STRAŠNO / Vazduh u Novom Pazaru će biti u crvenoj zoni

Vlada Srbije donela je zaključak o primeni evropskog indeksa kvaliteta vazduha. Ekolozi kažu ovo je važna vest, jer će slika o zagađenju vazduha ubuduće biti realnija, ali se postavlja pitanje da li će to više brinuti građane.

Beogradski vazduh, u junskom danu, na 25 stepeni je dobar, kaže sajt Beoeko, što znači da boravak na otvorenom ne predstavlja rizik za većinu stanovništva. U budućnosti, međutim, kvalitet vazduha meriće se evropskim kriterijumima, koji su daleko oštriji.

“Šabac, Novi Pazar, Čačak, Kosjerić Pirot, čak i Kragujevac… oni će svi već tamo od polovine oktobra početi da budu crveni, ljubičasti i braon i tako će biti do kraja godine”, rekao je za Euronews Srbija Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Klimatolog Vladimir Đurđević ističe da ćemo biti češće u crvenim zonama, a povremeno i u ljubičastim, koje su opasne za sve građane.

Prema sadašnjem merenjima, vazduh u Srbiji svrstava se u pet kategorija: odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen. Evropski indeks ne poznaje odličan vazduh, već samo dobar, prihvatljiv, srednji, loš, veoma loš i izuzetno loš.

“Merimo zagađenje, a ne lepotu”

“Mi ovde merimo zagađenje, ne merimo mi lepotu. Ni u jednom indeksu na svetu taj nisko zagađen vazduh se ne naziva odličan. Videćemo različitost indeksa kada počne grejna sezona. Tog trenutka, kada ljudi počnu da dogrevaju, stvoriće se razlika u prikazu ovog sada korišćenog indeksa, jer je ovaj ‘labaviji'”, kaže Lekić.

Važnije od same definicije kvaliteta vazduha su zdravstvene preporuke koje ga prate, kaže profesor Đurđević. Tako su do sada mogli da šetaju, džogiraju i dišu i oni koji to možda nisu smeli.

“Glavna poenta svega ovoga je da su naše preporuke sad dobre, odgovaraju preporukama EU, a preporuke EU su utemeljene na istraživanjima koje se tiču uticaja na zdravlje, na medicinskim preporukama”, navodi Đurđević.

“To su preporuke koje nam saopštavaju doktori, šta je za nas sigurno a šta nije, tako da sad, kada vidite boje na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine i preporuke, to je sve usaglašeno. Nije raštimano kao pre”, dodaje on.

Sada će više nego ikad doći do izražaja da najlošiji vazduh u Evropi imaju Srbija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Iako novi indeks zagađenja to ne može promeniti, građani će biti bolje informisani o tome šta se dešava, a to je, kažu sagovornici, ključni osnov za neku buduću promenu.

Nadić: Nedostaju mere kako da se borimo za čist vazduh

Najzanimljivije kod promene indeksa koji se koristi, jeste to da vazduh konačno dobija “boju” i da se otpisuje kategorija “odličnog” vazduha, kaže za Euronews Srbija Darko Nadić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

“Sa jedne strane je dobro što se harmonizujemo sa EU, i prihvatamo neke standarde koji možda običnom čoveku ništa ne znače, već više znače hemičarima, biolozima, i onima koji se bave kvantifikacijom podataka. Ako ćemo gledati šta je važno, imamo objektivne i istinite informacije o kvalitetu vazduha, pa nije na nama da individualno prosuđujemo da li je dobar ili loš”, dodaje Nadić.

Ističe da sada možemo da kažemo “doviđenja” odličnom vazduhu, i da se vratimo u vremena kada je vazduh u urbanim sredinama bio zagađen zbog fabrika, kada su lekari preporučivali ljudima da idu u banje i na more, što i sada očekuje.

“Drugi problem je to što je usvajanje standarda i mernih jedinica tehnički deo posla, a nama ostaje pitanje šta ćemo raditi kada vazduh bude zagađen, koje će tu mere biti. Da li će biti obustavljanja saobraćaja, restrikcija grejanja, odustajanja od Kostolca i fosilnih goriva… nedostaju neke mere kako da se mi zapravo borimo za čist vazduh, a ne samo da konstatujemo da vazduh više nije odličan”, kaže Nadić.

Uz ovo će neminovno uslediti i nove preporuke građanima, mada Nadić kaže da one “ne znače da ćemo morati da ih se pridržavamo potpuno”, i da očekuje da ih se, “poznajući naš mentalitet, nećemo pridržavati”.

“Ako neko da preporuku na nivou Beograda ili Srbije, da je vazduh zagađen i da ne treba voziti automobile, očekujem da će ljudi ipak to da rade. Pošto nije samo Beograd Srbija, imaćemo te probleme i u drugim gradovima, kao što su Kruševac, Bor, Paraćin ili Ćuprija, gde će biti velika odgovornost na lokalnim samoupravama koje će preporuke da daju, a za celu zemlju kako će politika da motiviše ljude da se bore za čist vazduh i smanje aktivnosti koje ga zagađuju”, ističe Nadić.

Još jedna važna stvar u sferi ekologije jeste to što bi Srbija trebalo da se uskladi sa karbonskim otiskom, a Nadić navodi da je to “nužni korak dalje u harmonizaciji, kako na nacionalnom tako i na individualnom nivou”.

“Kako god to budu merili, mislim da mi kao Srbija ostavljamo blag karbonski otisak. I tu postoje određene metodologije, kako individualno, tako i nacionalno. To usklađivanje karbonskog otiska je dobar korak na putu ka ulasku u EU, jer olakšava stvar za privredu i izvoz što znači punjenje budžeta zemlje za bolji život u budućnosti, ne samo u ekonomskom već i u ekološkom smislu”, zaključuje Nadić.

(Euronews)