Rasim Ljajić, o saobraćajnoj nesreći, povratku u Nemanjinu: Iz medija sam saznao da se vraćam u Vladu

Za početak nam recite kako se sada osećate?

– Osećam se znatno bolje nego pre mesec dana, a da ne govorim o tome kako je bilo neposredno posle udesa. Važno je da su prognoze za dalji oporavak optimistične i da bi trebalo da prođem bez nekih trajnijih posledica.

Kako teče oporavak, šta vam kažu lekari?

– Lekari kažu da sam se brže oporavio nego što je to uobičajeno za ovakav vid povreda. Recimo, prvog dana terapija u Novopazarskoj banji nisam mogao ni ruku da ispružim u bazenu a kamoli da plivam, a dvadesetog dana sam već skoro normalno plivao. Svestan sam da će do punog oporavka trebati još vremena, ali sam na to i fizički i psihički spreman.

Da li ste u kontaktu sa porodicom Branka Gogića?

– Čim sam se vratio u Beograd posle banjskog lečenja, otišao sam sa suprugom Branka Gogića na groblje, s obzirom na to da nisam mogao da dođem ni na sahranu, ni na četrdesetodnevni pomen, tako da sam sve preživljavao ispočetka, a naročito kada sam sutradan otišao i na mesto nesreće. Takođe sam video i čoveka koji nas je prvi zatekao i pozvao policiju i hitnu pomoć. Imao sam potrebu da se Bojanu Jaćimoviću lično zahvalim, s obzirom na to da je bio jedan od retkih koji je zaustavio auto i pokušao da nam pomogne. Ne bih da zvučim patetično, ali kako vreme odmiče, sve više vidim koliko je Brankova smrt gubitak, pre svega za njegovu porodicu, za mene lično, stranku i njegove prijatelje. To je jedini čovek koga sam poznavao a da nije imao neprijatelje.

Pojavili ste se na stadionu u Novom Pazaru. Kako su reagovali vaši sugrađani kada su vas videli?

– Pa nisam siguran da su imali priliku da me vide, jer sam namerno otišao na tribinu koja je inače zatvorena zbog rekonstrukcije i na kojoj nije bilo ljudi. Još uvek nisam spreman za gužvu, a i ta vrsta publiciteta mi stvarno nije potrebna.

Pratite li aktuelna politička dešavanja, šta najčešće gledate na televiziji?

– Igrom slučaja sam bio prinuđen da se bar 15 sati dnevno družim sa televizorom. Daljinski upravljač nisam ispuštao iz ruku, i gledao sam najviše sport i pratio informativno-političke emisije iz celog regiona. Naravno da ništa novo nisam saznao, osim što sam još više uveren da će čitav 21. vek proteći u borbi za vodu, hranu i energente, da će se posle rata u Ukrajini svet ponovo hladnoratovski podeliti, a da nama u regionu neće biti napretka bez značajne promene političke i društvene paradigme, dok se ne oslobodimo nacionalizma i populizma i vratimo se politici koja je bazirana na realnosti, međusobnoj saradnji i poboljšanju kvaliteta života. Često sam gledao i hrvatske programe i nisam mogao da se načudim u šta se pretvorio predsednik zemlje članice EU, koji je za dve godine prešao put od okorelog levičara do vođe populističke desnice u Hrvatskoj.

Iako se još niste oporavili, mediji uveliko pišu o vašem povratku u vladu, kako na to reagujete?

– I ja sam iz medija saznao da se vraćam u vladu, iako, najiskrenije govorim, nikakvih razgovora još uvek nije bilo na tu temu. Uostalom, zbog ponavljanja izbora u Velikom Trnovcu još uvek nemamo konačne rezultate glasanja.

Da li ste spremni za povratak na političku scenu?

– Pa ja sa političke scene nisam ni odlazio. Jedina moja pauza je bila zbog saobraćajne nesreće. Mada sam i tada bio u kontaktu sa ljudima iz stranke, koja je u datim okolnostima normalno funkcionisala.

Bili ste ministar trgovine, a ovih dana održan je samit u Ohridu u okviru inicijative Otvoreni Balkan, kako to komentarišete?

– Od završetka rata imali smo oko 70 različitih regionalnih inicijativa, manje-više sve su dobro zvučale, ali su većinom bile neuspešne. Najbolje rezultate dala je CEFTA, a najambicioznije najavljen bio je Berlinski proces. Nažalost, CEFTA je zbog političkih razloga ušla u ozbiljnu krizu, a Berlinski proces, iako je dobro targetirao probleme, zbog neefikasnosti briselske administracije, dao je vrlo skromne i skoro mršave rezultate. Zbog toga su Vučić, Zaev i Rama i pokrenuli inicijativu Otvoreni Balkan, kao isključivo ekonomski projekat. Nažalost, on se sada osporava politički, a ne ekonomskim argumentima. Rasprava je svakako potrebna, ali politizacija same ideje neće nas nikuda odvesti.

Moramo se držati zajedno

Da li bi priključivanje Crne Gore i Bosne i Hercegovine inicijativi Otvoreni Balkan moglo da na ovim prostorima donese veću stabilnost i bolji standard?

– Ključna stvar za stabilnost regiona jeste vraćanje poverenja među narodima i državama nastalim na ovim prostorima, jer iako smo u 2022. godini, atmosfera u regionu je kao da se nalazimo u devedesetim godinama. Druga stvar, u ekonomskom smislu, sve države na Zapadnom Balkanu su prosto upućene jedna na drugu, jer je svima EU glavni ekonomski partner, a region kao celina nam je drugi ekonomski partner. Znači da je u ekonomskom smislu saradnja bilo kroz CEFTA, Berlinski proces ili Otvoreni Balkan skoro pa imperativ.