Srbijanski mediji – Mantije su dobile ime po odori pravoslavnih sveštenika?
Gotovo da nema osobe koja je posetila Novi Pazar, bez obzira na to da li je iz Srbije ili Evrope, a da nije čula za čuvene matije. Ovo je jelo koje se već decenijama pravi u Novom Pazaru, a gotovo su obavezan deo bajramske trpeze.
Oni gosti koji budu posluženi mantijama na nečijoj trpezi znači da im se ukazuje posebna čast.
Mantije su jelo koje se pravi od pšeničnog brašna, mlevenog mesa ili sira, tako što se meso ili sir uvije u male kvadrate od testa. U Srbiji se mantije uvijaju u kvadrate od testa, dok se u Bosni i Hercegovini uvijaju kao kora, koja se posle seče na parčiće, a nadev se pravi od mesa proprženog na luku ili od sira.
Pazarske mantije se tradicionalni specijalitet čije spremanje zahteva puno truda i vremena.
Karakteristika ovog načina spremanja je pravljenje kora od kojih se režu „kockice“ u koje se stavlja mleveno meso koje je, pre toga, pomešano sa crnim lukom, uz dodatak soli i bibera. Tako se prave boščice (male lepinjice) i zbog njih se ovaj specijalitet još naziva i mantije na boščicu.
Ime su dobile po odori pravoslavnih sveštenika — mantiji, piše Danas.rs
Od davnina, porodica mladoženje koja nakon svadbe odlazi u tazbinu, služena je prvo mantijama uz kiselo mleko, a nakon toga sledila su slatka jela. Takođe, pre nego što se devojka uda, morala je da zna da sprema mantije, a posebna umetnost je bila da one budu što manje.
Mantije se obično nose kao užina tokom putovanja, a u mesecu posta, ramazanu, one su glavno jelo na sehur, jutarnjoj, trpezi, jer se nakon mantija oseća sitost ceo dan.
U današnje vreme mantije se obično jedu „pomlečene“, odnosno polivaju se jogurtom ili kiselim mlekom, ali u orginalnom receptu to ne postoji.
U Turskoj, takođe, postoji slična verzija ovog specijaliteta pod imenom manti. One više liče na bosanske klepe, a dosta su sitnije od tradicionalnih novopazarskih mantija i jedu se kašikom.
Ipak, najposebnije su u gradu Kajseriju, koji nije turistička destinacija, ali oni koji zalutaju onamo, svakako bi ih trebali probati.
Pazarske mantije, odnosno tradicionalni način pripreme ovog jela u Novom Pazaru, uvrštene su 2012. godine na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
(Danas)
Mantije su u suštini pita, male pitice iliti jedna od vrsta i načina spremanja pite. S o’bzirom da je Srbija žitnica, kraj u kojem hleba ima u izobilju logično je da su svi ti specijaliteti od našeg kraja i od našeg naroda tj. zajednički predaka i Vas i Srba a ne da ih je neko doneo. Sigurno to nije razradio neki severni narod gde brašno nisu videli ili pak južni iz neke pustinje gde opet i neije bilo toliko brašna. Jer je u ranijim vekovima prinos hlebnog žita bio višestruko manji po hektaru.
Čuj po svešteničkoj odori…hahaha nije mi što pišu srpski mediji o tome , nego što naši izigravaju budale pa objavljuju isto.
Znaci i mantije ne smeju da se tako zovu samo zato sto asociraju na Srbe i Srbiju?; Zar je i to sporno? Nego po cemu su mantije dobile ime? Po calmama turskih glavoseca ili po nekom obicaju iz Sudana i Pakistana? Ljudi moji lecite se dok je vreme i shvatite jedno. Islam se kao vera pojavio u VII veku a na ove prostore je dosao pocetkom 15. veka. Srpska drzava je postojala daleko pre pojave Turaka i Islama. Ne pokusavajte da sebe zamajavate cak i ovakvim bizarnostima. Lepo je mrzeti drzavu u kojoj zivite i narod sa kojim zivite i od koga ste pistali, ali je tuzno kada neko izgubi pamet i zaglavi u svojevrsnom ludilu. Jedite mantije i uzivajte u njima. Ubedjujem vas da zbog njih necete postati pravoslavci.