Snimak oca koji je izgubio sina potresao cijeli region: U kućici na groblju i danas čuva sve dječakove igračke
Milan svakog dana odlazi na grob svog deteta i sređuje ga. Tamo mu je napravio kućicu u kojoj su sve Radenkove stvari i igračke. U sobi dečaka ostalo ih je tek nekoliko
Preslatki Radenko Nikodinović (8) iz Kozjaka kod Loznice danas bi bio dečačić od 14 godina da svoje okice zauvek nije zatvorio tog 8. oktobra 2016. godine. Doktor Dobrivoje Bojanić danas je, skoro šest godina kasnije, zbog Radenkove smrti osuđen nepravosnažno na tri godine zatvora i dobio je zabranu pet godina bavljenja lekarskim poslom.
Podsetimo, osmogodišnji Radenko preminuo je posle, kako tvrde njegovi roditelji Milan i Zorica, neadekvatne lekarske pomoći u Loznici. Mališan je dobio sepsu koja se proširila na druge delove tela. Tadašnjoj tragediji je prethodila bezazlena dečja igra u nedelju, 2. oktobra 2016. godine, kada je mali Radenko pao sa tobogana i polomio ruku, ispostaviće se, na dva mesta.
Roditelji pokojnog mališana, Milan i Zorica Nikodinović svedoče da je Radenku loznički doktor Dobrivoje Bojanić stavio gips na ruku, tvrdeći “da je sve u redu i da su kosti savršeno uklopljene”. Međutim, njemu je ruka, kako tvrde, potpuno istrulila i mada je u Beogradu tri puta operisan, nije mu bilo spasa, s obzirom na to da se bakterija koja izaziva sepsu proširila na pluća i glavu.
Radenkov otac Milan u ispovesti za Telegraf koja je potresla celu Srbiju, otkrio je kako godinama provodi dane ispunjene neizmernim bolom i tugom.
– Rade je bio jedno srećno dete. Svi su ga voleli, ama baš svi. Imao sam želju da ga odvedem na Zvezdinu utakmicu, ali to mi se otelo – zaključuje otac u suzama.
Milan svakog dana odlazi na grob svog deteta i sređuje ga. Tamo mu je napravio kućicu u kojoj su sve Radenkove stvari i igračke. U sobi dečaka ostalo ih je tek nekoliko. Milan i njegova supruga su se u međuvremenu razveli.
U danima ispunjenim tugom, Milan pamti i kako se sve zbilo tih kobnih dana. Kako su izgubili sina…
– Tog 2. oktobra oko 16 časova pozvala me je supruga i rekla da je Rade pao sa tobogana i da je verovatno polomio ruku. Odmah sam stigao u komšijsko dvorište gde je Rade pao i prevezao dete u lozničku Opštu bolnicu.
Ortoped Dobrivoje Bojanić pregledao je Radeta. Rekao nam je da je otvoren prelom obe podlaktične kosti, kao i da će pokušati da namesti ruku. Ako ne uspe, idemo za Beograd. Nije prošlo ni tri minuta Radetu je nameštena ruka i odmah stavljen gips. Prepisao nam je injekcije i poslao nas kući – prisetio se tog dana za Telegraf Milan Nikodinović, Radenkov tata.
Komplikacije i temperatura javile se se kod kuće već iste večeri.
Tek u sredu, kada je bilo očigledno da se dečak ne oseća dobro i da je ruka otečena i modra, zadržan je na odeljenju, a iste večeri upućen u Institut za majku i dete u Beogradu.
– Nisam imao pojma da je povreda toliko ozbiljna. Doktor Bojanić mu je te srede ujutru malo oslobodio ruku, dao infuziju i rekao da ga u četvrtak rano šalje za Beograd. Objasnio nam je da nema razloga za brigu, već da ga šalju zbog drugog mišljenja. Nije prošlo ni 10 minuta, Radenka su spakovali u sanitet i odmah je prevezen za Beograd – objasnio je nesrećni otac.
Milanu je supruga ujutru javila da je Radetova ruka u veoma lošem stanju, kao i da mora da donese u Institut za majku i dete otpusnu listu ili istoriju bolesti, pošto su dečaka iz lozničke bolnice poslali bez ijednog dokumenta.
– Pitali smo doktora Bojanića prvog dana da li je potrebno previjanje, rekao nam je da ne treba, da je rana mala i da se vidimo tek u sredu na kontroli. Međutim… Stvarno sam mu verovao. Ulivao nam je neko poverenje – istakao je Milan za Telegraf.
U Beogradu su lekari razmišljali o amputaciji ruke, ali bilo je kasno. Radetovo maleno telo već je obuzela infekcija.
– Petak noć su nas uveli da vidimo dete. Znao sam da je to, to. Dete je bilo otečeno. Veoma teška slika. Ujutru su nam rekli da je dete preminulo. To je bilo to – otac je u suzama prepričao taj tragičan momenat.
– Svestan sam da je moje dete kasno došlo za Beograd i verovatno da je amputirana ruka ne bi bilo neke šanse, ali trebalo je da pokušaju. Vaskularni veštak nam je rekao da je adekvatno reagovano u sredu na kontroli dete bi imalo velike šanse. Ovako je za Beograd stigao nakon 14, 15 sati. Ruka je oticala, nije mogla da diše od gipsa… – dodao je Milan.
Godinu dana od Radetove smrti, porodica Nikodinović dobila je obdukcione nalaze i nalaze veštaka. Ustanovljeno je da je Rade preminuo od gasne gangrene. Ona je karakteristična za ratne povrede i područja zahvaćena zemljotresima i povrede na poljoprivrednim mašinama.
– Nije lepo očistio ranu – tiho je rekao Milan.
Milan nam je i tad objasnio da “kako vreme prolazi sve im je teže i teže, da će se boriti se do smrti, samo da to urodi plodom”.
– Da mi nema Jane, ne bih se borio, davno bih ja završio. Ali kome ću da je ostavim? Supruga i ja, ali i cela porodica borimo se da Jana ne oseti bol. Znaju tako da je pronađu u sobi, da gleda njegove slike i plače. Mnogo su bili vezani.
“Bojanić je sve lagao na sudu”
Milan Nikodinović, otac pokojnog dečaka Radenka Nikodinovića (8) iz Loznice ne oseća se dobro ni dan nakon presude doktoru Dobrivoju Bojaniću. On je osuđen nepravosnažno na tri godine zatvora i dobio je zabranu pet godina bavljenja lekarskim poslom.
– Ne osećam se baš dobro. Takav nam je zakon. Mi smo se žalili na to. Imao je doktor Bojanić svoje reči juče na izricanju presude i te reči su me pogodile najviše za ovih 5 godina. Kad sam juče došao kući, popio sam lekove za smirenje i spavao sve do sad – kaže Milan za Telegraf.rs.
– Doktor Bojanić je rekao da nije kriv za smrt mog deteta, da je on uradio sve kako treba, da smo mi odbili lečenje po protokolu, a to nije istina. On je taj koji dete nije zadržao na bolničkom lečenju, već nas je pustio kući. Rekao je da ne mora da se potpiše odbijenica da bi pacijent otišao iz bolnice, tvrdi da je on nama objasnio da treba da se javimo ako Radenku ne bude dobro. Ništa od toga nije istina. Sve je pričao u svoju korist – dodaje Milan.
– Nije nam se ni izvinio ni u jednom trenutku, malo je juče pričao o nekim terapijama koje moraju da se primaju u bolničkim uslovima, a kako je Radenko mogao da ih primi kad nas je on pustio kući. Ne mogu da verujem da čovek toliko laže. Presuda me je pogodila, ali meni je moj advokat i ranije rekao da on neće dobiti više od tri godine, iako je tužilaštvo predložilo 5 godina zatvora. (Telegraf.rs)
