Emrah i Alma napustili su sigurne poslove i preselili se u Poljsku: Pobjegli smo od balkanskog beznađa i ovo nas je sačekalo
Mlad bračni par, Emrah i Alma Softić, potišteni atmosferom i događajima u rodnoj Bosni, odlučili su da uzmu život u svoje ruke i, verovatno, tada ne sanjajući da će svoj san živeti u Poljskoj, uputili su se u životnu avanturu.
Kao mladi inženjeri, oboje danas rade za “Amazon”, jednu od najvećih svetskih kompanija, a pre nešto više od godinu dobili su i devojčicu Nejru, “prvu Bosanku rođenu u Poljskoj”, kaže Emrah kroz smeh za “Dnevni avaz”.
Trinaesta plata
– Imamo odlične radne uslove. Nema pritiska, nema izrabljivanja, niko vas ne pita kada ste stigli na posao, zahteva se samo da obavite ono što se očekuje od vas. Američki je sistem upravljanja. A kao radniku, vama su na raspolaganju i brojne beneficije, poput 13. plate – ističe Emrah u razgovoru.
Ipak, priča o njihovom uspehu i srećnom životu istovremeno je priča o svom crnilu i porazu zemlje iz koje potiču – Bosne i Hercegovine. Oboje su studirali na Univerzitetu u Tuzli. Nakon završetka fakulteta imali su i posao, ali, kako ističu, sve ih je više deprimirala situacija u zemlji.
– Nisam doslovno više mogla da izdržim ukupnu klimu u društvu, tu depresiju, političko beznađe koje vlada. Nagovarala sam Emraha da odemo vani. Na kraju je, posve neočekivano, Emrah dobio ponudu u novotvorenom “Amazonovom” centru za razvoj u Gdanjsku. Odlučili smo da odemo i okušamo svoju sreću – otkriva nam Alma.
Iako se u početku dvoumio, na kraju je ipak odlučio da ne želi da živi u BiH.
Meni sa finansijske strane nije bilo toliko loše. Imao sam posao, radio sam u Banjaluci kod druga koji je pokrenuo firmu. No, iskreno, sve manje sam video nade u toj zemlji. To stalno širenje mržnje od političara na koje narod uporno naseda, ta međunacionalna mržnja, stanje svesti kao da i dalje vodimo rat, stvari su koje su mi se već duboko zgadile – kaže Emrah.
Ekonomske teme
Na povratak u BiH, kako kaže, više i ne pomišlja.
– Nakon ovog iskustva u Poljskoj i ne pomišljam da ponovo živim tamo. Nije ni novac više presudan, u suštini bi se morale desiti dve stvari i da pomislim na povratak u Bosnu – da ona postane građanska država i da ekonomske teme počnu da dominiraju političkom scenom i društvenim narativom. E, sad, vi zaključite koliko su realne šanse da se vratim – kroz kiseo smeh navodi Emrah.
Kada je reč o životu o Poljskoj, Amra kaže da se ne mogu požaliti.
– Gdanjsk je prelep grad koji vam pruža mnoštvo mogućnosti i društvenih sadržaja. Fascinantno je koliki je ekonomski napredak ostvarila Poljska. Kada uzmete u obzir da je Jugoslavija 1990. bila razvijenija od Poljske, pa vidite gde su oni danas, a gde mi, dođe vam prosto da plačete – priča Alma.
Nema povratka
Kao jedini problem koji osete u Poljskoj Emrah navodi vidljivu konzervativnost poljskog stanovništva.
– Poljska je gotovo u potpunosti monoetnička i katolička država. Iako lično nismo imali negativnih iskustava, na momente kod stanovništva možete da osete ksenofobičnost i netrpeljivost prema drugačijim kulturama i religijama. Ipak, verujem da će ekonomski napredak i potreba za sve većim otvaranjem Poljske nužno voditi i ka liberalnijim pogledima samog stanovništva – ističe Emrah Softić.
“Amazon” je Emrahu ponudio novo radno mesto u Luksemburgu, državi s najvišim standardom u Evropi, u kojoj će Softići nastaviti da grade zajedničku budućnost.
