Kemal Čantrić iz Prijepolja pola vijeka iz usta ne vadi košpu šljive
Prijepolje – Vitalnog starinu iz Prijepolja Kemala Čantrića pomalo muče kičma i noga, previše bi bilo da mu u tom dobu ništa ne fali, a sve ostalo kao u mladića. Da li zbog materijala od koga je sazdan ili mu zdravlje čuva tvrdo jezgro voćke koju prepečenu rado proturi kroz grlo, ne zanima ga mnogo.
Tek, više od pola veka ima kako Kemal Kemo Čantrić (84), ustima drži košticu, kako u Polimlju kažu, špicu šljive. Stoji mu pod jezikom i kada jede, pije, spava, ne smeta mu ni kada sa društvom u prijepoljskoj kafani jutrom zapodene neobaveznu priču. Izvadi je samo da uveri upornog, tvrdoglavog neznanca u ono što je čuo, a o čemu Prijepolje priča.
Ruku na srce, a Kema njegovo besprekorno služi, beše nekad ljubavnih nedaća kada je mlad ašikovao sa polimskim damama. A koja je uz sebe htela dilbera Čantrića, uglednog majstora i omladinskog aktivistu, morala se navići na poljubac što ume da nažulja usne. Zna dobrodržeći Prijepoljac samo da ga je koštica odvikla od pušačke strasti, a purnjao je kao lokomotiva. Sve do 1970.
-Pukao mi je čir na dvanestopalačnom crevu, jedva sam živ ostao. U prijepoljskoj bolnici su me već bili otpisali pa sam prebačen u stari VMA gde sam ležao punih 35. Dozvoljeno mi je bilo da pijem samo čaj i jedem po jedan keks dvneno. Neki tada mlad lekar, ime mu ne pamtim, pri otpustu mi reče da moram, ako hoću da živim, iz korena da promenim navike. Ne smeš, reče, da piješ alkohol, kafu ni pod razno, umesto prušute i drugog suvomesnatog samo kuvano, cigarete zaboravi, – služi sećanje Kemala Čantrića.
Osveži ga redovnom jutarnjom šetnjom, svakog dana pregazi pet kilometara obalama Lima. Posle navrati u kafanu. Katkad ko neupućen načulji uši sa susednog stola i za obraz se uštine kad čuje priču osedelog starca. Ako se ona uopšte i potegne, u najužem društvu je stotine puta prepričana, vremeno obajatila, jer svi Kemovi poznanici znaju za njegovu navadu.
Sve, sve, mislio je, kad se rovit vraćao sa lečenja u Prijepolje, ali kako se odvići od cigareta. Sanjaće ih, plašio se.
-Raščistio sam sa sobom da je pušenju kraj, ali kako prevariti usta naviknuta da nisu dokona. Doktor sa VMA mi je rekao da probam sa bombonama, ali nisam ja bio njihova mušterija. Pojeo sam jednu šljivu i špicu ostavio u ustima. Ovako – onako, ovde – onde, vidim da mi ne smeta. Neka je, rekoh, neću da je vadim, bolje ona nego cigareta, – priča Prijepoljac sve sa košpom u ustima.
Kad je Kemo posle tri meseca prvi put otišao na kontrolu i ispričao da se oseća dobro, preneo sve šta je i kako je, lekar se obradovao. Šta je pomislio kad je čuo da je od pacijenta da duvan zamenio košpom i da je nikada ne vadi– znao je samo on. Kema je samo pitao: „To nosiš umesto bombone?“
-U početku špica ima ukus šljive koji vremenom izvetri. Menjam je jednom godišnje. Uz onu ustima, za slučaj da im ispadne uvek imam jednu rezervnu u džepu. Redovna zamena je u septembru kada na zrenje dođe šljiva „požegača“, – veli vremešni Prijepoljac.
Penzionerske dane osim u šetnji i kafani troši na imanju od Prijepolja prema manastiru Mileševa. Gde god bio voli znatiželjni narod da priupita ono što je načuo: Ne smeta ti kad jedeš? Ne grebe ti jezik? Ne progutaš je kad spavaš? Ne sputava da pričaš? A kod zubara?
-Ne smeta, ne grebe, ne boli, ne prevarim se da progutam, najnormalnije jedem, spavam, pričam, pijem. A kod zubara odavno nisam bio jer svojih zuba više nemam, – odgovori Kemo.
Da su ikad čuli ranije za slično, ne bi postavljali potpitanja. Ali, ljudi ko ljudi, interesu je ih.
-Davno nekad u Beogradu odem da se nađem sa curicom. Taman usta spojismo da se poljubimo, kad ona viče – ispade ti zub. Kažem, nije zub, vraćaj mi to. U kafani u Novoj Varoši konobar me natera na opkladu da neću moći da jedem i pijem sa košpom pod jezikom. I prevari se, ceo ceh je morao da plati. Ode plata, jadikovao je, ko te terao, pitam, da se kladiš, – ispoštuje Čantrić angdotama znatiželjne.
Kad ga pitaju za zdravlje uvek kaže – dobro je! Ukoštavanje tri kičmena pršljenja i bol u nozi su, priča, ceh mladosti kada je mislio da se može postići sve. Radni vek je kao mašinbravar proveo u desetak kolektiva, bio je angažovan u omladinskim organizacijama, plivao je i u političkim vodama. Jedino za šta radoznalce uskrati, jer odgovor ni sam ne zna, je pitanje da li je košpa čuvar njegovog zdravlja.
-Niti sam se ja rapitivao o lekovitosti špice, niti je moj lekar upućen u to. Samo znam mi je čir zalečen i da zdravstvenihi problema uobičajenih za moje godine nemam. Ako nauku nešto interesuje, tu sam. Ko će bolje biti ispitan na blagotvornost košpe ako ne ja za ovih 50 godina, – prenosi Kemal Čantrić.
Da je od 1970. po savetu lekara potpuno promenio život iz korena – baš i nije. Ostao je veran rakiji, ali u piću ne preteruje. Kad niz grlo klizi šljivova ljuta lakše se razveže jezik – a pod njim košpa iste voćke – da pronese aber kako je Prijepoljac nadjačao pušački nagon i čime je, možda, sačuvao zdravlje do poznog životnog doba.
Blic
