Hoti: Nema otvaranja rasprave o Zajednici srpskih opština, to je završeno pitanje
Na pitanje šta Srbija dobija priznanjem Kosova, kosovski premijer Avdullah Hoti je kazao da svi dobijaju stabilizaciju ovog dela Evrope i poboljšanje kvaliteta života svih građana
{module Oglas 1 – 2020}
Premijer Kosova Avdullah Hoti izjavio je da jedino obostrano priznanje sa Srbijom može biti konačni sporazum u dijalogu koji se vodi posredstvom EU u Briselu i da je Zajednica srpskih opština završeno pitanje, javlja Anadolu Agency (AA).
Hoti je na okruglom stolu koji je organizovao civilni sektor Kosova, kazao da je Ustav Kosova putokaz za proces dijaloga od njegovog stupanja na dužnost i da će u dijalogu biti samo sistematskih rešenja problema, a ne kreativnih. Naglasio je da se o teritorijalnom integritetu Kosova se ne može pregovarati i da ta tema ni na jednoj debati na kojoj je učestvovao poslednja tri meseca nije bila na stolu.
Kosovski premijer je kazao da su na prvom sastanku na visokom nivou u julu u Brisleu otvorene teme nestalih lica i ekonomskih odnosa i da je o tim temama postignut dogovor u načelu, dok je na drugom sastanku u septembru otvoreno pitanje finansija i imovine, kao i pitanje Zajednice srpskih opština na Kosovu. Hoti je, ipak, naglasio i da “nema Zajednice sa izvršnim ovlašćenjima“.
{module Oglas 0 – 2020}
“Kompromis Kosova bio je Ahtisarijev plan, a naš Ustav je potpuni kompromis. U ovom procesu, kompromis je da smo 2013. godine preuzeli obavezu Sporazumom kojim je predviđena Zajednica i zatim sporazumom o njenim principima iz 2015. godine. Tada je napravljen kompromis. Sada se ovaj sporazum ne otvara, ne razgovara se o Zajednici opština sa srpskom većinom. Ono o čemu se razgovara je da se to nakon potpisivanja konačnog sporazuma i nakon uzajamnog priznavanja, ta obaveza koju je Skupština dvotrećinskom većinom ratifikovala 2013. godine”, kazao je Hoti.
Hoti je kazao da se Srbija složila da uđe u proces koji vodi ka punoj normalizaciji odnosa, što podrazumeva obostrano prizanje, te je naglasio da je jasno da Srbija neće moći u Evropu bez priznanja Kosova. Takođe, je kazao da se u dijalogu ne razmatra nikakav drugi model, poput modela dve Nemačke ili Južnog Tirola, jer je Kosovo poseban slučaj.
Istakao je da mu intuicija govori da će konačni sporazum biti postignut unutar godinu dana, te da su dobijene garancije da se ide ka uzajamnom priznanju. Na pitanje šta Srbija dobija priznanjem Kosova, Hoti je kazao da o tome priča i u dijalogu i da svi dobijaju stabilizaciju ovog dela Evrope i poboljšanje kvaliteta života svih građana.
Hoti je govoreći o Vašingtonskom sporazumu postignutom 4. septembra u Beloj kući, kazao da ima i ekonomske i političke elemente.
On je kazao da je politički deo predviđa priznanje Kosova od Izraela, ali i otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu, što je izazvalo nezadovoljstvo Turske i drugih zemalja sa istoka.
{module Oglas 2 – 2020}
“Neke su reagovale, kao u slučaju Turske, ali druge nisu reagovale vrlo snažno. Pokušavamo da amortizujemo ovo pitanje, ne uvećavajući ga i vodeći napred sporazum koji smo potpisali, a da se pritom ne udaramo u prsa. Jer, na kraju krajeva, moramo biti na istoj liniji u pogledu naše spoljne politike, sa našim međunarodnim partnerima i prijateljima. Potrebna su nam priznanja onih zemalja koje reaguju, ali verujem da će se to brzo prevazići jer ide u tom pravcu“, naglasio je Hoti.
Naveo je da će naredne nedelje na Vladi biti usvojen plan rada na realizaciji tačaka Vašingtonskog sporazuma. Kazao je da se tačka o Gazivodama bespotrebno toliko potencirana, jer nema ničeg lošeg u njoj. Dodao je da će Amerikanci uraditi studiju izvodljivosti, ali da treba verovati američkim partnerima.
(AA)
