”Po cijeli dan tovarim ugalj i kopam grobove za preminule Pešterce da bi prehranio svoju porodicu”
Ne, nemojte da dolazite u Sjenicu i trošite vreme i gorivo, upravo vozim neki ugalj za Novi Pazar. Biću u naselju Šestovo gde ručno, lopatom i kolicima, u jedan podrum treba da ubacim šest tona. Biću tamo do večeri, videćemo se i preuzeću donaciju.
Ovako nam se javio Slobodan Bandović, siromašni nadničar iz sela Gradac na Pešteru dok smo ga telefonskim putem obaveštavali da mu je iz daleke Australije, od dobrotvora Jelene i Labuda Raketića iz Sidneja, stigla nova velika pomoć od 500 tamošnjih dolara.
Podsećanja radi, iako su mu još početkom prošle godine naši čitaoci i dobri ljudi iz humanitarne organizacije Srbi za Srbe sagradili novu kuću, sa suprugom Stankom, majkom Marijom i decom Stefanom, Radišom, Petrom i Milicom još živi u oronuloj straćari i strahuje da će u njoj sačekati zimu.
– Još nam ne daju struju i skoro će dve godine kako nam je kuća u mraku. Zaboga, nemamo projekat i građevinsku dozvolu. Dobrotvori iz celog sveta su nam pomogli da izgradimo novi dom i živimo kao ljudi, a sjenička distribucija zakera i za zabito peštersko selo, gde ni jedna kuća nema građevinsku dozvolu, traži nekakve projekte i slično. Postoje neka obećanja, pa se nadam da ćemo se useliti pre zime. Ne smem ni da pomislim kako će nam u januaru ili februaru biti u starom kućerku gde imamo svetlo, ali nam ne dozvoljavaju da ga “prebacimo” u novu kuću – priča Slobodan.
Naglašava da po ceo dan tovari ugalj i kopa grobove za preminule Pešterce da bi prehranio svoju porodicu.
– Nije lako nahraniti sedam gladnih usta, obući i obuti mališane, kupiti im knjige i čiste ih poslati u školu. Da nije sjeničke narodne kuhinje gde dobijamo po jedan obrok bilo bi još teže. Donacija iz Sidneja stigla nam je u pravom trenutku, kada se pripremamo za zimu, kupujemo ogrev, obezbeđujemo zalihe brašna… Sve je poskupelo. Ja dnevno, kad ima posla, mogu da zaradim 20-30 evra, a od toga ne možemo da preživimo. Zato nam je ova donacija, kao i sve prethodne, zlata vredna. Hvala puno dobrotvorima Jeleni i Labudu, šaljemo im velike pozdrave i želimo im svaku sreću u životu. Bog će nagraditi njihovu dobrotu – poručuje ovaj žilavi i izuzetno siromašni Pešterac.
Da porodica Bandović pre prvih snegova i mrazeva dobije struju i useli se u novu kuću sve čini i poznati humanitarac Hido Muratović iz Novog Pazara. Angažovani su i neki dobrotvori iz ovog kraja, a “slučaj” je stigao i do vrha EPS-a u Beogradu, zbog čega postoje i neka obećanja da će se to regulisati i svi se nadamo najboljem.
Radiša progovorio i pošao u školu
Srednji sin Slobodana i Stanke Bandović, osmogodišnji Radiša nije govorio sve do šeste godine. Progovorio je tek nakon što su mu naši čitaoci omogućili da sa majkom i ocem ode u Beograd gde je imao ozbiljna ispitivanja i lečenje. Dve godine sa njim rade logopedi u Sjenici i Novom Pazaru što njegove siromašne roditelje mnogo košta i to ne bi ni mogli da mu omoguće da nije bilo humanih čitalaca “Vesti”. Mada sa njim još treba da se radi, Radiša je ove jeseni krenuo u školu. Mnogo je napredovao i još će napredovati. Dečak je do sada imao i tri operacije, koje nisu imale veze sa njegovim problematičnim govorom.
Teško da teže ne može biti
Posle mnogo vremena, donaciji se obradovala i Novopazarka Atifa Ljajić, koja sa četvorogodišnjom ćerkom Alinom, koju je dobila u 60. godini posle pete vantelesne oplodnje, živi u podstanarskoj sobi sa penzijom od 110 evra. Ovoj hrabroj samohranoj majci, koja je mnogim ženama u Srbiji i širom sveta dala nadu i pokazala da za potomstvo nikada nije kasno, pomoć od 100 dolara poslao je naš čitalac Ivan Nemec, takođe, iz Sidneja.
– Teško je da teže ne može biti. Znala sam da neće biti lako, ali želja da imam dete bila je veća. Koliko god oskudevala i mučila se, ja sam srećna žena i majka, imam moju Alinu, izguraćemo nekako – priča Atifa.
Uz veliku zahvalnost dobrotvoru Ivanu naglašava da joj mnogo znači i podrška koju dobija, jer zna da ipak nije sama.
– Nakon rođenja Aline mnogi su mi obećavali pomoć, na početku je i bilo nekih donacija, a potom su me svi, posebno ovde u Novom Pazaru, zaboravili. Kupiću ćerki neke sitnice i malo namirnica, ako šta pretekne platiću struju – kaže Atifa.
