Živi u Novom Pazaru: Sin joj misteriozno nestao, majka osuđena za njegovo ubistvo, pa oslobođena
Punih 14 godina nepoznata je sudbina Đorđa Andrejića (13), dečaka iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta. Njegov nestanak i danas je jedan od najmisterioznijih nestanaka dece u Srbiji; Đorđe nikada nije pronađen ni živ, ni mrtav, njegova majka je osuđivana za ubistvo pa oslobađana i po svoj prilici ova tragična priča nikada neće dobiti epilog.
Da podsetimo, Đorđe Andrejić (13) misteriozno je nestao pre 14 godina u selu Majilovac 22. jula 2010. godine.
Dečakov nestanak prijavila je njegova majka Marina Andrejić, s kojom je i krenuo na njivu, a onda se u šumi u kojoj se kasnije, prema njenim tvrdnjama, izgubio bez traga. Policija je posumnjala u istinitost onoga što je Marina ispričala, pa je ona dobila status osumnjičene. Ubrzo je pokrenuta pretraga šume, kojoj su se priključili i meštani Majilovca. Danonoćno su pretraživali svaki kutak, ne bi pronašli bilo kakav trag koji bi mogao da ih odvede do Đorđa.
Paralelno, Marini je određen pritvor zbog sumnje da je počinila teško ubistvo. Ipak, ona je tokom suđenja kategorički negirala da je ubila sina i ispričala svoju verziju onoga što se dogodilo 22. jula 2010. godine.
Krenuli smo na njivu, zbog čega sam i ponela motiku. Zalutali smo, a ja sam se okliznula, pa me je motika udarila u nogu i počela je da šiklja krv. Uspaničili smo se – pričala je tada Marina.
Đorđe je, kako je tvrdila, išao da vidi gde su i dozivali su se.
Poslednje što sam čula bili su krici. Ali ne baš krici… Zvučalo mi je kao doziva pomoć, ali mu je neko stavio ruku na usta, pa ne može da pusti glas – tvrdila je Marina.
Pronađena lobanja, uništeni DNK tragovi
Tri meseca posle misterioznog nestanka Đorđa Andrejića u ataru sela Majilovac, lovci su pronašli lobanju. Ipak, DNK analizom nije moglo da bude potvrđeno da pripada Đorđu. Naime, lobanja je oprana u izbeljivaču i uništeni su svi DNK tragovi.
Marina Andrejić je pred Višim sudom u Požarevcu tokom postupka negirala da je ubila svog sina. Njena odbrana insistirala je na tome da je dečaka mogao da ubije i neko drugi ili da su, pak, mogle da ga rastrgnu divlje životinje.
Dve decenije robije, pa oslobađajuća presuda
U njenu nevinost do svoje smrti, pet meseci posle Đorđevog misterioznog nestanka, bio je ubeđen Marinin tadašnji suprug i dečakov otac Dejan Andrejić. Ipak, sud je Marinu proglasio krivom i u decembru 2011. godine osudio je na 20 godina zatvora. Pola godine kasnije Apelacioni sud ju je oslobodio krivice zbog nedostatka dokaza.
Marina Andrejić je ubrzo zatim pokrenula postupak protiv države, zahtevajući da joj bude isplaćeno 140.000 evra zbog 703 dana provedena u neosnovanom pritvoru. Takođe, podnela je i tužbu protiv Srbije Međunarodnom sudu u Strazburu.
“Trpela sam užasne uvrede”
Marina Andrejić se, zajedno sa ćerkom i unučetom, iz Braničevskog okruga preselila u Novi Pazar. Prošlog leta u izjavi za “Kurir” prokomentarisala je kako nikada neće biti srećna.
Ne živi mi se zbog ožiljaka koji su ostali i nikada neće proći. I danas mi, posle toliko godina, govore da sam ubica. Ja bih najviše volela da se on vrati i da ugledam svog sina, sada mladića od 25 godina, na vratima. Optužena sam bez dokaza, ja sam čista pred Bogom i tako živim. Ponekad bih volela da nisam ni živa, jedino što me drži su ćerka i unuče od nje. Govorili su mi da mi se u očima vidi da sam to uradila i da ću ubiti opet. Trpela sam užasne uvrede, a ja znam da nikada ne bih bila u stanju da tako nešto uradim. Da sam uradila tako nešto rekla bih, a govorili su mi još tada da je bolje za mene da priznam sve, iako nisam bila kriva. Gde sam mogla da sakrijem telo? Nije to igla, to je trinaestogodišnje dete – rekla je Marina.
Izvor:Blic
