Sonja i Dragan napustili rodni Novi Pazar i preselili u Beograd, pa otvorili lokal sa nesvakidašnjim specijalitetima: Za jedan većina Beograđana nikad nije čula
U moru lokala sa hranom na Đeram pijaci u Beogradu, postoji jedno neobično mesto koje se izdvaja po svojoj priču o strasti, ali i tradiciji.
Iza njega stoje supružnici Sonja i Dragan Tešević, poreklom iz Novog Pazara koji su odlučili da napuste svoj grad i preseli se u Beograd, gde su otvorili lokal u kojem ručno pripremaju specijaliteti iz njihovog kraja, po starim receptima.
Oni nisu obična pekara, jer ovde nema kroasana, žu-žua i bureka, već mantija, pita, domaćih krofni uvaljanih u šećer, urmašica, uštipaka, sudžuka, baklava, šam-rolni, kolača trileće…
Teševići su Novopazarci, odande potiču i živeli su u tom gradu do leta 2024. godine, a onda su bez mnogo razmišljanja doneli odluku da se presele u Beograd, gde uveliko žive njihove tri ćerke.
“Morali smo da pokrenemo nešto drugačije”
Ostavili su kuću u Pazaru, postali podstanari u Beogradu i otvorili radnju u kojoj sada sami rade od jutra do mraka i sve prave onako kako je Sonja godinama zapisivala u svojoj svesci.
Zbog toga što nemaju radnike, cene su niže nego na drugim mestima, pa recimo jedna urmašica koja je znatno veća nego u poslastičarnicama košta svega 100 dinara.
“Deca su nam ovde, a pošto zidovi kuće ne mogu da nas vežu za njih, odlučili smo da se i mi preselimo. Jedno vreme smo radili u jednoj pekari u Beogradu, a onda kad smo videli kako se tamo radi, shvatili smo da ipak treba da pokrenemo nešto drugačije, nešto svoje, sa mantijama i pitama iz Novog Pazara”, priča Sonja za portal “Priče s dušom“, koja nikad nije radila u ugostiteljstvu i koja sve što sada pravi sprema na isti način kao što to radi za svoju decu.
Obaruša kao glavni specijalitet
Urmašice i pita sa jabukama “vode glavnu reč”, a jedan od specijaliteta ne tako poznat Beograđanima je obaruša, staro jelo iz jugozapadne Srbije, svojevrsna “gibanica”, koje ima više naziva.
“Na Kosovu je to filija, u Novom Pazaru obaruša, a negde je zovu i masenica. To su ručno razvijene kore slične palačinkama, gde se svaka posebno zapeče i prelije sirom, kajmakom i pavlakom i tako se ređaju jedna na drugu do ne dođemo do desetak kora. Obaruša se po pravilu sprema pod sačem, ali mi je ovde u Beogradu pečemo u rerni”, objašnjava Dragan pa dodaje:
“Danas niko više ne ceni tu domaću hranu i ne sprema je kao naše bake. Sonja i ja se trudimo da to bude baš kao nekada, da kad pravimo seljačke uštipke, da testo zahvatamo kašikom i ubacimo u vreo zejtin kako bi svaki dobio nepravilan oblik. Što se tiče naših krofni, one su prazne, ali veoma ukusne jer preko njih ide samo šećer”.
Sonja otkriva da pojedini kupci sumnjičavo vire iza vitrine ne bi li se uverili da ona zaista sve pravi sa svojih deset prstiju.
“Recept za sukanu baklavu sam dobila kada nam se rodila srednja ćerka, pre 23 godine. Jedna komšinica ju je donela na babine i ja sam, čim je ona otišla, odmah isprobala recept da vidim da li ću umeti. Neke stvari sam promenila, tako da ovu moju baklavu pravim sa 45 korica, a između svakih pet stavljam orah i plazmu. Kore obavezno sučem, odnosno razvijam u nišesti (skrobu), a ne u brašnu”, otkrila je Sonja deo svoje kulinarske tajne za Priče sa dušom.
Radni dan počinju u 5:30
Teševići počinju radni dan oko 5:30 kada dolaze na posao, a lokal otvaraju u pola 8 i tu su do večeri, odnosno do 18 sati, svim danima osim nedelje. Interesovanje mušterija je veliko, jer je u moru proizvoda sa aditivima teško naći nešto domaće, a povoljno.
“Mantije i kolpite, doduše u manjim tepsijama nego inače, dobijamo iz Pazara od našeg dragog saradnika, dok ostalo pravi moja supruga”, rekao mi je Dragan na kraju razgovora.
supper