“Duša me boli, nadam se da će ga snimak PROGONITI DO KRAJA ŽIVOTA”

Danas u prepodnevnim časovima objavljeno je da je Mladen Dulić (22), mladić iz Laktaša, izvršio samoubistvo, kako se navodi, zbog pritiska i podsmeha na društvenim mrežama jer je snimak razgovora za posao na kojem je predmet verbalnog zlostavljanja postao viralan.

Kako “Blic” saznaje policiji je prijavljeno samoubistvo u Laktašima. Mladić je, navodno, nakon popularnosti snimka i neprestanog digitalnog zlostavljanja izvršio samoubistvo.

Naime, na snimku muškarac postavlja pitanja Mladenu s ciljem da ga degradira i ponizi. Jedna od opaski muškarca je – napiši da li si muško ili žensko?

Snimak na Tik Toku objavio je upravo muškarac, a potom su se na video-klip nadovezale reakcije vršnjaka stradalog mladića koje su, kako se navodi, bile razlog tragedije.

Nakon što je objavljena informacija da je momak izvršio samoubistvo na Tviteru korisnici su bili ogorčeni što se digitalno nasilje neguje na društvenim mrežama.

“Ovo je greh”, “Samo je hteo da zaradi za koru hleba. Ne mogu ni da gledam snimak. Duša me boli, “Nadam se da će te ovaj klip progoniti do kraja života”, “U kom univerzumu je ovo smešno?”, neke su od reakcije na koje se nadovezuju mnogo oštrije.

Šta je digitalno nasilje, odnosno sajber buling?

Pod ovim pojmom podrazumeva se upotreba tehnologije za uznemiravanje, pretnje, vređanje ili zastrašivanje druge osobe – ili kombinacija ovih radnji. Kao i maltretiranje u četiri oka, i ovo predstavlja nepoželjno, agresivno ponašanje koje uključuje stvarnu ili prividnu neravnotežu moći i često se ponavlja.

Digitalno nasilje je u porastu, čak je postao i primaran oblik nasilja među mladima. Za početak je važno prepoznati šta sve uključuje sajber nasilje:

1. slanje/deljenje uvredljivih poruka i komentara
2. ponižavanje drugih postavljanjem/deljenjem sramotnih video snimaka ili fotografija
3. širenje laži i glasina na mreži
4. pravljenje lažnih onlajn profila
5. preteće poruke i ponovljeno uznemiravanje

Ako ste vi žrtva digitalnog nasilja, važno je da zapamtite sledeće stavke, savetuju iz australijskog centra “Kids Helpline” za pomoć mladima od 5 do 25 godina. Sa istim možete upoznati i blisku osobu koja se možda suočava sa zlostavljanjem na Internetu:

1. To nije tvoja krivica
2. Nisi sam/a
3. Pomoć ti je dostupna
4. Nisi slab ako potražiš pomoć
5. Postoje stvari koje možeš da uradite
6. Možeš da prođeš kroz sve ovo

Sajber nasilje može nekoga povredi isto koliko i fizičko ili verbalno, jer je javno, odnosno mnogo ljudi može to da vidi, brzo se širi, teško ga je izbeći, nasilnik može da bude anoniman i prestanak nasilja može da bude težak proces.

https://twitter.com/i/status/1586087741934432256

Meta na čelu i komentari koji mogu da naruše samopouzdanje

U digitalnoj eri, koja veliča kult “cancel” kulture, odnosno pokreta određene grupe ljudi koji uz pomoć društvenih mreža žele da se nečija karijera uništi ili da se izvrši pritisak kako bi se ta osoba javno kaznila, dovela je do ozbiljnog uznemiravanja pojedinaca, ali i poznatih ličnosti. Magazin “Voks” navodi da su neretko nepravedno i zlonamerno nečiji životi i privatnost narušeni usled pritiska Tviter korisnika i ljudi koji su ciljano želeli da naruše nečiji ugled i posao na društvenim mrežama.

Sajber maltretiranje se najčešće odražava neprestanim i kontinuiranim uvredama pojedinca na račun njegovog izgleda, načina na koji govori, onoga što objavljuje na društvenim mrežama itd. Cilj je da mu se naruši samopouzdanje.

Psihoterapeut Bojan Konstantinović za žena.rs kaže da pre sajber maltretiranja postojala je druga vrsta javne osude koja je isključivo pogađala javne ličnosti, a sada su svi korisnici društvenih mreža izloženi potencijalnom zlostavljanju.

– Pre sajber bulinga imali smo medijsko i tabloidno maltretiranje poznatih muškaraca i žena. Dovoljno je da se prisetimo kako su početkom dvehiljaditih pojedini članci dovodili u pitanje moral i čast poznatih žena zbog načina na koji se predstavljaju u javnosti. Mnogo godina kasnije, kada je to postalo društveno prihvatljivije, javno su govorile o borbi sa mentalnim problemima zbog svakodnevnog pritiska. Danas je to postao masovni problem. Možemo slobodno reći da svi imaju neku društvenu mrežu i da je svako na neki način izložen nekoj vrsti pritiska. Međutim, sajber buling je daleko ozbiljnija stvar jer je u ovom slučaju nekom nacrtana meta na čelu i on svakodnevno čita i gleda komentare o sebi koji mogu da naruše samopouzdanje.

(Blic)