Kad je umro jedini Srbin iz bosanskog sela, svi su zanemeli kako su ga muslimani sahranili: Ovo je priča o ljudskosti
Kad su Bošnjaci u jednom muslimanskom selu u Bosni sahranili jedinog Srbina, pozvali su popa, sve uradili po pravoslavnim običajima, nije im bilo važno hoće li u raj ili dženet, bilo im je važno da sahrane – čoveka
Jusuf iz sela Merdane u Bosni, ispričao je svoju životnu priču koja bi sigurno bila dobar temelj za roman i snažna poruka kojom bi se svi mogli voditi kroz život.
Kaže da je u mladosti bio veliki talenat za plivanje, ali je ostao da radi u lokalnoj fabrici i da se bavi zemljoradnjom, jer, kako kaže, nije imao ko.
Merdane su malo selo u blizini Busovače, gde većinom žive muslimani. Međutim, u njihovoj zajednici je živeo i jedan Srbin, koji je postao deo njihovih života i priča koje se prenose s generacije na generaciju. Njegova priča posebno dolazi do izražaja tokom ratnih godina u Bosni, kada su se komšijske veze i ljudskost stavljale na najveće iskušenje.
“Za vreme našeg rata u Bosni, taj Srbin je brao paradajz i paprike kad ga je snajper pogodio. Do mraka je ostao tu da leži, niko nije smeo da mu priđe. Kad se stišalo pucanje mi smo mu prišli. Zovnuli smo iz Zenice popa pravoslavnog, pa smo ga sahranili po njihovim, pravoslavnim običajima”, priseća se Jusuf.
Od drvenih dasaka, koje su sami skupili, skovali su sanduk i krst. Sve su obavili prema pravoslavnim protokolima, ne praveći razliku da li se nesrećni čovek krstio ili klanjao. Za njih je bilo važno samo jedno – da isprate čoveka kako dolikuje, da mu pruže poslednji oproštaj i poštovanje koje zaslužuje. U tom trenutku, vera i nacija nisu bili bitni, bitna je bila ljudskost i saosećanje prema bližnjem.
Jusuf je veseo čovek, običan, prost i ima doru dušu.
Kad se zaposlio odlučio je da školuje svoje sestre kojima je to bila želja, ali njihov otac nije bio u mogućnosti da im priušti adekvatno obrazovanje.
“Nisam to činio samo zbog sestara, nego i zbog njihove dece. Da su moje sestre ostale domaćice, šta bi im deca bila? Deca su im fakultetski obrazovana, a ne bi to tako bilo da im nisam pomogao da se školuju. I zbog toga sam srećan čovek“.
Stil/Alen Avdić
