TUGA U NOVOM PAZARU – Ja bih već bila na nekom drugom možda boljem svijetu, na ovom znam samo za sirotinju, neizvijesnost i patnju
Sa sličnim nevoljama suočava se i Raza Vejsilović, izbeglica sa Kosova koja u podstanarskoj sobici u Novom Pazaru, za koju svakog meseca mora da izdvoji 200 evra, bije bitku sa teškim oblikom karcinoma.
Uz nju je samo sin Sead koji živi sa jednim bubregom i kome je takođe potrebna pomoć dobrih ljudi. Nikakvih primanja nemaju, a i ono što dobiju od dobrotvora iz ovog kraja i dijaspore odmah potroše za lekove i lekare.
– Da nije bilo humanosti i ljudske dobrote ja bih već bila na nekom drugom možda boljem svetu, na ovom znam samo za sirotinju, neizvesnost i patnju – priča Raza.
Podseća da bi njene muke bile još mnogo veće da već nekoliko godina uz nju i Seada nisu čitaoci “Vesti” i drugi dobrotvori iz dijaspore.
– Mnogo su nam pomogli, plaćaju nam kiriju i struju, prehranjuju nas i leče godinama. Praktično, drže nas u životu i zbog toga smo im beskrajno zahvalni.
Nažalost, za razliku od ranijih godina, kada smo zahvaljujući povremenim donacijama iz dijaspore na vreme mogli da kupimo ogrev i da se obezbedimo za zimu, od aprila prošle godine nismo dobili nikakvu pomoć.
Raza i Sead se snalaze kako znaju i umeju, trpe i mnogo čega se odriču.
– I dalje se uzdamo u dobrotu i čitaoce “Vesti”. Nadamo se da nas nisu zaboravili i da će nam uskoro ponovo pružiti ruku spasa. Oni su nam jedina nada, ni na koga drugoga ne možemo da se oslonimo u ovom našem preteškom životu. Hvala unapred na svakoj pomoći, Bog neka čuva sve one koji su nam do sada pomogli i koji će nam, nadamo se, uskoro pomoći – poručuje ova teško bolesna Novopazarka.
(Vesti online)
Protjerali ih Albanci.
Morate li nekom pored sve muke, jos i stati na zulj..
Govnjivi Albanci
Ne jedi govna vasko to su nasa braca muslimani, sram te bilo! A izjasnjavas se ko Sandzaklija puuu
Mogu biti braca koliko god ako cine zlo onda su zlikovci.
Koliko moras biti jadan da ostavis ovakav komentar