“NE IDE BAŠ SVE PO PLANU” – Niko nije očekivao ovako LOŠU RUSKU VOJSKU: Da li Rusija može da pobedi u ratu sa Ukrajinom?
Ruska invazija na Ukrajinu traje više od tri nedelje, a broj poginulih u sukobu verovatno je već premašio 10.000. Međutim, nema znakova odlučnog vojnog prodora na bilo kojoj strani, što bi moglo imati važne posledice na ono što sledi.
S jedne strane, napad Rusije na njenog suseda bio je tako loše koordinisan da je mnoge vojne stručnjake ostavio u nedoumici. Ipak, iako je odbrana Ukrajine izuzetno odlučna, takođe je jasno da ne može tek tako da protera 150.000 invazionih vojnika sa svoje teritorije.
– Ono što je iznenadilo posmatrače je koliko je ruska vojska bila prosečna i kako se borila sa komplikovanom vojnom operacijom. Ako pogledate trenutnu poziciju, Rusija se bori da održi tempo – rekao je Fil Ozborn, bivši maršal vazduhoplovstva i šef britanske obaveštajne službe.
Američka procena objavljena pre neki dan sugeriše da je oko 7.000 ruskih vojnika već poginulo u borbama, što delimično potvrđuje sve veći broj obaveštenja o smrti uniformisanih mladića koja se pojavljuju u ruskim medijima. Zapadne vlade procenjuju da su njene snage izgubile 10% raspoređenih trupa.
Mnogi ruski vojnici su bili tako loše informisani da su bili iznenađeni čak i time što su deo invazije na Ukrajinu, a još više iznenađeni što su bili streljani čim su prešli granicu. Specijalnim snagama je „rečeno da je reč o trodnevnoj ekskurziji“, prema jednom izveštaju. Ruske snage su bile toliko naivno optimistične da su neke jedinice jurnule napred da pokušaju da se probiju u Kijev i Harkov, samo da bi naišle na neočekivani otpor.
Haotična logistika dovela je do ogromnog, zaustavljenog konvoja od 60 kilometara ispred Kijeva i borbenih vozila zaglavljenih u blatu. Ali Rusima je trebalo manje od nedelju dana da promene kurs.
To je signalizirano napadom krstarećim raketama na zgradu vlade u srcu Harkova, a od tada je sukob postao brutalan pre svega u Marijupolju, nekada gradu od 450.000 ljudi, gde je prošle nedelje Rusija bombardovala porodilište, a u sredu, pozorište gde su se očajni ljudi sklonili ispod zemlje.
Ukrajinski zvaničnici procenili su ranije ove nedelje da je u Marijupolju ubijeno 2.500 civila. Ipak, uprkos strašnim gubicima, ni on ni Harkov nisu pali. Ukrajinska vojska je takođe izgubila između 2.000 i 4.000, prema SAD, dok je zvanična procena UN o civilnim žrtvama 780, a brojka će sigurno rasti.
Prve ruske snage stigle su u gradove severozapadno od Kijeva prvog dana invazije, ali su od tada zaostale, ne uspevajući da napreduju dalje od Irpinja i Buče. Napredak je takođe zaustavljen na istočnoj strani grada, a zapadni zvaničnici počinju da se pitaju da li Rusija želi nastavi sa borbama da bi ostvarila svoje ciljeve.
– Mislim da se postavlja pitanje da li Moskva sada namerava da pokuša da napadne Kijev ili ne, a ne znam odgovor na to – rekao je zvaničnik jedan u četvrtak.
Za razliku od Harkova ili Marijupolja, prestonica nije bila izložena teškom bombardovanju iz vazduha ili artiljerije velikog dometa; a sa tri nedelje za pripremu odbrane grada svaki napad bi bio veoma skup – za obe strane.
NATO možda nije voljan da interveniše nametanjem zone zabrane letova – stav koji se nije promenio od početka borbi – ali zapadno oružje u velikoj meri stiže u Ukrajinu. U sredu uveče SAD su saopštile da će poslati još 9.000 komada protivtenkovskog oružja i 800 protivvazdušnih raketa Stinger, nakon apela ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Kongresu u sredu.
To je omogućilo ukrajinskim snagama da postave neke zasede ruskim tenkovima i oklopnim snagama, u kojima je laka pešadija koristila protivtenkovsko oružje postavljeno na ramenu da osujeti napredovanje osvajača. Ali Ukrajina nema pravi odgovor kada se ruske snage okrenu nemilosrdnom bombardovanju, piše Gardijan.
Ruske snage su takođe ostvarile značajne uspehe na jugu zemlje, već sprovode pomorsku blokadu Crnog mora i, prema mišljenju dvojice analitičara Instituta Kraljevskih ujedinjenih službi, počinju da ugrožavaju glavnu formaciju regularne vojske Ukrajine (JFO), koja se obračunava sa proruskim snagama u Donbasu.
Sem Kreni-Evans i Sidart Kaušal rekli su da, iako je Ukrajina zadržala Ruse na severu, položaj JFO „izgleda sve nesigurniji“. Ruske snage nastavljaju da napreduju severno od Krima, do Berislava duž reke Dnjepar, dok druge snage zaobilaze Harkov i pokušavaju da im se pridruže dok idu na jug.
Ako ruske snage uspeju da opkole ukrajinsku vojsku na istoku, to bi, tvrde autori, moglo da dovede do poraza zemlje, kao što se desilo Francuskoj 1940. godine pred naletom nacista.
– Uništavanje armija ima tendenciju da dovede do šireg pada volje koja čini opsade nepotrebnim – rekli su Kreni-Evans i Kaušal.
Drugi tvrde da široka snaga ukrajinskog otpora, veličina zemlje i dosadašnji tok borbi pokazuju da Rusija nije u stanju da ostvari pobedu osvajanjem i okupacijom.
– Mislim da smo shvatili da Rusija ne može da ostvari potpunu pobedu – kao ni da Ukrajina ne može da protera Ruse – rekao je Piter Rikets, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Velike Britanije.
Kako borbe sve više iscrpljuju, mirovni pregovori između dve strane su se ubrzali, a Zelenski je ponudio da odustane od pokušaja Ukrajine da se pridruži NATO-u i da se umesto toga Ukrajina usmeri ka tome da bude neutralna poput Austrije ili Švedske. Ali, tvrdi Rikets, to „ne bi bilo ni približno dovoljno prihvatljivo Putinu, s obzirom na sav haos i patnju koja se do sada dogodila“.
S obzirom na Putinovu političku potrebu da obezbedi značajnu pobedu, verovatniji scenario, rekao je Rikets, mogao bi da bude nelagodno zaustavljanje borbenih operacija i efektivna podela zemlje u korist Rusije.
– To bi bio prekid vatre po principu “sačuvaj ono što imaš”, što bi za Rusiju uključivalo tlo koje su njene snage sravnile i zauzele na jugu i istoku. S obzirom na vojnu situaciju, ne vidim da će diplomatija dovesti do zajedničkog stava – rekao je on.
(Blic)
