Ekskluzivno: Pogledajte intervju sa Milom Đukanovićem (Video)
Predsednik Crne Gore i lider DPS Milo Đukanović, u ekskluzivnom intervjuu za Newsmax Adria priznao je poraz na izborima održanim u nedelju. Naime, Đukanović je govoreći o rezultatima parlamentarnih izbora na kojima njegova stranka sa svojim dugogodišnjim partnerima prvi put nije osvojila većinu u crnogorskoj Skupštini, rekao da će, kada je u pitanju konstituisanje nove vlade, poštovati demokratska pravila savremene demokratske civilizacije, te dodao da će vladu formirati onaj ko ima 41 mandat u Crnogorskom parlamentu.
{module Oglas 1 – 2020}
“Incidenti nisu nikog iznenadili, slavlje još manje. Razloga za slavlje pobedinka uvek ima, ali to slavlje podrazumeva i civilizovan odnos prema drugim građanima i potrebi očuvanja stabilnosti Crne Gore. Mi smo sinoć prisustvovali jednom izlivu netolerancije, agresije, primitivizma, pokušaja obračuna sa ljudima koji drugačije misle”, rekao je Đukanović.
On je ocenio da je ne samo u Crnoj Gori već u regionu u celini još živa dva pogleda na budućnost regiona – jedan je onaj kojeg personifikuje dosadašnji sastav vlasti u Crnoj Gori, kao manje-više u svim državama regiona, koji budućnost vidi u evropskom sistemu vrednosti u evropskim i evroatlantskim integracijama.
“Nasuprot tome je kao što vidimo još uvek vrlo živahan onaj nacionalizam iz 90-ih godina, koji je u novim okolnostima, zahvaljujući novim podsticajima probuđen i koji sad pokušava da okrene točak istorije unatrag”, rekao je on.
Na pitanje da li je to moguće, Đukanović je rekao:
{module Oglas 0 – 2020}
“Mislim da ne može. Mislim da ćemo još uvek prolaziti kroz ovakve istuacije koje imamo u Crnoj Gori. Jer kao što sam rekao, još je to oštar klinč između dve politike, i daleko od toga da je samo u Crboj Gori. Hoću da kažem da duboko verujem da je Crna Gora duboko ispred država regiona kada je u pitanju opredeljenost i odlučnost za evropske integracije. U redu, dogodila nam se opomena u nedelju, videćemo kako će se to sve odraziti na unutrašnju politiku, i na untrašnje društvene odnose u Crnoj Gori, ali treba verovati da je u Crnoj Gori još uvek živa i stabilna svet o prednostima građanske države, multietničkog društva i evropskog sistema vrednosti kojim želimo da pripadamo”.
Na pitanje, da li je u nedelju bila opomena i šta dalje, ako vladu formira većina u kojoj nije DPS, Đukanović je rekao:
“Sačekajmo da vidimo kako će izgledati ta vlada, kakav će biti njena partijaska struktura. Postoje različita mišljenja o tome da li će biti eksperrtska vlada ili politička. Kao što znate, živimo u jednom sistemu parlamentarne demokratije sa velikim ovlašćenjima vlade i simboličnim ovlašćenjima predsednika. Ja sam trenutno neko ko je na poziciji predsednika, ali ko je puno vremena pre toga provero u Vladi, ko je koristio ta ovlašćenja i ko je iz pozicije predsednika pokazao poštovanje ingerencija koje Vlada u našem sistemu ima. Tako će biti i u narednom periodu, ali svo svoje znanje političko isustvo i svoju aktuelnu poziciju u sistemu vlasti u Crnoj Gori, i dalje ću bezrezervno koristiti da naglasim prednosti građanske države Crne Gore, multietničke demokratije u njoj i Crne Gore kao članice EU i kao članice savremene evropske civilizacije”.
Na pitanje sa kim će prvo razgovarati po pitanju nove Vlade, lider DPS je rekao:
“Kao što znate to nije nova konstrukacija. Čitav politički život u Crnoj Gori i uopšte u regionu je praćen konstrukcijama tog tipa. Imali smo konstrukciju da će DPS svim sredstvima braniti svoju vlast. Kao što vidite to je jedna najobičnija neutemeljana denuncijacija. DPS je ona politička snaga koja je Crnu Goru izvela na put evropskog razvoja, koja je zajedno sa tom Crnom Gorom ostvarila značajne iskorake na putu evropskog razvoja, i ona je i danas ta snaga koja će pokušati da Crnu Goru zadrži na tom putu. Jer, znate, i dalje smo mi najjača politička partija na crnogorskoj političkoj sceni i verujem da ćemo u bloku za Evropu, koji će biti konstitiasan u crnogorskom parlamentu, predstavljati vrlo respektabilnu snagu, koja će se naravno i dalje zalagati za ono što je politička tekovina naše vlasti u Crnoj Gori. Kada je u pitanju konstituisanje nove vlade, poštovaćemo kao i u svemu, ono što su demokratska pravila savremene demokratske civilizacije. Da onaj ko ima 41 mandat u Crnogorskom parlamentu, dobiće priliku da formira vladu”.
{module Oglas 2 – 2020}
Upitan da prokomentariše, koje su greške dosadašnje vlade koju je vodio Duško Marković, kao i da li je to Zakon o slobodi verosipovesti, Đukanović je rekao:
“Što se tiče Zakona o slobodi verosipovesti i dalje sam apsolutno uveren da nije greška, i kakav god bude odnos nove vlade prema njemu, ja sam za to da se ta pitanja sada ili u doglednoj budućnosti moraju rešiti. Ne može se prevideti status pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Taj status logično, želi da uspostavi kontinuitet sa statusom koji je poravoslavna crkva imala u nezavisnoj Crnoj Gori. Autokefalna pravoslavna crkva Crne Gore i verujem da je potpuno legitinmna intensija crnogorks, verske, političke javnosti, da nakon obnove države, obnovi i one vrednosti, koje na neki način predstavljaju tradiciju Crbogorskog društva”.
Na pitanje da li će nova vlada nastaviti tim putem, Đukanović je rekao:
“Vlade dolaze i menjaju se. Svaka vlada zavisno od svoje od svoje političke, nacionalne, ideološke profilacije, može u nekom periodu svoje vlasti ingorisati činjenice. Ali pre ili kasnije, te činjenice moraju odneti prevagu. Prosto, teško je polemisati sa nečim što je tako istorijski neupitno i urezano u sećanje Crne Gore i Crnogoraca. Što se tiče vladavine prava, ja mislim da je vlada u kontinuitetu, uključujući još uvek aktuelnu vladu premijera Markovića, apsolutno bila posvećena tom pitanju, i tom pitanju je bila posvećena kao važnom prioritetu državne politike. Vi znate da je Crna Gora na tom planu ostvarila ozbiljne iskorake. Dakle, ne može biti članica NATO-a država koja nema zadovoljavajuću vladavinu prava. Nismo mi tamo dospeli zahvaljujući prečicama ili zato što nam je neko progledao kroz prste. Crna Gora je napravila ozbiljne iskorake na planu ekonomskog razvoja, vladavine prava. Tu svakako ima još puno posla, jer kao što znamo, deficit vladavine prava je karakteristika i istorijska i aktuelna na Balkanu. To je posledica okolnosti, da smo ovde tako konkretno imali nestabilnosti. Dakle, sada je je Crna Gora, rekao bih, na dobrom putu, a sistematski iz dana u dan, unapređuje vladavinu prava i ja verujem da će to biti karakteristika državne politike i u narednom periodu”.
Podsetimo, više od tri četvrtine građana Crne Gore glasalo je na parlamentarnim izborima, pokazuju podaci Centra za demokratsku tranziciju (CDT), a prema podacima ove organizacije, na izborima je glasalo oko 410 hiljada građana, što je više nego 2016. godine kada je glasalo 73,4 odsto birača. Više od pola miliona građana Crne Gore opredeljivalo se između šest koalicija i pet stranaka.
Državna izborna komisija objavila je konačne rezultate izbora – vladajuća Demokratska partija socijalista je osvojila 35,06 odsto glasova; koalicija “Za budućnost Crne Gore”, koju predvodi Demokratski front (DF) osvojila je 32,5 procenata glasova, savezu “Mir je naša nacija” pripalo je 12,5 odsto glasova, dok je građanski pokret “Crno na bijelo” podržalo 5,53 odsto birača.
Bošnjačka stranka osvojila je 3,98 odsto, Socijaldemokrate 4,10, SDP – Jaka Crna Gora 3,14, Albanska koalicija Jednoglasno 1.14, Albanska lista 1,5 odsto.
Prema projekciji Centra za monitoring i istraživanje, DPS ima 30 mandata, koalicija “Za budućnost Crne Gore” 27, “Mir je naša nacija” 10 mandata, “Crno na bijelo” četiri. Po tri mandata bi imali Socijaldemokrate i Bošnjačka stranka, dva SDP, i po jedan Albanska lista i AK Jednoglasno.
Kao najozbiljniji rivali vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista (DPS), iz čijih redova dolazi dosadašnji premijer Duško Marković i aktuelni predsednik Milo Đukanović, nametnuli su se kandidati sa tri opozicione liste.
Demokratski front predvodio je listu Za budućnost Crne Gore, stožer liste Mir je naša nacija bile su Demokrate Alekse Bečića, dok stranka URA Dritana Abazovića predvodi listu Crno na belo.
Izborni dan protekao je mirno, mada su nevladini posmatrači zabeležili niz nepravilnosti na samim biralištima.
Osim 81 poslanika Skupštine Crne Gore, građani pet opština birali su i lokalne predstavnike. Lokalni izbori sprovedeni su u opštinama Budva, Kotor, Tivat, Andrijevica i Gusinje.
https://www.youtube.com/watch?v=bly2xBFTo3c
(Nova.rs)
