OŠTRA RASPRAVA ZUKORLIĆA I VODITELJA! Ne bih voleo da se moja ćerka vozi sa vama!
Državna politika u vreme Koštunice a kasnije i Tsdića je bila da se formira pored postojeće tradicionalne islamske zajednice formira neka prosrpska islamska zajednica, izjavio je nekadašnji muftija Islamske zajednice u Srbiji i sadašnji predsednik stranke “Pravda i pomirenje” i narodni poslanik Muamer Zukorlić.
{module Oglas 2019 – U članku 1}
On je u intervjuu u emisji “Govornica” pričao otvoreno o problemima Islamske zajednice, zbog čega ne priznaje sadašnjeg srbijanskog muftiju, šta misli o porodici Jusufspahić, o porodici, ženama, islamu, politici…
“Ti režimi u Srbiji do 2012. su proizveli tamo nekog Zilkića, pa su ga potrošili, pa su uzeli nekog Nasufovića. To su karikature, to je parazajednica. To je tada napravljeno za režimske potrebe prvo Koštunice a onda Tadića. To je neligitimna zajednica. Oni nemaju legitimitet u narodu, među muslimanima. Oni formalno kontrolišu nekih dvadesetak odsto džamija koje su oteli. To je nažalost jedno ružno lice srbijanskog režima od 2007. do 2012. godine. Nadam se da će ova ili neka naredna vlast shvatiti da pitanje jedinstva islamske zajednice nije pitanje unutrašnje pitanje same zajednice.”
{module Oglas 2019 – U članku 0}
NE PRIZNAJEM SRBIJANSKOG MUFTIJU
To nije bila verska podela nego podela sa političkom pozadinom. Imali ste savez nekih političara u Sandžaku kojima sam ja dok sam bio na ćelu Islamske zajednice odbio poslušnost da im dam džamije za izborne kampanje. Kada sam došao u Sandžak i kada sam izabran za muftiju zatekao sam situaciju gde su mnogi imami u džamijama govorili – Ko ne glasa za tu i tu partiju taj nije musliman. Ja sam to zaustavio i rekao da džamije moraju biti izuzete iz dnevno političkih obračuna. I tada sam bio protivnik. Oni nisu bili kadri da se sami obračunaju sa mnom pa su podršku našli u Koštunici i njegovoj vladi.
– Priznajete li srbijanskog muftiju Abdulaha Numana?
– Ma jok, ne! To je isti paket. Eto taj Numan je skoro na jednoj TV objasnio kako je postao muftija. Kaže sedeo je u svojoj sobi i u neko doba ga pozove Muhamed Jusufspahić i kaže – E odsad si muftija. Porodica Jusufspahić je urušila sve što vredi od autoriteta islamske zajednice. Oni su prvo privatzizovali tu Bajrakli džamiju koju su doživeli kao neku svojinu koja se nasleđuje sa oca na sina, pa onda sa brata na brata. Tu ste prvo imali starog Jusufspahića koji je jedini bio legitimno muftija do određenog trenutka. A posle je njegov sin rekao – E tata ti si ostario, sad ću ja malo da budem muftija. E onda kad mu je to dosadilo on ode u diplomatiju a ostavi brata Mustafu da bude muftija. To je zaista lakrdija. I pošto on hoće da ide u diplomatiju on fino nazove svog Numana koji je pravoslavac pa je konvertirao, dobrodošao nema problema… Ali ajde mi nađite nekoga ko tako konvertira posle dugih lutanja i postane muftija preko noći.
{module Oglas 2019 – U članku 2}
– A kako ste vi izabrani za muftiju? Ko je vama telefonirao?
– Ja sam izabran na Saboru islamske zajednice 30. oktobra 1993. A pripreme za to su trajale šest meseci. I da napomenem, ja sam sa starim Jusufspahićem bio u dobrim odnosima, nisam imao sukobe ali je njegva porodica korišćena da bi se obezbedila jedna bela kapa u institucijama Srbije kada se donose odluke o muslimanima.
– Da li vam je smetalo kod Jusufspahića to što su rekli da se oni ponose što su muslimani ali da oni podržavaju državu Srbiju i da su srpske patriote. Zašto je svima nama, meni lično, bliži taj njihov način?
– Nacionalizam je nespojiv sa islamom i hrišćanstvom. Ne možete biti iskren musliman ili hrišćanin ako ste nacionalista. Nacionalizam je paganska kategorija. Nacionalizam je obožavanje nacije a monoteističkim verama, Bog je jedini koji se može obožavati. Kao što vas razumem jer meni neki poznanici u Beogradu kažu za Jusufspahiće – Ovaj naš muftija. Pa da, u tome i jeste problem što je on vaš a nije naš. Dudić koji me je nasledio on je muftija muslimana a Jusufspahić i njegovi derivati su vaše muftije, srpske muftije. Zato su oni vama bliži. Vama se dopada da neko izgubi toliko kičme da možete da ga ubijate, ponižavate, silujete, a da on i dalje kaže da je vaš patriota. Verujte za interes Srbije ja i moj koncept je mnogo bolji. Jer vas neću lagati, govoriću vam istinu. A oni su neprihvaćeni među muslimanima. Za 30 godina nisu se izborili da dobiju u Beogradu muslimansko groblje a nema kom režimu nisu ljubili tabane. To je dokaz da režimi ne vole poltrone.
– Možda oni samo poštuju zakone?
– Ja poštujem zakone.
– Vi znate da ga ne poštujete.
– Osim ako se taj zakon ne zloupotrebljava.
-Kazaću vam nešto što je neprijatno ali je iskreno. Radije bih voleo da moju ćerku auto-stopom poveze neko od Jusufspahića nego da to uradite vi. Što ne znači da njoj preti neka realna opasnost, nego prosto moj osećaj sigurnosti kao roditelja…
– Niste trebali svoju ćerku da mešate na bilo koji način… Kad neko svoju ćerku upotrebi kao primer to uvek ima neku iracionalnu sugestiju. To niste trebali ne zbog mene, nego zbog sebe i svoje ćerke.
O POVERENJU
Meni se javljaju ljudi koji su obespravljeni širom Srbije. Dobijao sam pisma na temu otetih i ukradenih beba. Zatrpale su me te majke koje ne mogu da izađu na kraj sa tim problemom. Ja sam ih pitao što su našli mene kad ja nemam vlast, imam samo dva poslanika. Rekle su mi – Mi vam verujemo, znamo da ovo nećete prodati.
E vidite zato one imaju ispravan osećaj jer su ujeden za srce. Jer su izgubile dete. Vi niste ništa izgubili, vi ste ovde jedan medijski žongler pa možete se igrati tako osećajima. Ali one su izgubile decu i prepoznale u meni oštru iskrenost.
Evo pre nekoliko dana sam bio u Novom Pazaru, imao sam neki smrtni slučaj u široj porodici, i dolazi mi pismo od jedne žene iz Subotice. Ona je Hrvatica, muž joj je Makedonac. Njihovo dete je invalid bez jednog oka i to sa dioptrijom 24. E to dete je grupa huligana pretukla pre nekoliko dana. Ali pošto su ti nasilnici deca nekih važnih tata u Subotici onda se ta žena i njen muž suočili sa time da su im falsifikovali lekarske izveštaje u bolnici. Žena mi piše pismo u kome toji da sam ja njoj zadnja nada. Tog dana je zasedao Parlament, nazvao sam kolegu Ferhatovića, rekao mu da pozove tu ženu, da proveri sve navode i ukoliko je to tzačno, nek izađe i nek o tome govori u Skupštini.
O PORODICI I ODRASTANJU
Moja porodica je sa tom etnogenezom od nekih 200 godina na istom mestu. Oni su u vreme OSmanskog carstva bile age, dakle veleposednici. Imali su svoje feude. Moj pradeda Abdulah bio je i politički aktivan. Moj deda, koji je najznačajniji uticaj izvršio na mene, je bio jedan od najpoznatijih imama u toj sredini i jedan od najučenijih ljudi. On je bio imam 50 godina ali za sve te godine nije primao platu.
Deda je imao svoju biblioteku koju sam ja posle preuzeo. Imao je knjige na arapskom, persijskom i staroosmanskom jeziku stare po 300-400 godina. Moja prednost je bila ta što sam ja konvencionalno detinjstvo preskočio. Veće mi je zadovoljstvo bilo da u svojih 8-9 godina sedim satima kod njega u sobi i slušam šta on i njegovi prijatelji govore nego da idem da se igram sa decom.
On me je zbog moje posvećenosti uzeo za svog asistenta kad mi je bilo 8-9 godina.
Inače mene roditelji nikada nisu tukli. Niko me nije tukao.
Nisam u školi voleo da se svađam ali nisam trpeo nepravdu. Imao sam par svađa u medresi. Čak sam bio i kažnjavan ali se nikada nije desilo da se potučem sa mlađim nego sa starijim. Nisam dao na sebe.
U to vreme sam trenirao borilačke veštine, atletiku…
SMRT ZA ŽENE
– Kako reagujete na naslove iz medija koji dolaze iz Beograda i Sarajeva da ste smrt za žene?
– To je onaj deo ispod pojasa, to je ono ispod šahta… Kanalizacijski faktor. On treba da ostane u kanalizaciji. Ali nije dobar kad ga vi izgovorite vašim ustima pa me onda terate da vam kažem da morate oprati usta jer izgovarate neke reči. Morate probrati šta je za koji sto, ne možetze sve što čujete i preneti. Ima u islamu jedna postavka – Dovoljno je čoveku laži da prenese sve što je čuo.
Nekome bi to bio kompliment ali meni to nije kompliment zato što su žene po mojoj veri ali i po mom ubeđenju veoma uzvišena bića. One nisu samo supruge i partneri za uživanje već i majke. A to se ne sme zaboraviti.
– Koje su dužne biti pokorne muškarcu i koje ponekad imamo pravo istući?!
– Ne, Bože sačuvaj. One su dužne da budu pokorne u meri da izvrše svoje obaveze po islamskim normama. Verovesnik Muhamed je rekao – Najbolji među vama su oni koji su najbolji prema ženama. A ja sam najbolji prema ženi. To je bonton islama.
Žena u islamu je postigla vrhunac svojih prava još u 7. veku. Žene u Evropi su tek u 20. veku u nekim zemljama dobile pravo da naslede. Žena u islamu u 7. veku ima pravo nasleđa i da se razvede. Po Šerijatu muškarac nema prava da fizički kazni ženu.
O LAGANJU
Ja u životu nisam lažno svedočio. U islamu je prevelik greh lažno svedočenje.
– Ali šta je sa surom 16, ajet 106. Tu se spominje takijah. Da li ona dozvoljava muslimanu da bude neiskren, da nas laže ako je potrebno da bi ostvario svoje ciljeve?
– To je samo u ratu dozvoljeno kada morate da sakrijete tajnu. U običnom životu to nije dozvoljeno.
– Vi znate ko to potencira u srpskoj javnosti.
– Znam. To su intelektualni tezgaroši koji kako im ko plati tak im doziraju.
– Kako se osećate kada ugledni profesor Beogradskog univerziteta govori kako samo sila može zaustaviti islam.
– Kada sam ga čuo jednom na Pinku da tako govori nazvao sam ih i rekao da sledeći put kad je takva tema pozovu i mene. I prošlo neko vreme, pozvali i mene i njega, ja došao on pobegao. Dobio kaže stomačne probleme. Ja ga čeka, i ganjaću ga. Moraće da mi se nacrta na nekoj televiziji. Da me pogleda u oči… A mnogo gore stvari je rekao. Najopasnija teza koju je izgovorio je da muslimani po islamskom učenju ne mogu biti lojalni državi u kojoj žive. To je strašno. To je targetiranje. To je stavljanje meta na vrat muslimanima. Takvu šofinističku tezu izneti… E zato ga čekam.
(Kurir)
