DA LI SE PUTIN USTREMIO NA NOVU METU? Ovo je do sada najdirektnija pretnja najsiromašnijoj zemlji Evrope, a tiče se spornog regiona koji Rusija DRŽI U DŽEPU

Dva meseca nakon početka invazije ruski vojni komandant je izjavio da Moskva želi da uspostavi koridor kroz južnu Ukrajinu do odmetnute republike u Istočnoj Moldaviji.

– Rusija planira da preuzme punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom i obezbedi kopneni koridor do Krima – rekao je u petak zamenik komandanta ruskog Centralnog vojnog okruga Rustam Minekajev i istakao da će kontrola nad jugom Ukrajine pružiti mogućnost pristupa Pridnjestrovlju na zapadu Moldavije.

Dok je naveo da tamo postoji “ugnjetavanje” ruskog govornog stanovništva, na slično se pozvala Rusija u Ukrajini kako bi opravdala invaziju.

Zabrinuta Moldavija pozvala ruskog ambasadora

Nije poznato da li njegove izjave reflektuju zvaničnu liniju Kremlja ali su, kako piše “Vašington post”, iznenadile neke analitičare jer Rusija na početku invazije nije uspela da napreduje ka jugozapadu Ukrajine, koje je trebala da obezbedi kako bi došla do granice Pridnjestrovlja. Ipak, to je podstaklo konverzaciju o enklavi poznatoj i kao Transnistrija i do sada je najveći direktan izazov Moldaviji, koja je kasnije u petak pozvala ruskog ambasadora da mu izrazi “duboku zabrinutost” zbog Minekajevljevih komentara.

“Ovakve izjave su neosnovane i suprotne stavu Ruske Federacije o podržavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Moldavije u njenim međunarodno priznatim granicama”, navelo je moldavsko Ministarstvo spoljnih poslova.

Slično je, međutim, sredinom aprila rekla portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova kad je, odnoseći se na restrikcije protiv ruskih medija u Moldaviji, navela da su takvi potezi “protivni izjavama moldavskih lidera o posvećenosti neutralnom statusu i partnerstvu sa Rusijom”.

U međuvremenu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio da je invazija na Ukrajinu samo početak i da Moskva ima planove da zauzme i druge zemlje.

Moldavija za EU, Pridnjestrovlje protiv

Pre nego što je Minekajev podigao buru u moldavskoj i široj javnosti, ruski čelnici su u sredu oštro reagovali na zabranu proruskih ratnih oznaka u bivšoj sovjetskoj republici, a ruski poslanik Aleksej Puškov zapretio je predsednici Maji Sandu da će njena Moldavija završiti na “smetlištu istorije”.

Analitičari kažu da je malo verovatno da bi ruska vojska, upletena u sukobe oko Istočne Ukrajine, bila sposobna da uspostavi koridor kroz Južnu Ukrajinu do Pridnjestrovlja. Sandu, koja je od stupanja na dužnost krajem 2020. izbegavala opredeljenje o orijentaciji svoje zemlje zbog zavisnosti od ruskog gasa, prošlog decembra potvrdila je da žele da se pridruže Evropskoj uniji, i da je o tome obavestila Moskvu.

– Želeli bismo da stignemo tamo, što pre to bolje – rekla je Sandu.

Ona je početkom marta potpisala zvaničan zahtev za pridruživanje Moldavije EU, a zemlja se potom i isključila sa ruske elektromreže kako bi ubrzala energetsko spajanje sa blokom. Iako je Moldavija podnela aplikaciju za EU, lideri Pridnjestrovlja su istakli da nemaju nameru da urade isto i ponovo zatražili stvaranje “dve nezavisne države”.

Šta je Pridnjestrovlje?

Mala istočnoevropska država Moldavija stišnjena je između Ukrajine i Rumunije čiji je nekad bila deo. Integrisana je u Sovjetski savez 1940, a kolapsom SSSR-a usledio je civilni konflikt početkom devedesetih između Republike Moldavije i separatista u Pridnjestrovlju.

Tenzije su eskalirane u martu 1992, a dok je proglašeno primirje u julu poginulo je najmanje 1.000 ljudi. Od tada je region u “miru”.

Pridnjestrovlje je komad zemlje duž 400 km moldavsko-ukrajinske granice. Ima oko 500.000 stanovnika, a osnovano je 2. septembra 1990. Sem nekih spornih teritorija – Abhazije, Južne Osetije i Nagornokarabaške Republike (ili Republike Arcah) – nijedna zemlja, čak ni Rusija, ne priznaju nezavisnost Pridnjestrovlja. Ali, funkcioniše kao odvojena nacija.

Njegova prestonica je Tiraspolj, udaljen od Kišnjeva manje od 70 km. U Tiraspolju živi 130.000 ljudi i često ga opisuju kao zaostalog iz vremena SSSR-a. Ruske trupe su stacionirane u ovom području decenijama kao “mirotvorne snage”, sa oko 1.500 vojnika.

Zašto je Rusija zainteresovana za region?

Anton Barbašin, politički analitičar žurnala “Ridl”, istakao je da je ideja da Rusija želi da uspostavi geografsku vezu do Pridnjestrovlja “u diskursu bar od devedesetih”. Rusija je dugo nastojala da zadrži “džepove” uticaja u Istočnoj Evropi i nastavlja da podržava Pridnjestrovlje besplatnim prirodnim gasom.

Ali, samo područje nema mnogo strateške vrednosti za Moskvu, smatra Barbašin, dodajući da bi joj slanje trupa tamo “stvorilo više problema nego što bi ih rešilo”, te verovatno izazvalo dodatne sankcije i uništilo odnos Rusije sa Moldavijom, koja je neutralna i kaže da neće u NATO.

Ipak, Moldavija je zabrinuta da će, nakon upada ruskih trupa u Ukrajinu, ona biti sledeća na meti. I vlada u Kijevu je tvrdila da bi ruske snage stacionirane u Pridnjestrovlju mogle da se upotrebe za napad na Ukrajinu.

Koliko je verovatno rusko napredovanje?

Rusija je preusmerila svoje vojne napore na preuzimanje kontrole nad Donbasom, nakon neuspeha da osvoji Kijev. Njene trupe su pretrpele velike gubitke i došlo je do značajnih preokreta na frontu koji su iznenadili mnoge posmatrače i razotkrili slabosti Rusije.

– Razgovor o Pridnjestrovlju je potpuno lažna vest. Ruska vojska nema kapacitet za takvu vrstu ofanzive. Veoma je verovatno da će ona biti potrošena snaga nakon ofanzive u Donbasu – istakao je Majkl Kofman, stručnjak za Rusiju organizacije CAN.

Ministar spoljnih poslova Moldavije Niku Popesku je rekao ove nedelje da ne vide znakove neobične vojne aktivnosti u području, dok je poslanik Mihaj Popsoi potvrdio da nema obaveštajnih podataka da se ruske trupe možda kreću u pravcu Pridnjestrvolja. Ali, ukrajinski gradovi Odesa i Nikolajev su bombardovani početkom aprila, a lokalna “Pravda” piše – pozivajući se na vojne izvore i moldavske medije – da je tamo u poslednje vreme primećeno pregrupisanje ruskog “mirotvornog” kontingenta i oružanih snaga Pridnjestrovlja uz ukrajinsku granicu u pravcu Odese. Lučki ukrajinski grad raketiran je i juče, a među poginulima je i tromesečna beba.

Osvajanje Odese bilo je među prioritetima ruskih ratnih planova. Odesa je udaljena oko 180. km od granice Pridnjestrovlja čija vojska, prema njihovim podacima, broji oko 7.500 vojnika, ali i 80.000 rezervista kojima, kako pišu tamošnji mediji, stižu pozivi za mobilizaciju.

Čak i ako bi ruske trupe odmarširale u Pridnjestrovlje, možda ih ne bi dočekali otvorenih ruku. Iako se tamošnji stanovnici oslanjaju na podršku Moskve, neki od njih imaju moldavske pasoše, a većina izvoza ide u EU.

Pretnja iz drugog regiona

Vlasti Pridnjestrovlja nisu ni podržale ni osudile invaziju na Ukrajinu, sa kojom region deli duboke veze. Oko 100.000 stanovnika ima ukrajinsko državljanstvo i Pridnjestrovlje je primilo preko 27.000 ukrajinskih izbeglica. Sve to zajedno koriste, kako kaže analitičar Kit Harington, kao sredstvo sticanja međunarodnog legitimiteta.

Bez obzira na malu verovatnoću napada, Moldavija je zabrinuta. Popesku je ukazao da ne mogu da predvide kako će se stvari razvijati.

– Ne možemo spekulisati, ali pripremamo se od novembra i nastavljamo da budemo veoma oprezni na čitav spektar pretnji – istakao je.

Ne treba zaboraviti ni na najavu drugog, gruzijskog otcepljenog regiona Južne Osetije, da planira priključenje Rusiji. Abahazija, koju je Moskva zajedno sa Južnom Osetijom priznala kao nezavisne države nakon rata s Gruzijom 2008, nema takve namere, ali Južna Osetija planira da održi referendum o pridruživanju Rusiji. Do toga je došlo nakon što je Južna Osetija poslala vojnike iz ruske vojne baze u svojoj prestonici Chinvali da pomognu Rusiji u invaziji na Ukrajinu. Takva odluka nije dobro primljena ni u samoj Južnoj Osetiji.

(Blic)