Sandžak – Dočekuju zimu sa zebnjom
U pravom trenutku, dok se na Pešteru i na severu Crne Gore očekuje prvi sneg, posle koga obavezno dolaze mraz i mnoge nevolje, čitaoci „Vesti“ setili su se nevoljnika i dugogodišnjih štićenika našeg Humanitarnog mosta iz Sjenice, iz zaseoka Janturine na Pešteru i iz planinskog sela Stup kod Rožaja.
{module Oglas 1 – 2020}
Vredne donacije iz Amerike, Švajcarske i Švedske već su uručene porodici teško bolesnog Raha Baždara iz Sjenice, Svetlani i Darku Jeliću iz zabitog zaseoka Janturine na Pešteru i Mihriji Murić iz sela Stup na severu Crne Gore.
Naša čitateljka Jasmina, koja živi i radi u Njujorku, poslala je Baždarima, Jelićima i Murićima po 100 dolara, dobrotvor Osman Seferović iz Ciriha, inače poreklom iz Bosne, obradovao je porodicu Baždar sa 100 franaka, dok je Mujo Kolašinac iz Švedske sa 100 evra pomogao Mihiji Murić i njenim sinovima Enesu i Ernesu.
U svojoj poruci Jasmina iz Njujorka izražava nadu da će njena donacija pomoći navedenim siromašnim porodicama da kupe brašno i druge životne namirnice, dok Osman Seferović želi da se porodica Baždar na vreme obezbedi ogrevom.
{module Oglas 0 – 2020}
Preživljavaju isključivo od dobrih ljudi
Porodica Baždar iz Sjenice živi i opstaje isključivo od pomoći dobrih ljudi i sjeničke narodne kuhinje. Starina Raho je teško bolestan i godinama prikovan za bolesničku postelju, nemoćan je da pomogne i sebi, a kamoli deci: Elku, Safiji, Sabaheti i Eli, koji od malih nogu imaju smetnje u mentalnom razvoju, pa su i oni nemoćni da bilo šta rade i zarade.
– Drva smo već obezbedili, a novac koji smo upravo dobili potrošićemo za nabavku uglja, a ako nešto pretekne, kupićemo namirnice i po koji komad tople odeće Duga je i hladna zima na Pešteru, trebaće nam i ogrev i odeća, a treba i da platimo dug za struju i snabdemo se lekovima – priča Elko Baždar.
Zahvaljuje se i svima koji pomažu njegovoj porodici, a posebno donatorima iz Amerike i Švajcarske:
– Da nije dobrih ljudi mi ne bi imali šta da jedemo i smrzavali bi se tokom zime. Bog neka im pomogne i neka ih čuva! Nadamo se da će nam dobrotvori pomoći da nekako izguramo i zimu koja dolazi, a za koju se nismo baš najbolje spremili.
Obradovani i Murići
Vredne donacije obradovale su i „zaboravljenu“ Mihriju Murić. Samohranu majku iz zabitog sela Stup na granici Srbije i Crne Gore (opština Rožaje), koja posle smrti supruga Abdulaha, sama i uz mnogo muke, radeći kao drvoseča i druge najteže muške poslove, prehranjuje i školuje sinove Enesa i Ernesa.
{module Oglas 2 – 2020}
– Korona nam je dodatno otežala život. Crna Gora je dugo bila zatvorena, a mi smo se u zabitom selu jedva snalazili za brašno i druge namirnice, jer pomoć nije mogla da nam stigne ni od našeg dugogodišnjeg dobrotvora Hida Muratovića iz Novog Pazara. Da nevolja bude veća, stala je i seča šume, pa nemam mogućnosti da bilo šta radim i zaradim. Da nije krave i koza koje su nam pre nekoliko godina kupili čitaoci „Vesti“, bili bi gladni – žali se Mihrija.
Naglašava i da će najnovijim donacijama, koje joj stižu posle dugo vremena, najpre kupiti brašno i druge namirnice, a nešto će ostaviti i za svoje sinove, starijeg Enesa, učenika srednje tehničke škole u Rožajama i mlađeg Ernesa, još osnovca i đaka pešaka.
Još žive u staroj kući bez struje
Posle dugo vremena (od proleća), donacija je stigla i porodici Jelić iz zabitog zaseoka Janturine na Pešteru. Istina, iako su Jelići još prošle godine nakon više od decenije dobili struju i novu kuću, nažalost, još se u nju nisu uselili.
– Hvala bogu, mi imamo stoku, pa nismo ni žedni, ni gladni, ali smo nemoćni da se uselimo u novu kuću, koju nam je izgradila i poklonila Elektroprivreda Srbije. Još smo u staroj kući bez svetla u kojoj ćemo provesti i ovu zimu. Uselićemo se kada uspemo da opremimo kuhinju i kupimo najosnovnije aparate za domaćinstvo. Za to nam je potrebno još dve-tri hiljade evra, koje su za nas pusti san. Sakupljamo novac i nadamo se da ćemo se, uz pomoć dobrih ljudi, uskoro i useliti. Hvala svima koji nam pomažu – ističe Svetlana Jelić, majka sedmoro dece.
Neizmerna zahvalnost
– Da nije „sve stalo“, čini mi se da bi se lakše snalazili, ovako, jedino nam ostaju pečurke i drugi šumski plodovi, za kojima smo tragali celog leta, i dobrota humanih ljudi, koji su nam jedina nada. Verujemo da će nam pomoći i ove zime. Hvala dobrotvorima iz Amerike i Švedske, nadam se da će njihova dobrota biti nagrađena – poručuje hrabra Mihrija, uporna majka sa severa Crne Gore.
(Vesti online)
