi izradom sjeničkih pita i mantija, i znaju ga svi u tom kraju ali i šire.
“Radio sam prvo u Hrvatskoj, pa u Sarajevu, a zatim sam otvorio radnju u Sjenici. Toliko posla i dalje ima, da bi se moglo raditi 24 sata, sedam dana u nedelji. Dolaze naši ljudi koje žive u inostrantsvu i traže pite i mantije, to odavde nose kao suvenir i podsećenje na zavičaj. Traže 100, 200, 600 komada, pite savijače. One tako idu za Fracusku, Nemačku, sve do Amerike. A, mi to kad spakujemo to pita bude vruća sve do Amerike”, kaže za RINU čuveni majstor Mesud.
Iako neke njegove kolege kriju tajnu, kako napraviti dobru pitu i razvući jufku, Mesud kaže da nema razloga i da je tajna zapravo u rukama. Da biste bili dobar pekar, moraju da prođu godine iskustva.
“Što se sastojaka tiče važno je da voda bude jako hladna, ali i da testo za pitu i mantije bude što slanije, jer so održava to testo. Mora biti žilavo da nikako ne može da pukne”, ističe Mesud.
Ljubav prema ovom poslu iskusni Sjeničanin preneo je i na svoje potomke. Njegovi unuci i unuke bez obzira što su odlični đaci u školi, žele da nauče tajnu zanata svog dede i da nastave njegovim stopama, zbog čega je Mesud i najsrećniji.
“Deda je tu glavni, a mi smo tu da pomažemo oko svega što treba. Uz njega smo zavoleli taj posao i zaista želimo jednog dana time da se bavimo, ali i da ga dodatno proširimo. To je naša porodična tradicija koju moramo pažljivo da čuvamo”, rekla je Mesudova unuka Ena Mašović.
Sa njom se slažu i mlađi braća i sestre, pa tako nema dileme da će Sjenicom još dugo mirisati Mesudove pite i mantije, ali i zamirasaće i čitav svet kad ih naši ljudi odnesu na poklon kao sećanje na domovinu.
(Rina)
