Detalji iz života Muamera Zukorlića za koje niste znali
Zukorlić je bio veliki zaljubljenik u sport, a posebno je voleo jahanje
Muftija Muamer ef. Zukorlić preselio je na ahiretje šestog novembra u 51. godini.
Zukorlić je bio muftija Islamske zajednice u Srbiji, a zatim potpredsednik Narodne Skupštine i lider Stranke pravde i pomirenja.
Tečno je govorio, pisao i čitao na arapskom jeziku. Govorio je i turski jezik, dok se služio i engleskim.
Vodio je Islamsku zajednicu punih devetnaest godina. Utemeljitelj je i osnivač Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru 2002. godine sa odeljenjima u Nišu, Beogradu, Pančevu i Subotici. Osnovao je žensku medresu „Gazi Isa-beg“ u Novom Pazaru 1996.
Međutim, ono što mnogi ne znaju Zukorlić je volio sport, a posebno se izdvaja jahanje.
Bio je član jahačkog kluba na hipodromu u Beogradu i termine je koristio nekoliko puta tokom sedmice. Kako je i sam svojevremeno izjavio, jahanje za njega predstavlja poseban vid relaksacije.
– Ranije sam jahao minimalno, odnosno amaterski, ali sada sam već ozbiljan član jahačkog kluba na hipodromu u Beogradu i imam termine najmanje tri puta sedmično. To mi je način da se relaksiram od tenzije, koju pokupim u sali Skupštine.
Tako da odem na pauzu, od jedno sat vremena, tamo se obnovim mentalno, psihički i vratim se svež u Parlament – ispričao je svojevremeno Muamer Zukorlić.
Jahanje je rekreacija koja se ne može uporediti ni sa jednom drugom.
– Posebna emocija postoji između čoveka i konja i ja nisam verovao kada su mi ranije govorili moji prijatelji da je ta vrsta rekreacije neuporediva sa svakom drugom. Ja sam se raznim sportovima bavio i bavim, igrao sam mali fudbal, tenis, bavio se atletikom, borilačkim veštinama, sve to ima svoju čar, ali što se tiče mentalnog odmora, ova vrsta ritmike, sklada između te plemenite životinje i čoveka na jahanju je vrh mogućnosti rekreacije, kada se postižu sportski efekti, ali i zdravstveni i mentalni, i to prosto nema alternativu – govorio je on.
Zanimljivo da nikada nije pao sa konja.
– Suština je kao u plesu, u ritmu i harmonji, prosto morate da osetite životinju, da budete u harmoniji sa njom, da se ne rvete sa njom, a da je ne potčinjavate – otkrio je jednom prilikom Zukorlić.
Takođe, bio je posvećen različitim aktivnostima kao što su fudbal, atletika, borilakče veštine, ali konjički sport je imao posbedno mesto u njegovom srcu. (Alo)
Konji su jos uvek u nekim delovima sveta, glavno zaprezno i prevozno sredstvo.
No medjutim kako je covek , najgore zivo bice koje je Allah stvorio, on se nije zadovoljio sa time vec je poceo da jase i muci tu jadnu zivotinju radi rekreacije.
Kod toliko lepih sportova, neko zato sto mu je mucno da trci ili zbog karaktera se ne uklapa u jedan Tim, izabere bas jahanje, sedi na zivotinji i muci je da ona trci umesto njega.
Zar to nije greh?
Inace, o muftijinoj rekreaciji i sportu u dragom Beogradu, detaljno smo upoznati, jer su nas beogradski mediji redovno izvestavali o tome.
A o vakcini M.Z. opet ništa !?