U ovo selo na Pešteri navigacija dovodi vozače greškom, a pred prizorima koji ih dočekaju, zaneme
Na samoj granici Srbije i Crne Gore smestilo se selo Ugao, koje je nekada brojalo preko 100 kuća i preko 1.000 stanovnika. Danas je tu tek nekoliko stotina stanovnika koji nisu napustili svoje ognjište i koji se hrabro bore sa surovim uslovima. Zima ovde traje nekada i po šest meseci, a upravo to područje Peštera je najhladnije u Srbiji. Pre 18 godina tu je izmereno čak minus 40 stepeni.
- Mnogo mladih je u potrazi za boljim životom otišlo iz sela Ugao. Rasuli su se po inostranstvu, a jedino ako neko dođe preko leta kad su godišnji odmori. Ipak, ja sam se vratio na dedovinu jer volim selo i za mene nema lepšeg mesta na svetu od ovog. Ugao je na samoj granici sa Crnom Gorom, poslednje selo u Srbiji ili prvo zavisi kako se gleda – kaže za RINU meštanin Edževid Hukić.
Administrativni problemi za meštane Ugla su svakodnevica
On dodaje zbog ovakvog geografskog položaja, meštani koji se bave stočasrtvom imaju brojne adminstrativne probleme nakon podele zajednice u dve države. Većina imanja i pašnjaka meštanima se nalazi u Crnoj Gori, a kuće su u Srbiji stoga su prinuđeni dnevno i po nekoliko puta da pređu granici a samim tim rizikuju i da budu kažnjeni.
– To je ilegalni prelaz između dve države, zabranjen je prelaz. Svako ko ima nameru od meštana da pređe, mora da uzme potvrdu iz SUP-a u Bijelom Polju ili u Sjenici i da najavi taj prelazak, u suprotnom svako rizikuje da plati visoke novčane kazne. Neretko se dešava da da navigacija ovuda navede turiste ka Crnoj Gori i onda to je zaista veliki problem, jer je to jako loš i nepristupačan teren. Do sada smo najčešće ovuda viđali nemačke tablice, kao i jedan kamper koji se jedva okrenuo sa tog puta – kaže Nedžad.
Iako je meštana sve manje, u selu Ugao još uvek radi četvorogodišnja osnovna škola koja je žila kucavica osvog udaljenog mesta. Ono što je meštane tokom psolednjih dvadeset godina možda i najviše obradovalo jeste novi put, koji za njih i bukvalno znači prozor u svet.
– Nije lako ovde živeti, daleko je od sveta i civilazicije. Ali, od kad je ovaj novi put urađen opet je malo drugačije. Imamo i ljude koji su odlučili da se vrate na svoju dedovinu. Ovde priroda jeste prelepa, vazduh je čist, a hrana domaća i zdrava, ali ipak je surovo. U jesen se opremimo drvima i hranom i retko ko od nas starih više silazi u grad bez preke potrebe. Nekada je bilo drugačije kada su sela bila puna, družilo se, a sada je jako malo ljudi – kaže Nusret Pjakić.
Ambulanta u Karajukića bunarima je spas za meštane
Ipak novi put predstavlja im spas takođe u teškim i nepredvidivim situacijama, Hitna pomoć sada stiže brže nego i ranije, takođe i vatrogascima bi bilo lakše. Ipak, meštani žele da ove dve službe u njihovom mestu imaju što manje posla.
– Moj rođak je pre nekog vremena bio loše, zvali smo Hitnu pomoć koja je zaista brzo stigla, ranije je po onom lošem putu za to trebalo mnogo više vremena. Što se tiče medicinske pomoći, imamo ambulantu u Karajukići bunarima, ona dobro radi i to je naš spas. Za sve što nam je potrebno oni su uvek tu. Iako smo mnogo udaljeni i nalazimo se na samoj granici, znači nam kad znamo da su doktori tu blizu nas, ističu naši sagovornici.
Mališani uprkos surovim uslovima su redovni na nastavi
Nakon što završe četvorogodišnju osnovnu školu u selu Ugao, mališani nastvaljaju svoje obrazovanje u obližnjim Karajukića bunarima. Na Pešterskoj visoravni živi oko 3.500 stanovnika, postoji jedna matična škola i šest isturenih odeljenja, a nastavu pohađa sa sve predškolcima oko 300 dece.
Ono što je za svaku pohvalu jeste da mališani uprksom debelom minusu i jako teškim uslovima, skoro čitave zime su redovni na nastavi.
– Nastava se tokom surovih zima odvija normalno, nekada se jedino desi da prevoznici koji dovoze đake malo kasne zbog smrzavanja nafte u vozilima. Naši đaci su navikli na ove zimske uslove, toplo se obuku i ne smeta im zima. To su pravi borci od malih nogu. Ono što smo mi učinili jeste da je u školi renovirana stolarija, pa učenici borave u toplim prostorijama što je i najvažnije, poručio je Muzafer Bibić direktor Osnovne škole u selu Karajukića Bunari.
(Rina, Telegraf.rs)
