SDA Sandžaka traži završnu konferenciju o krizi u bivšoj Jugoslaviji
Pod sloganom „33 godine za slobodu“, SDA Sandžaka je obeležila godine svog osnivanja i trajanja na političkoj sceni u Sandžaku.
Bez pompe i slavljeničkih ushićenja, koji su bili aktuelni do pre petnaestak godina, ali i bez prisustva većinee novinara, tridesettrogodišnjica postojanja stranke obeležena je sednicom Glavnog odbora.
Kako javljaju portali bliski SDA Sandžaka, na skupu su usvojeni zaključci o položaju i zaštiti prava i interesa pripadnika bošnjačke zajednice i statusu Sandžaka i BiH kao matične države.
U zaključcima jedino novi zahtev je onaj upućen međunarodnoj zajednici da sazove završnu konferenciju o trajnom rešenju krize u bivšoj Jugoslaviji, radi rešavanja statusa Bošnjaka i BiH. Sve ostalo je već viđeno i mnogo puta ponovljeno.
Liders stranke, Sulejman Ugljanin, ocenio je da „rešenj jugoslovenske krize ulazi u završnu fazu i svi narodi na prostoru bivše SFRJ rešili su svoj status i svoje matične države“, osim BiH i bošnjačkog naroda. Od EU, SAD, i UN zatražio je da održe konferenciju i reše te statuse, koju bi sazvali visoki predstavnik Kristijan Šmit i Veće za implementaciju mira u BiH.
U zaključcima je zatraženo i da se, u svim bivšim jugoslovenskim republikama, Bošnjacima prizna ranije stečen status naroda, da se BiH vrati status suverene i nedeljive države ravnopravnih građana i naroda.
„Favorizovanje koncepta nacionalne organizacije sa nacionalnim predznakom u BiH, vidimo kao legalizaciju etničkog čišćenja i ključnu prepreku za vraćanje građanskog uređenja u BiH“ – navodi se u zaključcima.
U skladu sa tim, ponovo je zatraženo poništavanje političke dobiti „ostvarene osvajanjem teritorija silom, genocidom i nasilnom promenom nacionalne strukture stanovništva“, zatim da se sandžačkim Bošnjacima osigura pravo da uspostavljaju i razvijaju sve vrste odnosa sa sunarodnicima u BiH, „koje ne mogu biti manjeg obima od specijalnih paralelnih odnosa srpskog naroda u BiH sa svojim matičnim narodom u Srbiji“.
-Mi smo protiv velikosrpske politike, a ne protiv Srba kao naroda ili pojedinaca. Suverena, jedinstvena i nedeljiva BiH, preduslov je za opstanak Bošnjaka na celom Balkanu. Natod koji nema državne institucije nestaje. Nismo rekli da je autonomija Sandžaka najviši ili najniži stepen, ili da je ono što je na referendumu izglasano gotovo i da će biti sutra, već smo rekli da je to uslov za opstanak građana Sandžaka, za brži ekonomski razvoj i za opstanak Bošnjaka u ovoj zemlji – poručio je Ugljanin.
SDA Sandžaka osnovana je 29.jula 1990.godine u Novom Pazaru, kao regionalna stranka sa sedištem u Sarajevu.
Tada je bila bošnjački pokret i „bošnjačka emocija“, a Ugljanin je postao neosporni lider sandžačkih Bošnjaka. Samo nekoliko godina, posle osnivanja, pojavila su se neslaganja lidera sa osnivačima i najbližim saradnicima. Počele su da se formiraju nove bošnjačke stranke, čija su sedišta, uglavnom, bila u Novom Pazaru, i sda ih ima 14 registrovanih.
Iz njenih redova ponikli su i veliki bošnjački lideri Rasim Ljajić i muftija Muamer Zukorlić, koji su rešenja za politička neslaganja sa Ugljaninom našli u osnivanju svojih partija, Sandžačke demokratske partije (SDP) i Stranke pravde i pomirenja (SPP).
Između te tri partije, SDAm SDP i SPP, borba za bošnjačke glasove postala je žestoka. Dugo su izbori, u ovom gradu, bili događaji visokog rizika.
Od apsolutnog vladara u lokalnim zajednicama, gde su Bošnjaci većinski narod (Novi Pazar, Sjenica i Tutin), SDA može da vlada samo u koalicijama, osim u Tutinu. Tamo je na vlasti od 1996.godine. Sve do pre tri godine, u toj opštini, imala je asolutnu vlast, koja se istanjila toliko da više nema samostalnog vladanja.
Sa promenljivom srećom SDA je vladala u Sjenici, a u Novom Pazaru je deceniju i po sve tanja opozicija, koja uporno potencira „stvaranje stabilnih skupštinskih većina u sandžačkim opštinama“.
Kadrovi te stranke, a najviše njen lider, vladali su Bošnjačkim nacionalnim većem (BNV), sve do pre dva mandata, a onda su morali da prave koalicije sa listama koje su podržavale dve druge bošnjačke partije. Posle poslednjih izbora za bošnjački nacionalni savet, kormilo su morali da prepuste SPP, sa kojom je potpisan sporazum o saradnji.
Ugljanin je predsednik SDA Sandžaka od njenog osnivanja i na prostoru bivše Jugoslavije ima najduži staž na mestu stranačkog predsednika.
Ta stranka je od početka parlamentarna, a njen predsednik je od 2008.-2014. godine u Vladi Srbije bio ministar bez portfelja zadužen za razvoj nerazvijenih područja.
(Danas)
