Sarajevo: MAJKA SAM, A DJETETA NEMAM: Za djetetom umrli i otac i majka. Nema više cijele jedne porodice
Verovatno vam je poznat. Na dan kada će smrznuta beogradska zemlja u sebe primiti telo jedne Kristine navršava se šest godina od tragične smrti Mahira Rakovca iz Sarajeva.
Mahir je na današnji dan skočio sa osmog sprata zgrade u kojoj je stanovao u naselju Dobrinja. Nije mogao više. Zamislite da dovedete dete koje bi trebalo da može sve na svetu do situacije da ne može više. Da se baci, uprkos svakom mišiću u svom telu, u sigurnu smrt.
Javnost su uzdrmale reči njegove majke Alise Mahmutović i očuha Dubravka Lovrenovića, oboje uglednih profesora, da je Mahir žrtva vršnjačkog nasilja i seksualnog zlostavljanja u školi. Godinu i mesec dana nakon Mahira umro je i njegov očuh Dubravko Lovrenović, istoričak i akademik. Nekoliko meseci za njim umrla je i Mahirova majka, poslednja iz porodice pogođene tom tragedijom. Bio je 26. jun 2017. godine kada se ugasila jedna porodica. Roditelji su umrli jedno za drugim od karcinoma, ali njihovi prijatelji rećiće vam da su pošli za sinom, da su umrli od tuge.
Od tada se plakalo za Mahirom. Marširalo se za Mahira. Kleli smo se da je kriv sistem, škola, kao što sada upiremo prstom u Jutjub. A deca se bacaju sa zgrada, sa mostova, ili umiru planirano tiho da ih slučajno niko ne nađe.
Problem nije Jutjub, Tik Tok, jedna osnovna škola. Problem je društvo podela, klika i hordi. Društvo u kojem se odrasli psuju i olajavaju a onda ih deca kopiraju. Društvo u kojem je saosećanje postalo slabost, a dečije slabosti ostaju zapamćene u digitalnom svetu, dostupne da ih gledaju, premotavaju i dele kao hijene svakakve sakrivene nakaze.
Društvo u kojem ako nemaš ništa svoje – ideš da ismevaš tuđe. Do srži. Do koske. Na Tik Toku, Jutjubu, ispitu, poslu. Krivi su svi koji su se smejali dok je neko u sebi plakao. Koji su od tuđe patnje napravili sport.
Prošlo je šest godina od kada je Mahirovo telo sa osmog sprata palo na tlo. Prošlo je par sati od kada je Kristinino telo spušteno u zemlju. A šta je sa nama iznad nje?
Neka ostanu reči Mahirove majke, neka je se seti svako pre nego što upre prstom u nečiju ranu, u nečije dete.
“Majka sam, a djeteta nemam. Moj dječak, moj Mahir, koji nije imao loše ocjene, nije pio, nije se drogirao, nikome nije pravio probleme, a najmanje je bilo koga zlostavljao, izgubio je svaku nadu, jer je u školi bio višestruko izdan. S jedne strane od svojih drugova, s druge strane od onih koji su ga prvi morali zaštiti, ako ništa drugo, onda zato jer im je to zakonska obaveza.
Alisa Mahmutović
Izvor:Blic
