Braća iz Prijepolja krompirom hrane pola Srbije: Imaju jedno od najuspešnijih gazdinstava

Prijepolje – Gazdinstvo braće Dejana i Stevana Žunića iz Prijepolja je bez dileme najuspešnije u limskoj dolini a teško je i na širem prostoru naći sličan primer.

Godišnje krompirom i kupusom zasade oko osam hektara, nekad je to približno pa jednako, ali primat i dalje ima krompir jer je za ove čestite proizvođače od nemerljivog značaja da ispoštuju tradicionalne kupce iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, pa i evropskih zemalja.

Proizvodimo najčešće bez neke ozbiljnije zarade. Šta više, zaradom smatramo i ako smo na kraju godine ostvarili takozvanu pozitivnu nulu, vratili uloženo, ne računajući naš i rad naše porodice – kaže Dejan Žunić. A radi se desetak meseci bez odmora, od setve do vađenja krompira jedva da uspemo da ispoštujemo porodičnu tradiciju i obeležimo neke značajne datume za nas Žuniće sa Žunića potoka.

Vodeći računa o specifičnostima proizvodnje kozumnog krompira Žunići su rasporedili setvene površine na sopstvenim ili iznajmljenim parcelama u Beglucima, Gračanici, Jabuci, Babinama.
Ove godine smo i krompir zasejali u Gračanici što se pokazalo kao spasonosan potez jer su ove parcele zajedno sa onim u Beglucima, na porodičnom imanju, pokrivene sistemima za navodnjavanje. Ispostavilo se da je najbolji poslovni potez ove godine to što nismo sejali krompir na Jabuci.

Uštedeli smo tako najmanje milion dinara hemije i zaštite, jer su na parcelama preko 1.000 metara nadmorske visine suša i stalni vetrovi ostavili pravu pustoš. Malo je ozbiljnijih proizvođača krompira koji su uspeli da izvade onoliko krompira koliko su zasejali – dodaje Stevan Žunić.

Sistemi u Beglucima (sa reke Seljašnice) i u Gračanici (voda sa Lima) su spasili kako kupus tako i krompir.
Godina je bila katastrofalna za krompir. Najveći deo leta je bio sušan. Uz to imali smo hladno proleće i generalno vrlo malo padavina tokom godine. Mi smo se izvukli zahvaljujući limskoj vodi i našem ulaganju da je imamo kad god je potrebno – objašnjava Stevan.

– Mi jesmo veliki proizvođači jer smo proizvodili i više od 300 tona krompira godišnje.

Što se tiče sorti krompira, kako objašnjava njegov brat Dejan, najzastupljeniji su agrija kad je u pitanju kvalitet i artizona ili crvena esma kad reč o količinama koje proizvede.

Dodaje i sortu crvene delarose koji se pokazao kao kvalitetan krompir za širok spektar upotrebe. Prinosi se kreću od 30 do 37 tona po hektaru. Ove godine je to 27 do 30 tona.

– Cena konačno obećava neku zaradu, ali mi ćemo time tek pokriti gubitke od pre dve godine kada je proizvođač krompira doživeo težak udarac od koga se malo ko oporavio. Uz neke kredite i pozajmice mi smo se nekako održali, ali, verujte, jedva! Asortiman semena koje nam nude naši evropski partneri ne dozvoljava ništa osim primene strogog režima agrotehničkih mera.

Proizvođačima hrane, konkretno se povrća, na mnogo načina pokušava umanjiti zarada. Ako ništa drugo ne pomogne, onda su to sumnjivi preparati za zaštitu krompira ili kupusa od tradicionalnih bolesti ili, što se naročito ove godine često pominje, nizak kvalitet veštačkih đubriva koja su nam bila dostupna i to po tri puta većim cenama u odnosu na prethodne godine – kaže Dejan.

Medju ključne probleme sa kojima se susreću proizvođači krompira u limskoj dolini braća Žunići ističu nedostatak kvalitetne radne snage. Iako se dnevnica kreće između 4.000 i 6.000 dinara teško se i za te pare mogu pronaći dobri, odgovorni i pošteni radnici.

Država bi mogla mnogo toga da učini. Subvencije po hektaru proizvedenog krompira u okruženju su po nekoliko puta veće nego ovde kod nas. Naša država svima daje mizernu subvenciju po hektaru zemljišta. U Kosovu subvencija po hektaru proizvedenog krompira ili neke druge kulture je 300 evra. A kod nas, ni 50 evra – ističe Dejan.

GZS/Novosti