Dolazio sam iz pravca Tutina i kretao se ka Zubinom Potoku – PET PUTA SU ME TUKLI, GOVORILI “ČETNIKU” I “MAJMUNE”:
Milentije Jakšić (52) carinik Ministarstva finansija Republike Srbije, uhapšen je i pretučen juce na povratku s posla, tačnije kilometar i po nakon što je s administrativnog punkta Brnjak ušao na područje Kosova.
Ovaj Srbin proveo je oko osam sati u pritvoru, s optužbom da se navodno opirao hapšenju, odnosno ometao službeno lice u vršenju dužnosti. Milentije godinama, skoro svakodnevno, bez problema prelazi preko punkta “Brnjak”, budući da je zaposlen na carinskoj ispotavi “Špiljan” graničnog prelaza Srbije i Crne Gore na putu Novi Pazar – Rožaje. Milentije je, inače, rođen i sa porodicom živi u Zubinom Potoku na KiM.
Prema njegovim rečima, hapšenje se dogodilo oko kilometar i po nakon prelaska administrativnog punkta “Brnjak” koji je, kao i uvek, uz ličnu kartu i saobraćajnu dokumentaciju za vozilo, godinama prelazio bez ikakvih problema. Sasvim normalno je, kaže, prošao i carinsku kontrolu čiji su službenici pregledali vozilo.
- Dolazio sam iz pravca Tutina i kretao se ka Zubinom Potoku gde inače živim. Zaustavili su me ispod punkta “Brnjak” gde se nalazi baza njihove “Specijalne policije” koja koristi oklopna, transportna i blindirana vozila. Na kilometar i po od Brnjaka zastao sam pored restorana „Raj na vodi” jer sam video sestrin auto na parkingu. Ona ima vikendicu na jezeru Gazivode, pa sam pomislio da svratim kod nje na kafu – počinje Milentije da prepričava ovaj traumatični događaj.
Kako je rekao, jedno njihovo partolno vozilo uvek dežura i kontroliše alternativni put kojim može u Zubin Potom da se dođe iz pravca Gornje Varage i Klečke.
- Nakon što sam krenuo, oni su primetili da sam se zadržao i krenuli su ka meni u susret blindiranim vozilom, koje je bilo bez bilo kakvih oznaka. Sreća što živim ovde pa znam da je to policijsko vozilo i zato sam na njihovo blicanje istog časa stao. Ponavljam, na vozilu nisu imali nikakvu oznaku policije, registraciju ili bilo šta drugo. Videli su čačanske tablice i zato su me zaustavili. Verovatno me ne bi pretukli da su znali da živim u Zubinom Potoku – nastavlja Milentije.
Nakon zaustavljanja, oklopno vozilo su parkirali naspram njegovog kombija, te putem više nije bilo moguće proći.
- Izašao je mlađi muškarac s mesta suvozača, s dugim cevima…Krenuo sam da otvaram prozor i zamolio ga da govori srpski, jer albanski ne znam. Istovremeno sam rukom krenuo ka “suncobranu” da mu dam dokumenta. Na moju reč “srpski”, krenulo je brutalno izvlačenje iz auta i udaranje. Tukao me i šamarao u predelu glave i uha. Bio sam u šoku, zaprepašćen, jer nikakav razlog nisu imali da me zaustave. Na sred puta, u sred bela dana. Oborili su me na zemlju, a kad sam im rekao da sam carinski službenik, kolega, još jače su me udarali. Nisu mi dali priliku da im kažem da sam stanovnik Zubinog Potoka. Dobio sam strašan udarac u predelu uha i tada mi je pukla bubna opna. Nakon serije udaraca, na svu sreću tim putem je naišao Jovica Vlašković, sveštenik u Sabornoj crkvi Svete Tojice u Zubinom Potoku. Tada su prestali sa batinama, sklonili me ispred vozila, da me ne vide prolaznici. Ko zna kako bih prošao da nisu naišla druga vozila – priča Milentije dodajući da policiji nije pružao otpor, jer niti je imao kakve šanse protiv njih, a imao je i lisice na rukama. To je trajalo kratko, a tvrdi da je zadobio šest snažnih udaraca.
-
-
Vređali su me i ponižavali, govorili mi “majmune” i “četniku”. Nisu bili maskirani, lako bih ih prepoznao. Jedino obeležje policije je bila nalepnica na levom rukavu gde je pisalo “kosovska policija”. Pozvali su policiju u bazi Brnjak, odnosno “ROSU” i vratili me tamo. Dok su me vozili i tada sam zadobio udarac, to je druga ekipa koja me tukla. Dok su me pretresali našli su moja dokumenta i legitimaciju carinika i već tada su se pokajali. Tada su shvatili da čačanske tablice nemaju veze sa mojim mestom stanovanja. Pretresli su kombi. Ponašali su se prema meni kao prema životinji. Jedino dva starija policajca nisu pokazivala znakove mržnje prema meni – priča Milentije.
Dodaje da su ga i u Brnjaku tukli i ponižavali.
- Ponapšali su se prema meni kao prema životinji. Mladi policajci su me nazivali “četnik i majmun”, gađali me toalet papirom. Dva sata su me tu držali. Za to vreme sestra me tražila ispred punkta, ali su vozilo sakrili u unutrašnjost baze koja je opasana betonskim zidom – nastavlja Milentije svoju ispovest dodajući da su ga tukli u pet navrata. On kaže da je sve vreme ćutao jer je bio nemoćan.
-
Nastojao sam da budem miran, bio sam nemoćan a oni žedni incidenta, kao lavovi. Nisam pružao otpor, nisam vređao, nisam se opirao, sve ono što su mi stavili na teret. Ići ću u inspektorat sve da ih prijavim. Stavlja mi se na teret delo po članu 401 bez navođenja stava Krivičnog zakona.
Iz baze “ROSU” na Brnjaku Milentija su potom s lisicama na rukama odvezli u policiju u Zubin Potok, gde su, kako kaže, bili korektni i normalni. Odatle je u pratnji dvojice policajaca sproveden u stanicu policije u Mitrovici.
- Odveli su me na lekarski pregled u njihovu bolnicu u južnom delu Mitrovice, tamo me lekar nije ni pogledao. Potom sam više od dva i po sata davao izjavu u stanici policije u Mitrovici, u prisustvu dodeljenog advokata. Uhapšen sam u 9.30, a pustili su me u 17.30 istog dana – kaže Milentije, inače otac četvoro dece, tri ćerke i sina.
Nakon toga je, kako kaže, s porodicom otišao u Klinički centar u severnom delu Kosovske Mitrovice.
- Konstatovani su mi brojni hematoni po glavi, razbijena arkada, pukla je bubna opna, a imam i oštećenje vratnog dela kičme zbog čega nosim kragnu. Sve je dokumentovano fotografijama i medicinskom dokumentacijom, tražiću odgovornost bahatih pripadnika kosovske policije – priča Milentije, dodajući da su čačanske tablice bile najveći problem za “ROSU”.
-
Obećavam da ću pravdu tražiti pred institucijama. Ako postoji nepristrastan službenik na Kosovu, oni će morati krivično da odgovaraju. Tražiću suspenziju policajaca, nastojaću da ovo bude poslednje prebijanje jednog Srbina – kaže Milentije.
(Kurir)
