Prijepoljac spasio braću Obradović zarobljene u kamionu iz podivljalog Lima: “RIZIKUJUĆI SVOJ ŽIVOT, SPASIO SAM IH SIGURNE SMRTI”
Slike poplava koje su zahvatile delove Srbije i Balkana, već danima paraju dušu i bude saosećanje sa svim ljudima koji su u bujicama ostali bez krova nad glavom, imanja i nažalost, svojih najmilijih.
Uporedo sa tim dešavanjima na Fejsbuku je postala viralna objava o herojskom činu Zita Rovčanina, koji je pre 43 godine spasio rođenu braću iz Aranđelovca od teške i sigurne smrti. Naime, prema rečima samog Zita, braću je podivljali Lim tokom poplava 1979. godine zarobio unutar kamiona u kojem su prevozili svinje iz rodnog Aranđelovca.
Priču sa stranice “Moje Prijepolje”, prenosimo vam u celosti:
Na ovom mestu 1979 god Lim se izlio dva metra tu je Zito Rovčanin spasio dva brata Miodraga i Đorđa Obradovića iz Aranđelovca .
Rizikujući svoj život, spasio sam ih sigurne smrti, rekao je Zito.
Bilo je to 1979.god. oko 22 sata , radio sam u Prijepolju u GP Rad krenuli smo lokalom do V Župe. Dalje nismo mogli jer je put u Strugovima bio u prekidu zbog izlivanja Lima .
Šta da se radi ja krenem peške i okrenem preko strugova stari put koji sam poznavao. U nekom momentu čujem ja neki krik kod Lima neki ljudi su zaglavljeni usled izlivanja Lima, kiša lije ko iz kabla.
Da bih mogao da im pomognem požurim ti ja kući onako mokar uzmem konopac i baterijsku lampu i trčeći nazad. Kada sam došao na jedno 500 metara već je stigao auto civilne zaštite Vojo Novosel i Rasim Hanić.
Pitao sam gde su , oni su uperili lampu i blicaju u njihovom pravcu ne smeju preko litice i nasipa. Ja sam poznavao kozju stazu i polako uz obalu krenem u njihovom pravcu jedno 300 metara. Kad sam došao do njih vežem konopac za drvo i sebe vežem oko pojasa ali je problem veliki kamenjar, krenem ja i polako se približim obali.
Kiša samo lije a ja mokar do kože, napokon ih vidim na jednom kamenu zaglavljeni, voda kopa sve nosi. Jedan veliki hrast je pao i tu se zaglavio kamion “Zastava” sa dvojicom braće. Uperim ja lampu prema njima pa spustm konopac i govorim im vežite se oko struka. Teškom mukom izvučem prvog , nije mogao ništa da mi pomogne. Malo ga sklonim, on me kumi moli spašavaj mi brata i pade u nesvest od straha.
Spustim ja ponovo konopac kad se i drugi nesrećnik svezao ja povučem, on težak obliva me znoj što od tereta što od straha da neću uspeti a kiša dodatno otežava ionako dramatičnu situaciju.
Poslije velikog napora i straha da neću uspeti izvučem i njega. Spustim se iscrpljen i umoran onako mokar da malo predahnem . Posle malo vremena osvesti se i njegov brat i ja ih pitam šta se bre desilo?
“Ama prodavali smo svinje , pa krenuli ko budale, haj možemo proći ali bujica nas podigne i ponese.”
Imali su sreća te su se zaglavili za hrast. Kaže jedan od njih, zagrlimo se mi da ko braća odemo u smrt. Imali su sreće te sam ja naišao i izvukao ih. Bio mi je problem i kako ih vratiti i spustiti na cestu, kozja staza oni ošamućeni bilo je veoma teško i riskantno. Polako nekim čudom uspeo sam i izvukao ih do puta.
Mislio sam da ih povedem kući da se presvuču i oporave pa ujutro da pogledaju gde im je kamion i šta mogu uraditi. Nisu pristali pod izgovorom da moraju u policiji u Brodarevo. Vratim se ja ujutro na lice mesta Lim se povukao 1 metar, došao drugi kamion sa vratilom i sajlom da ga izvuku.
Ponovo ne sme niko prići. Bar da nije Lim odneo asvalt. Uzmem ja polako sajlu u ruke i pored obale do kamiona svežem za zadnji kraj i vidim kamion pun Ila sreća prav put. Hajde povucite polako. Ja sam sa papuče držao za volan izvuko smo kamion. Od njih ni traga ni glasa, pitao sam gde su? Rečeno mi je da su na sigurnom. Posle toga nismo se nikad više sreli .”, rekao je Zito na kraju svoje priče.
(Blic)
