Panika u Evropi: Nemci pustoše rafove, u Austriji – hleb iz konzerve

Rafovi u Srbiji su puni, a cene osnovnih životnih namirnica su ograničene, ali situacija je potpuno drugačija u evropskim zemljama.

U Milanu vekna hleba trenutno košta do osam evra po kilogramu, a supermarketi su očišćeni od testenina i brašna.

Nemački potrošači ispraznili su police ulja, zbog čega su trgovinski lanci ograničili kupovinu i upozoravaju na gomilanje nepotrebnih zaliha. Srpski potrošači ne treba da brinu jer naša zemlja proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, a robne rezerve se kontinuirano pune, pišu Novosti.

Svetski mediji prenose da panična kupovina ponovo pogađa pojedine evropske zemlje.

Kako konstatuju, dve godine nakon pandemijske nestašice, sukob na istoku Evrope izaziva novi talas gomilanja namirnica. Konflikt je pogurao poskupljenje hrane na globalnom nivou jer Rusija i Ukrajina proizvode ogroman deo svetskih poljoprivrednih zaliha.

Ugledni britanski Fajnenšel tajms navodi podatke Udruženja industrije za preradu uljarica u Nemačkoj da se skoro 90 odsto lanenog semena prerađenog u EU uvozi. Prema proceni tog udruženja, sukob u Ukrajini najverovatnije će izazvati nestašice ulja za jelo i stočne hrane, koje će se veoma teško zameniti u kratkom roku.

Cene hleba, testenina i mesa već rastu u Italiji, koja uvozi veliki deo pšenice iz istočne Evrope i 80 odsto suncokretovog ulja iz Ukrajine, kao i velike količine kukuruza koji se koristi za ishranu životinja. U Milanu vekna trenutno košta do osam evra po kilogramu, a u novembru je za nju trebalo izdvojiti u proseku 4,25 evra.

Kako prenosi britanski časopis, Italijani se žale da je hleb, koji je oduvek bio hrana za siromašne, postao “luksuzan predmet”. To je razlog što se građani odlučuju da prave zalihe brašna kako bi mogli sami da ga ispeku i uštede novac.

Nemački trgovci bili su primorani da redukuju prodaju jestivog ulja u pokušaju da spreče još jednu rundu gomilanja zaliha. Inače, dobro snabdevene pijace imaju “gole police”, na kojima se obično čuvaju brašno i jestiva ulja. Nemački potrošači se žale da im je bilo dozvoljeno da kupe samo jednu bocu suncokretovog zejtina.

“Molim vas, pokažite solidarnost, mislite na svoje komšije i uzdržite se od nepotrebnih zaliha”, napisali su trgovci ispred supermarketa Peni u Frankfurtu.

Supermarketi u Turskoj, gde se domaćinstva već bore sa naglom inflacijom, rasprodali su suncokretovo ulje nakon što su novinski naslovi upozorili da bi se zemlja mogla suočiti sa nestašicom. Španski ministar poljoprivrede predložio je da, umesto što panično kupuju zejtin od suncokreta, građani treba da namažu svoje tiganje maslinovim uljem, proizvodom koji njegova zemlja izvozi više od dva milenijuma.

U Albaniji je apelovano na lokalne uprave da smanje potrošnju struje za javnu rasvetu.

Nemački ministar: “Jedite manje mesa”

Lideri EU našli su rešenje za problem sa poskupljenjem i snabdevanjem namirnicama i energentima. Jednostavano, potrošači ovih visokorazvijenih zemalja treba da se uzdržavaju, da smanje konzumaciju hrane i korišćenja grejanja.

“Uprkos činjenici da sam vegetarijanac, neću propovedati da svi to treba da budu”, rekao je nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir. “Ali, hajde da kažemo ovako, jesti manje mesa bio bi doprinos borbi protiv Putina.”

Tako je glasio njegov odgovor Špiglu na pitanje da li će Nemačka morati da poveća rezerve žitarica za javnu potrošnju.

Šef diplomatije EU Đozep Borelj pozvao je nedavno Evropljane da manje koriste sistem grejanja, kako bi presekli pupčanu vrpcu sa Rusijom.

Austrijska pekara prodaje dugotrajni hleb iz konzerve

Bumerang efekat sankcija Zapada prema Rusiji Austrija pokušava da prevaziđe, između ostalog, praveći hleb u konzervi. Vek trajanja ovog hleba, koji je mešavina više vrsta žitarica, najmanje je deset godina.

Jedini proizvođač hleba u konzervi u ovoj državi, koji je patentirao proizvod, pod ogromnim je pritiskom zbog rastuće tražnje. Strah Austrijanaca od nestašica prehrambenih proizvoda i moguće gladi doveo je do veštačkog skoka potražnje.

“Svakodnevno dobijamo oko 300 narudžbenica građana, a uz to imamo i obaveze na osnovu prethodno sklopljenih sporazuma o snabdevanju prodavnica”, kažu u pekari Dajzer iz Badena i dodaju da njihovi pogoni i vikendom rade po 16 sati.

Već na početku pandemije virusa korona, pekara je bila zatrpana narudžbenicama, a sa ratom u Ukrajini, njihov broj je dodatno porastao.

(Novosti, B92)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala