OTIĆI ĆE I ŠOFERI, DOSTAVLJAČI I MAGACIONERI: U Njemačkoj od danas važe vozačke dozvole iz BiH
U Nemačkoj su od danas priznate sve vozačke dozvole izdate u BiH, uključujući i dozvole za vozače kamiona i autobusa, kojih već sada na domaćem terenu nema dovoljno. Ova odluka nemačkih vlasti izazvaće ne samo novi egzodus šofera, nego i masovni odlazak radnika drugih zanimanja.
Nebojša Đokić, predsednik Sindikata saobraćaja i veza Republike Srpske, tvrdi da će iz Republike Srpske u Nemačku otići i oni malobrojni preostali profesionalni šoferi, koji su se do sada dvoumili, piše Srpskainfo.
Otići će vozači, ali otići će i ljudi se mogu zaposliti kao poštari, dostavljači, kuriri ili oni koji su u Nemačkoj našli neki drugi posao za koji je potrebna vozačka dozvola B kategorije – kaže Đokić.
Da je tako potvrdio je i Vlastimir Vidić, vlasnik agencije iz Minhena, koja posreduje pri zapošljavanju naših radnika u Nemačkoj.
- Bosna i Hercegovina, odnosno domaći poslodavci će već krajem godine osetiti posledice još masovnijeg odlaska vozača u Nemačku – kaže Vidić za „EuroBlic“,
Već mesec i po, priča on, otkako je objavljena informacija da će ova zemlja priznavati sve vozačke dozvole iz BiH, javljaju mu se ljudi i raspituju se za posao.
- Za odlazak se najviše interesuju iskusni vozači kamiona i autobusa, ali i građani sa vozačkom B kategorije, sa kojom mogu voziti kombije za dostavu paketa – kaže Vidić.
Vidić podseća da deo naših građana ima dvojno državljanstvo, BiH i Srbije, pa u Nemačku ide preko Srbije, dok se mnogi naši vozači “obećane zemlje” dokopaju i preko Slovenije.
- Vozači prvo odlaze u Sloveniju, posebno mlađi porodični ljudi, pa onda prave transfer u Nemačku. Slovenija im služi da dođu do Evropske unije. Zato zvanični podaci o zaposlenju koje saopštava, na primer, Ambasada Nemačke nisu merodavni, jer ljudi pronalaze posao i preko drugih država EU – precizira on.
Da je tako potvrdili su nam i u Agenciji za rad i zapošljavanje BiH. Kako navodi Boris Pupić, portparol ove Agencije, čak 20 odsto oglasa za zapošljavanje naših ljudi u Sloveniji odnosi se na vozače.
- Za Nemačku je problem, jer se mora znati nemački jezik, tako da verujem da su vozači ipak češće išli u Sloveniju nego u Nemačku, bar kada traže prvi posao – kaže Pupić.
Ipak, mnogi će se rado iz „dežele“ preseliti u najmoćniju ekonomiju EU i to iz sasvim konkretnih razloga. Vidić navodi da vozači početnici u Nemačkoj mogu da zarade oko 2.100 evra mesečno, uz obezbeđen smeštaj.
- Ko želi da stalno putuje u kamionu po Nemačkoj i Evropi, može da zaradi još 500 evra na račun smeštaja, a iskusni vozači mogu zaraditi skoro 3.000 evra mesečno- pojašnjava on.
Vozačima iz BiH, koji iz Slovenije prelaze na rad u Nemačku, odluka nemačkih vlasti da priznaju naše vozačke dozvole, ne znači mnogo. Oni su već pri odlasku u “deželu sredili evropske papire“, a to uključuje i polaganje takozvanog „Koda 95“, ispita za profesionalne vozače u EU.
Ipak, i njima će priznavanje vozačkih dozvola iz BiH pojednostaviti odlazak u Nemačku, pogotovo ako žele da presele i porodicu. O tome svedoči i profesionalni vozač kamiona iz okoline Mrkonjić Grada, koji već godinama vozi u Sloveniji.
Tražim posao u Nemačkoj i spremam se da se tamo preselim sa porodicom: suprugom i dvoje dece. Mnogo će nam značiti što će suprugina dozvola B kategorije, od prvog dana, važiti u Nemačkoj. Šta bi ona sa malom decom, bez vozačke, dok sam ja na putu – kaže naš sagovornik.
Znanje nemačkog mu, kaže, nije problem. Naučio je dosta toga putujući po Evropi i uz pomoć „gugl – translejta“. Uostalom, standardi znanja jezika za „dugoprugaše“, koji voze šlepere i služe se engleskim, nisu tako strogi, kao, recimo, za šofere u gradskom prevozu.
Nemačka agencija za rad je još prošle godine objavila da u 148 zanimanja vlada hronični manjak radne snage, a da su još 122 zanimanja ugrožena. U međuvremenu situacija se dodatno pogoršala.
Uz profesionalne vozače, među najtraženijima su negovatelji u staračkim domovima, medicinske sestre i tehničari, građevinski radnici, ali i mašinovođe, poštari, dostavljači, radnici u magacinima.
Stručnjaci računaju da će, zbog negativne stope nataliteta i starenja stanovništva, do 2035. godine na tržištu rada u Nemačkoj nedostajati sedam miliona radnika. Jedini lek za ovu boljku je uvoz radnika, i uopšte stanovništva. Statističari su izračunali da je Nemačkoj potrebno oko 400.000 imigranata godišnje, da bi se popunila ova demografska rupa.
Ljudi iz Bosne i Hercegovine, koja ima dugu gastarbajtersku tradiciju, u Nemačkoj su među najpoželjnijima, i kao radnici i kao useljenici.
Grbić: Kraj transportne industrije u BiH
Nikola Grbić, predsednik Udruženja prevoznika za međunarodni i unutrašnji saobraćaj RS, kaže da će najnovija odluka nemačkih vlasti dokusuriti ono što je ostalo od transportne industrije u BiH.
- Od 2019. do danas BiH je napustilo najmanje 6.000 profesionalnih vozača, a sada će u Nemačku otići ono malo što je ostalo na domaćim drumovima. Već sada ne znam ni jednu prevozničku formu u BiH, kojoj ne nedostaje od pet do čak 50 šofera. U 70 odsto slučajeva autobuse voze penzioneri, a sve češće se hvataju i volana kamiona – kaže Grbić.
Nemačkoj je, podseća on, u ovom trenutku potrebno najmanje 30.000 profesionalnih vozača, a vozači iz BiH, su, očigledno na tom tržištu poželjna radna snaga i zato su obezbeđene ovakve olakšice.
Sada se doslovno naši ljudi mogu zaposliti u nekoj Nemačkoj transportnoj kompaniji, čim zakucaju na njihova vrata. Za samo par dana mogu srediti svu paprologiju i sesti za volan – kaže Grbić.
Tvrdi da je Udruženje kojim rukovodi, kao i drugi predstavnici posustale transportne industrije u BiH, mnogo puta tražili da vlast uradi nešto da spasi ovu granu privrede i zadrži vozače: pre svega povećanjem plata, ali u pojednostavljenim procedura na graničnim prelazima, gde kamioni stoje i po dva tri dana.
- Institucije ni na nivou RS ni na nivou BiH nisu učinile ništa da spreče odlazak naših vozača u inostranstvo, ali su zato vlasti u Nemačkoj učinile mnogo toga da ih privuku u svoju zemlju – zaključuje Grbić.
“Demografska rupa”
Stručnjaci računaju da će, zbog negativne stope nataliteta i starenja stanovništva, do 2035. godine na tržištu rada u Nemačkoj nedostajati sedam miliona radnika. Jedini lek za ovu boljku je uvoz radnika, i uopšte stanovništva. Statističari su izračunali da je Nemačkoj potrebno oko 400.000 imigranata godišnje, da bi se popunila ova demografska rupa. Ljudi iz Bosne i Hercegovine, koja ima dugu gastarbajtersku tradiciju, u Nemačkoj su među najpoželjnijima, i kao radnici i kao useljenici.
Izvor:Blic
