Zastrašujuće prognoze: I Srbija da se spremi za EKSTREME – imaćemo sve više toplotnih talasa i razarajućih oluja, već smo svedoci da se sve menja na gore

Klima se vidljivo promenila i u to su nas uverili i tropski talasi, ali i oluje i nepogode koje su nas zadesile širom Srbije već nekoliko puta i to pre zvaničnog početka leta.

Koliko će se klima tek menjati, hoćemo li ubuduće u Srbiji morati da se navikavamo na to da praktično živimo kao u tropskim predelima – da ćemo ići iz ekstrema u ekstrem, od toplotnog talasa sa temperaturam od preko 40 stepeni Celzijusovih do naglih obrta praćenih olujama, orkanskim vetrovima, snažnim pljuskovima i nepogodama? Po svemu sudeći, hoćemo.

Stiže novi toplotni talas

Za početak, naši stručnjaci najavljuju u Srbiji dugo toplo leto i tek što smo predahnuli od nesnosnih vrućina, meteorolog Marko Čubrilo kaže da već od danas, slede maksimumi od oko +35 stepeni Celzijusa.

Prema njegovim proračunima, posle toplog petka, vikend bi bio lokalno nestabilan uz manje osveženje, ali već u nedelju će ponovo biti toplo.

“Lucifer” i uticaj ljudi

Ali, šta se zapravo dešava, ne samo u Srbiji, sa vremenskim prilikama i zašto imamo sve toplija leta na Balkana, ili barem periode koji su izuzetno vreli, objasnili su stručnjaci Holandskog kraljevskog meteorološkog instituta još 2017. godine, dok je o istoj pojavi prošle godine objašnjenje stiglo iz Meteorološke službe Velike Britanije Met ofis.

Naime, mediji su preneli da klimatolozi upozoravaju Evropljane na povratak “Lucifera”, toplotni talas koji izaziva temperature više od uobičajenih i zbog kojeg se dešavaju požari i ekonomski gubici od juna do avgusta.

Jedan od istraživača iz Holandije je rekao još pre pet godina da su “naišli na jasne dokaze ljudskog uticaja na rekordnu toplotu tog leta i za ukupne temperature i toplotni talas ‘Lucifer'”. Njegov tim je u izveštajima izneo zaključak da su emisije gasova staklene bašte izazvane ljudskom aktivnošću povećale šanse toplotnih talasa između četiri i deset puta u odnosu na početak 20. veka.

U Evropi temperature i do 50 stepeni!

Gasovi poput ugljen-dioksida koji se oslobađa sagorevanjem fosilnih goriva, zadržavaju toplotu u atmosferi i zagrevaju planetu, a Britanci su pred kraj prošle godine poručili da bi stari kontinent mogao da trpi temperature i blizu 50 stepeni svake godine do kraja ovog veka ukoliko se ne preduzme hitna akcija da se smanje emisije štetnih gasova koje izazivaju efekat staklene baste.

Kako je “Blic” preneo tokom prošlogodišnjeg toplotnog talasa “Lucifer”, temperature su dosegle rekordnih 48,8 stepeni na Siciliji.

Imaćemo “Lucifera” svake godine

Takva vrućina u Evropi se može očekivati jednom u svake tri godine kao posledica globalnog zagrevanja koje je Zemlja već pretrpela. Ukoliko se ne preduzme drastična akcija, rizik od rekordnih vrućina nastaviće da raste u decenijama koje dolaze.

Do 2100. godine, ako svet ne preduzme brzu akciju da se smanje štetne emisije, Evropu čekaju talasi vrućine poput “Lucifera” svake godine” – naveo je “Met ofis”.

– Opasne klimatske promene su već sa nama… ako pogledate na 48,8 stepeni Celzijusa u Evropi i 49,6 u Kanadi i šta je došlo sa tim – požari, posledice po ljudsko zdravlje, poljoprivredu – to je sada sa samo nešto preko 1 stepen Celzijusa globalnog zagrevanja. Sa daljim zagrevanjem, samo će se pogoršati – rekao je “Indipendentu” profesor Piter Stot, autor analize i vodeći naučnik za ekstremno vreme “Met ofisa”, na marginama Klimatskog samita Cop26 u Glazgovu.

U Srbiji sledi jedno od najtoplijih leta ikada

Klimatolog profesor dr Vladimir Đurđević je izjavio nedavno za medije da “Srbiju i Beograd očekuje jedno od najtoplijih leta koje se ikada dogodilo kod nas”.

Naglasio je da svi moramo da se naviknmo na novu klimu i klimatske promene, koje u našem regionu napreduju brže nego u ostatku sveta.

Klima pali crveni alarm

Gostujući u tv emisiji klimatolog Đurđević je podsetio da smo već u maju imali toplotni talas, a biće ih duplo više.

Otkrio je zbog čega su klimatske promene upalile “crveni alarm” u svetu i najavio da nas u godinama i decenijama koje slede očekuju sve vidljivije promene klime.

Prema njegovim rečima, uragan Agata, koji je opustošio jug Meksika, klasičan je uragan, koji pogađa obale Amerike i Centralne Amerike, ali, prvi put se dešava da uragan bude tako snažan u maju, jer obično počinju u junu i najjači su kasnije tokom leta.

– Već u maju smo i u Srbiji imali toplotni talas, a obično se to dešavalo kasnije, od juna pa nadalje. Stvari su se malo istumbale, imamo sve više toplih perioda. Kako bude prolazilo vreme promene će biti vidljivije. Leto će biti sve duže, počinjaće sve ranije, a završavati se sve kasnije. Pratimo i druge parametre kao što je dužina vegetacionog perioda biljaka, perioda kada su aktivne, i on se već proširio za dvadesetak dana – rekao je profesor Fizičkog fakulteta u „Uranku“.

Veruje da će buduća klima biti značajno toplija i kaže da se već sada na osnovu merenja zna da imamo duplo više toplijih talasa u Srbiji, a u narednih 20 do 30 godina oni će se udvostručiti.

Ekstremni problemi

– Intenziviraće se ekstremne metorološke pojave u svetu poput oluja koje će postati razornije, imaćemo ekstremne padavine, suše će postati češće i intenzivnije. Ranije su se suše dešavale jedanput u deset godina, a do 2050. dešavaće se dva do tri puta u deceniji. To su suše u kojima izgubite celu poljoprivrednu sezonu. Mi smo imali primer takve suše 2012. godine kada je rod kukuruza umanjen 50 odsto, a značajno se smanjio i kvalitet roda – rekao je Đurđević.

Izjavio je da je trenutno u Istočnoj Africi velika suša, na granici potpune humanitarne katastrofe.

– Ali, pošto je sada sav fokus na ratu u Ukrajini, o tome niko ne govori. Mesecima traje suša, UN pokušava da osvesti države i vlade da pomognu, ali sve oči su uprte na istok Evrope. Ekstremni klimatski uslovi povećavaju tenzije u društvu i dovode do kriza, recesije… – kaže Đurđević i podseća da se prethodnih dana Srbija suočila sa gradom i nevremenom i neophodna je zaštita u poljoprivredi, prevashodno u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Prvi korak je osiguranje useva, ali kod nas to nikako da postane praksa, uz korišćenje protivgradnih mreža.

– Nećemo doći do toga da vremenski uslovi budu toliko nepovoljni da nećemo imati hrane, odnosno da ćemo zbog nevremena gubiti useve i rod, ali do kraja ovog veka takav crn scenario moguć je ako ništa ne budemo uradili – napominje klimatolog.

Stvari se menjaju na gore

Njegov stav je da se ljudima mora ukazati na to da se stvari menjaju i da se menjaju na gore i da pod hitno takav trend mora da se zaustavi kako ne bi dolazilo do nestašice hrane, velikih gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji, problema u vodosnabdevanju.

Fosilna goriva i ugljen-dioksid u vazduhu

– Na jugu naše zemlje moći doći do velikog konflikta u vezi sa snabdevanjem vodom, jer voda treba industriji, poljiprivrednici hoće da navodnjavaju, a potrebna je i domaćinstvima. Biće pitanje ko će biti prvi i najveći korisnik te vode. Rešenje za sve probleme je da prestanemo da koristimo fosilna goriva. Sve zemlje sveta potpisale su Pariski sporazum koji za cilj ima smanjenje korišćenja nafte, uglja, gasa i da u budućnosti proizvodimo više struje iz obnovljivih izvora. Mi konkretno moramo da ugalj koji nam je primaran izvor u proizvodnji struje zamenimo zelenim izvorima energije – poručuje prof. Đurđević i ističe da na svetskoj sceni vlada velika borba, jer se mnogi i dalje zalažu za korišćenje fosilnih goriva, a jača i nuklearni lobi.

– Cilj je da u narednih 30 godina većina energije dolazi iz vetra, sunca i vode. Svake godine nam treba sve više i više energije, koristimo sve više fosilnih goriva i svi ti parametri rastu eksponencijalno. I koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu je svake godine sve viša.

Za RTS on je izjavio da su se deset najtoplijih leta desila od 2000. godine na ovamo.

– U nekim skandinavskim zemljama zabeležene su prave tropske temperature što uz učestalo obaranje temperaturnih rekorda potvrđuje da je reč o globalnom zagrevanju i da ceo svet oseća posledice toga. Savet građanima je da ko god može ode iz grada, jer efekat zagrevanja asfalta, čelika i betona dodatno podiže temperaturu. Umereno koristiti klima uređaje. U zemljama na jugu Evrope kao što su Španija i Italija postoje već “skloništa”, za ljude koji nemaju klimu, da mogu da se sklone i prenoće u klimatizovanom prostoru – kaže Đurđević.

(Blic)