Žive na 20 km od Novog Pazara – Nemaju ni za lijekova
U zabitom i skoro potpuno raseljenom selu Cvrnje na Rogozni, udaljenom od Novog Pazara više od 20 kilometara, u teškoj bedi i sirotinji, bez ikakvih primanja i pomoći, žive i bore se za goli opstanak teško bolesna starica Ratka Đorđević (75) i njena ćerka Slobodanka (40).
One, osim u lekovima, oskudevaju i u najosnovnijim namirnicama, pa su često prinuđene i da gladuju. Da im nisu koze i četiri kokoške, njihov život bio bi još teži i neizvesniji. Da nešto “napišemo” o Ratkinom i Slobodankinom mukotrpnom životu i pozovemo dobre ljude iz naše dijaspore da im pomognu zamolili su nas bivši (odseljeni) žitelji Cvrnja, sada rasuti po periferiji Novog Pazara i širom Srbije, koji kad leti povremeno dođu u rodni kraj. Onda pogledaju i eventualno poprave oronule kuće i pokose livade, a po nešto i pruže bolesnoj majci i njenoj ćerki.
– Cela Rogozna je sirotinja, možda najsiromašniji deo Srbije, a selo Cvrnje je jedno od najpasivnijih i najsiromašnijih na planini. Zbog toga smo svi morali da tražimo bolji život daleko od kućnog praga. Mnogi ga nisu našli, ali ovamo nemaju gde da se vrate, jer bi, pogotovu ove godine kada od suše sve izgore, pocrkali od gladi. Leti nas ovde bude i po desetak porodica, a zimi samo dve-tri. Ratka i Slobodanka nemaju gde da odu, zime su za njih uvek veliko iskušenje – priča za “Vesti” njihova bivša komšinica koja sada živi u Novom Pazaru.
To potvrđuju i siromašna starica i njena ćerka.
– Sirotinja nas prati od rođenja. Koliko god da radimo i da se trudimo, ovde teško možemo da zaradimo i za hleb. Dok sam bila zdravija, dok sam sa Slobodankom išla u potragu za šipurkom, klekom i pečurkom, imali smo bar za opanke, lekove i najosnovnije namirnice. Stigle su me godine, noge i srce me izdaju, više ne mogu u šumu. Ovoga leta nema posla ni za Slobodanku, jer je velika suša, pa nema šumskih plodova. Ne znam kako ćemo dalje i šta nas čeka iduće zime – priča starica Ratka i naglašava da joj je žao ćerke Slobodanke i dodaje:
– Snašla bi se ona negde u Novom Pazaru, Kraljevu ili Kragujevcu, gde je najviše odseljenih sa Rogozne, radila bi bilo šta, ali neće da ostavi mene samu i bolesnu na planini, bez igde ičega, u kućerku od blata i sa zemljanim podom koji malo jača oluja može da odnese.
Žali se starica i ističe da zimi, kad napadaju veliki snegovi, i vukovi zavijaju ispod njenih prozora. Godinama Ratka i Slobodanka pokušavaju da kupe kravu, koja bi im bar malo poboljšala život, ali ne uspevaju da sakupe za njih ogromnih i nedostižnih 1.000 evra, često se, da ne bi gladovale, zadužuju u obližnjoj prodavnici i uvek na vreme vrate dug.
– Maštamo o nekoj boljoj kući sa vodom i kupatilom. Mnogo bi nam značila i veš mašina, da ne peremo rukama, obradovale bi se i televizoru, električnom šporetu.. Spavamo zajedno na jednom starom kauču i živimo u nadi da će nam neki dobrotvor kupiti bar jedan pristojan ležaj. Ništa mi same ne možemo da nabavimo, srećne smo kad nismo gladne. Valjda nam je takva sudbina, takve smo sreće u životu – ističe Slobodanka Đorđević i naglašava da se nipošto neće odvajati od bolesne majke, makar je to i života koštalo.
Grad i država ne haju za nevolje
Poput još mnogo sirotinje u ovom kraju, posebno usamljenih i onemoćalih staraca, ni Ratka i Slobodanka nemaju nikakvu, pa ni poljoprivrednu penziju, nemaju zdravstvenu knjižicu, ni socijalnu pomoć, pa često moraju da plaćaju lekarske preglede i skupe lekove. Mnogi od njih zaslužuju i takozvanu tuđu negu, ali nema ko da im pomogne da se za svoja prava izbore. Mnogi su stari i nepismeni i ne znaju šta im pripada, niti uopšte mogu da odu do Novog Pazara i obilaze razne šalter. Na žalost, umesto da im pomognu, gradske i državne službe od njih često okreću glavu i ostavljaju ih na milost i nemilost surovoj planini i neizvesnoj sudbini.
Na usluzi i Hido
Ko od plemenitih čitalaca “Vesti” može i želi da pomogne Ratki i Slobodanki Đorđević, kako bi rešile bar poneku muku koja ih pritiska, na usluzi je kao i uvek Redakcija “Vesti” i naš saradnik humanitarac Hido Muratović sa kojim se možete dogovoriti oko načina slanja i dostave pomoći putem telefona na broj: +381 64 330 32 40.
(Vesti online)
