Ruska avijacija u mraku: ‘Neće biti bolja od Sjeverne Koreje’
Ruske aviokompanije zbog zapadnih sankcija nakon agresije na Ukrajinu čeka budućnost s malo ili nimalo međunurodnih putovanja
Ruska invazija na Ukrajinu dovela je do toga da je njenim avioprevoznicima zabranjen pristup evropskom, američkom i kanadskom zračnom prostoru te ostavila zemlju s iznajmljenim avionima u situaciji da ih ne može koristiti.
Uz to, prekinuto je partnerstvo ruske avioindustrije sa Zapadom.
Ruski državljani u narednom periodu neće moći letjeti u Evropu i Sjevernu Ameriku, dok su upitni čak i letovi prema prijateljskim zemljama poput Kine, zbog sankcija međunarodne zajednice njenom aviosektoru, govore analitičari.
“Rusija će biti najveća zemlja svijeta s razvijenom ekonomijom, ali s avioindustrijom koja neće biti bolja od sjevernokorejske“, kaže za Al Jazeeru Richard Aboulafia, direktor AeroDynamic Advisoryja iz Michigana.
Suspendirano 300 ruskih i 50 evropskih letova
“Sankcije za avijaciju je lako nametnuti“, dodaje Aboulafia, koji ima više od 30 godina iskustva u avioindustriji.
“Aviokompanije ne mogu letjeti i morat će potpuno preraditi svoje planove o avionima koji su u ovom trenutku izgrađeni na zapadnoj tehnologiji.”
Eurocontrol tvrdi da je na dnevnoj bazi suspendirano oko 300 letova ruskih kompanija ka Evropi, a 50 od evropskih prevoznika prema Rusiji, pošto je Moskva na zabrane letova odgovorila recipročno.
“Rusima će biti mnogo teže putovati iz dva razloga“, navodi Sash Tusa, analitičar za svemir i odbranu iz Agency Partnersa iz Londona.
“Jedan je da je ruski zračni prostor zatvoren za zapadne avione. Drugi je da će međunarodna putovanja postati mnogo teža, pošto je podrška za avione proizvodene na Zapadu u Rusiji povučena“, dodaje.
Boeing i Airbus, najveći dobavljači aviona za ruske komercijalne kompanije, Rusiji su uskratili pristup rezervnim dijelovima za letjelice.
Boeing je, uz to, ugasio dizajerski centar u Moskvi te privremeno obustavio rad ureda u Kijevu.
Zalihe dijelova za avione u Rusiji mogu presušiti za nekoliko sedmica ili mjeseci.
Povratak aviona iz Rusije ‘nemoguća misija’
Aviokompanije mogu nastaviti operacije tako što će prizemljiti neke avione ili ih žrtvovati za rezervne dijelove za one avione koji i dalje budu letjeli, iako je ta praksa zabranjena prema uslovima zakupa aviona koji pokrivaju i komercijalne letjelice.
Poput većine komercijalnih aviona danas, letjelice ruskih kompanija su većinom u vlasništvu leasing kompanija sa Zapada.
Prema evropskim sankcijama, te kompanije imaju rok do 28. marta da raskinu ugovore s ruskim kompanijama.
Irski AerCap, prvo ime među leasing kompanijama, potvrdio je da je od ruskih kompanija već zatražio povrat aviona.
No, Ulick McEvaddy, osnivač leasing kompanije Omega Air, tvrdi da je zadatak povrata stotina aviona iz Rusije u kratkom roku “nemoguća misija“, zbog pravnih prepreka i zabrane avionima ruskih kompanija da ulaze u evropski zračni prostor.
Tri od četiri putnička i teretna aviona u Rusiji su Boeingovi ili Airbusovi.
I jedna i druga kompanija u toj zemli imaju više od 300 letjelica.
U ruskim kompanijama je svega 146 aviona ruske proizvodnje, prema podacima kompanije za avijacijsku analitiku Cirium.
Loši odnosi Rusije i Zapada trajat će godinama
Koliko dugo će ruska avijacija ostati u mraku neće zavisiti samo od toga koliko će rat u Ukrajini trajati, već i od toga koliko će vremena proći dok se Rusija u očima Zapada ne rehabilitira.
Tusa tvrdi da će loši odnosi Rusije sa Zapadom trajati godinama, opisujući ih “najozbiljnijim u postratnom periodu“.
Aboulafia dodaje da će zbog rata u Ukrajini mušterije ruskih borbenih aviona, poput Indije, najvećeg kupca aviona MiG i Suhoj, promisliti dva puta prije nego što kupe još.
Zbog sankcija Rusiji, došlo je do poremećaja aviosaobraćaja.
Letjelice koje su prelijetale Rusiju i Ukrajinu sada se usmjeravaju na zračne prostore Turske, Irana i Afganistana.
Eurocontrol, agencija koia vodi politiku zračnog saobraćaja u Evropskoj uniji, tvrdi da su zbog toga letovi između Frankfurta i Pekinga sada duži za dva sata, a između Helsinkija i Tokija za čak pet sati.
No, Stephen Furlong, viši analitičar Davy Capital Marketsa iz Dublina, kaže da evropske kompanije za sada nisu pretjerano pogođene poremećajima.
Veliki udarac za saradnju u svemiru
“Prije krize u Ukrajini samo dva posto letova Lufthanse išlo je prema Rusiji, a samo jedan posto u Kinu i Japan“, kaže Furlong, koji objašnjava da evropske kompanije još nisu uspostavile sve letove prema Aziji koje su imale prije pandemije korona virusa.
Udarac će pretrpjeti i saradnja Zapada i Rusije u svemiru.
“Ukrajinske, američke i evropske svemirske operacije vrijedne stotine miliona dolara su ili zaustavljene ili propale“, navodi za Al Jazeeru Craig Covault, bivši korespondent magazina Aviation Week & Space Technology.
Među tim projektima su kritične operacije koje se odnose na opskrbu Međunarodne svemirske stanice (ISS), lansiranje satelitske internetske službe OneWeb i evropski rover ExoMars, koji pravi British Aerospace.
“Svi ti projekti trajali su najmanje desetljeće i uključivali su hiljade ukrajinskih i evropskih inženjera“, kazao je Covault.
