EDIN ĐERLEK GOVORIO O POSLEDNJIM SATIMA MUAMERA ZUKORLIĆA – Video sam ga na vratima kabineta!
Nakon što je u subotu iznenada preminuo potpredsednik parlamenta i lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić, njegovi najbliži saradnici su u iskrenom razgovoru za Alo! govorili o svom duhovnom ocu, prijatelju, saradniku…
Generalni sekretar stranke Edin Đerlek bio je Zukorlićev blizak saradnik, ali i prijatelj, a sudbina je odredila da baš s njim provede poslednji dan života.
– Bio sam njegov asistent na fakultetu osim što sam generalni sekretar stranke. Bio sam njegov najbliži saradnik. I taj dan smo proveli zajedno kao i mnoge do tada. Kada je tek stigao na univerzitet tog dana, našalili smo se malo, bio je baš dobre energije. Održao je izvanredno predavanje. Nakon toga sam ga ispratio do kabineta. To je bio poslednji put da sam ga video, ubrzo potom sam čuo loše vesti – ispričao je Đerlek s knedlom u grlu.
Kako kaže, ne postoje reči koje bi opisale na pravi način njegova osećanja kada je čuo da ga više nema.
– Još uvek to procesuiram u sebi. Teško mi je jer sam bio jako blizak sa njim. On je meni bio drugi otac. Izgubio sam roditelje, pa mi je on bio očinska figura u životu. Po svim parametrima bili smo jako bliski. Univerzalne vrednosti koje je on gajio, pogotovo u smislu pomirenja, tolerancije, razumevanja, to sam i ja nosio u srcu. Kada vam ode neka takva figura, teško je pomiriti se s tim. Koliko god bilo problema, uvek je bio vedar, punim kapacitetom je radio sve čega bi se dotakao – kaže Đerlek.
Pamtiće ga, kaže, po borbi da učini makar i trunku dobra.
– U razgovorima s njim često sam umeo da mu kažem: „Vidite, muftija, koliko se ova naša borba retko vidi“. On mi je tada govorio da stvoritelj sve vidi, a da je naš cilj da pravimo iskorake, makar i milimetarske, ali u smeru dobra za narod, zajednicu, za državu.
Sve je bilo u svrhu toga da se podigne svest ljudima da moramo biti okrenuti jedni prema drugima, da moramo naći načine da živimo kvalitetnije u ovoj zemlji uprkos problemima koji nas okružuju. Pamtiću ga po tome što je uvek bio optimista, borac. Pamtiću ga po hrabrosti i neverovatnoj energiji – istakao je Đerlek na kraju razgovora. (Alo)
био је човек достојан сваког поштовања,говорио је са енергијом и поштовао све,зашто га Бог узе деци и нам ,јер он је био и наш не само ваш,плакала сам када сам чула,многоми га је жао..