POTRESNA ISPOVEST NANE MUSLIMANKE – Živela kod pravoslavnog popa, nije joj branio maramu ni haljine, a kada je krenula da klanja… (VIDEO)
Njena priča je nesvakidašnja i oličenje dobrote, kroz koju učimo kako da se međusobno poštujemo i uvažavamo bez obzira na razlike
U mestu Visoko, blizu Sarajeva, živi jedna nana, muslimanka, koja ima neverovatno životno iskustvo.
Ranije smo pisali o toplom i prijateljskom odnosu između muslimana i Srba koji žive u Bosni, kao i o muslimanki koja se udala za Srbina i sada slavi i Bajram i Božić, te o Srbinu koji je svojevoljno prešao u Islam.
Sada vam prenosimo priču o nani koja je četiri godine živela u inostranstvu, tačnije u Austriji. Zbog spleta okolnosti, tada je živela u kući popa, hrišćanina, ali niko je nije sprečavao da praktikuje svoje verske muslimanske običaje.
Nana je rodom iz Rogatice, a kada su se preselili, kupili su kuću u Visokom, naselje Dobrinje. Četiri godine je živela u Austriji, ali se nije mogla naviknuti, pa se vratila u Bosnu, gde je osećala da će joj život biti kvalitetniji.
“Živela sam tamo u popovoj kući. Nije mi niko moju nošnju branio, ni maramu ni muslimansku haljinu. Četiri godine sam u popovoj kući živela.”
Kaže da joj je u prelepom sećanju ostao život u popovoj kući i njegovo ophođenje prema njoj.
“Rekao mi je pop: Majko ti svoje običaje provodi, a ja ću svoje. Kad sam klanjala on mi kaže, pametno majko, ti svoje, a i ja ću svoje. Poštovao je moju veru i ja sam njegovu. Niko se nikome nije mešao u običaje, čak sam sa njegove strane imala podršku. Ni u jednom momentu se nisam osećala ugroženo ili diskriminisano.”
Imali su zajedničko druženje, pazili su se i bili naklonjeni jedni drugima. To je nanu posebno ispunjavalo. Što se života u popovoj kući tiče, ništa joj nije falilo, osim njene rodne grude, prijatelja i Bosne i Hercegovine na koju je navikla.
“Kad dođe pop s liturgije kaže mom mužu: Dedo, napravi nam kafu, nena klanja, a da mi sednemo i da se ispričamo.”
Ova priča je podsetnik na poštovanje druge vere i razlika u svakom smislu. Ona nas uči da treba svoje voleti, a tuđe poštovati, jer tek tada možemo reći da smo na dobrom putu, bez obzira kojem Bogu se molimo.
I ovo mora da je iz Kurira ili Informera, obicna laz
Vama, sve što je normalno, sve što je ljudski, sve što je u skladu sa verom, a vera je ljubav i milosrdje, predstavlja laž i glupost. Valjda biste hteli da ratujete ali, da u tom ratu, nikako ne poginete vi?! Priča, čak i da je lažna predstavlja melem na ranu bolesnih ljudi. A, kao što vidim, bolesnih ima na pretek.