Zvali su ga “čudovište iz Jugoslavije”: Pre 27 godina doživeo je jednu od najvećih nepravdi u istoriji sporta
Naser el Sonbati. Ime koje “ne pali alarm” kod većine naših savremenika, a trebalo bi da je tako. Čovek je krajem devedesetih bio jedna od najvećih zvezda svetskog bodibildinga, a od titule Mister Olimpija 1997. godine, veruju mnogi, delila ga je samo – druga zastava.
Naser se, naime, takmičio pod zastavom Jugoslavije (otac mu je bio Egipćanin, a majka iz Novog Pazara). A sećate se, tih godina Jugoslavije nije bila baš omiljena reč na svetu, pogotovo ne na Zapadu, gde je El Sonbati imao sva velika takmičenja.
Kad je reč o sportu kojim se bavio, Naser, zvani “profesor” (zbog toga što je nosio naočare, ali i bio izuzetno inteligentan i obrazovan čovek, govorio je 7 jezika, imao je zvanje profesora istorije, političkih nauka i sociologije, stečeno u Nemačkoj), dostigao je savršenstvo, a možda je otišao i korak dalje. Bio je jedan od najmasivnijih bodibildera u istoriji, pa je čak i u zlatnoj eri supermasivnih bodibildera (Kolmen, Jejts) bio najmasivniji među najmasivnijima.
Naser je prve korake u sportu napravio u fudbalu, a bodibilding mu je postao zanimanje sasvim neočekivano, kako je kasnije pričao.
- Mrzeo sam tegove. I danas više volim da gledam dobru fudbalsku utakmicu nego bodibilding. Bili su mi odvratni ti veliki tipovi sa ogromnim mišićima. Ali desilo se – bio je iskren Naser u jednom od poslednjih intervjua koje je dao.
Iako je bio jedan od najboljih na svetu, iako je ceo život posvetio sportu, i to na način na koji drugi sportisti mogu samo da sanjaju, Naser nikad nije krio da je nezadovoljan situacijom u sportu, kad je reč o finansijama.
- Pogledajte samo koliko zarađuju prosečni košarkaši, ili fudbaleri. Mnogo više od vrhunskih bodibildera. To nije fer – govorio je Naser.
Prvi nastup na Mr. Olympia imao je 1994. godine, pod zastavom Jugoslavije, u vreme sankcija. U narednim godinama trudio se svim silama da osvoji ovo takmičenje, a najbliže ikad je došao 1997. godine, kad je nazasluženo završio na drugom mestu, iza Dorijana Jejtsa. Iako je Naser dominirao u svakoj mišićnoj grupi i nastupu, osim u donjem delu leđa, sudije su dale pobede Jejtsu. Svi bodibilderi koji su učestvovali na tom takmičenju kasnije su govorili da je ovo bilo nepravedno i da je 1997. bila “Naserova godina”.
Razočaran zbog ovoga, Naser je sve glasnije izražavao nezadovoljstvo, i polako je ušao u raskorak sa očekivanjima i zamislima ljudi koji vode bodibilding.
Ostao je zapamćen i po ovom intervjuu, pred Mr Olimpija 2000. godine:
A ovo je rekao o Švarcenegeru, najvećoj legendi bodibildinga:
- Nisam imao idola. Nisam želeo da izgledam kao Arnold. On je imao slabe noge, spuštena ramena i ogroman struk. Ja sam analitična osoba. Odmah vam kažem koje su vam mane. Moj “prekidač” je bio kad su me u teretani upitali da li se takmičim. Nisam se takmičio tada, ali rešio sam da vidim kako mogu da se nosim sa onima koji pokazuju svoje telo na takmičenjima.
Naser el Sonbati je, na žalost svih ljubitelja sporta, umro u svojoj 47. godini, u snu, u domovini svog oca, u Kairu.
(Telegraf.rs)
