“Ranili su moju dušu i porodicu, napali su božje amanete koje nosim 30 godina”
Za Hida Muratovića, koji koji već 26 godina obilazi sela Pešterske visoravni, Golije i Rogozne i pronalazi ljude na koje ne misli rodbina ni društvo, kao i siromašne kojima je pomoć neophodna, može se reći da je pravi dobri duh Novog Pazara.
Hido je u svojoj karijeri humanitarca koja traje skoro tri decenije dobio najviše priznanja od države, a u obrazloženju jedne od njih, plaketi za najplemenitijeg Jugoslovena koju je dobio 2001. godine, pisalo je da se „nesebično brine o stotinama ostavljenih i zaboravljenih ljudi“. Kako je rekao u razgovoru za Blic, pre skoro jedne decnije, njegova misija je da pronalazi ljude na koje ne misli rodbina ni društvo, kao i siromašne kojima je pomoć neophodna.
– Pronalazim dobrotvore, a stekao sam i veliko poverenje kod naroda. Često mi se dešava da me ljudi sretnu na ulici ili u kafečajnici i da mi daju 20, 50 pa i 100 evra da ponesem toj sirotinji. Obično mi kažu: „Daj onome kome najviše treba“. Osim lokalnog stanovništva, imam podršku i od naših ljudi koji žive po čitavom svetu, i muslimana i pravoslavaca – rekao je Hido tada.
Da je čovek od reči i zlatnog srca najbolje govori činjenica da je njegovim zalaganjem oko pedesetak porodica dobilo nove domove u oblastima Peštera, Golije i Rogozine. Sve je počelo tako što je Muratović (6o) obilazio ova sela da bi kod tamošnjeg stanovništva kupovao stare ćilime, sa sandžačkom mustrom, koje je potom preprodavao u Istanbulu. On je tada, zavirujući u domove u kojima caruju samoća, tuga i beda, shvatio da u tim selima žive ljudi bez struje, koje su zaboravili bližnji, sirotinja koja jedva preživljava, starice koje žive u štali sa kravom.
Međutim, kako je rekao u razgovoru za “Kurir tv”, jedna akcija koju je sproveo, 2015. godine, dovela ga je pravo pred sud. Od tog dana, prema njegovim rečima, agonija traje već šest godina i kraj joj se ne nazire. Naime, on je pre šest godina posetio Hasimu Gusinac, ženu koja je živela sama u devet kvadrata.
“Iz sažaljenja prema njenom životu sam joj kupio pet metara drva i garderobu, ali poslije tri godine ona me je tužila zato što nisam htio da joj napravim kuću”, tvrdi Hido.
Prema njegovim rečima, advokat Muratovićeve, podneo je protiv njega tužbu, zbog koje je, kako je opsiao, prvi put ostao bez teksta za svojih 60 godina.
“Pune tri godine obilazim sud. Sudija me kaznio 53.000 dinara za tu lažnu tužbu u kojoj piše da se delimično usvaja tužbeni zahtev Gusinac Hasime, po kome me obavezuju da na osnovu pričinjene štete za uništenu drvenu građu isplatim pomenuti iznos”, ispričao je on.
Ipak, kako je rekao, presuda od 53.000 dinara je poništena na Višem sudu u Novom Pazaru, ali je u sledećoj odlučeno da Hido ipak treba da plati oko 6.000 dinara, što on ne želi da uradi.
“Mnogo sam uradio za ovu državu a da mi se ovako vraća… Ranili su moju dušu i porodicu, napali su božije amanete koje nosim 30 godina, ali sam ja sačuvao dušu i obraz”, zaključio je on na kraju razgovora.
(Blic)
Nečuveno, pomogneš ljudima, a oni te tuže
Ovde nešto nije u redu, kako može da te tuži neko kome pomažeš…kao da ima nešto sakriveno
Hido je provjereni humanista i dobrotvor.Zna ga cijeli Sandzak,njegovo pštenje je nesporno.Ima ona stara izreka:”nije važno šta priča,vec ko stoji iza te priče”.Dotičnu osobu,koja ga je tužela,cijeli Tutin zna.Hido,samo nastavi sa svojom misijom,još mnoge te porodice ocekuju na svom pragu,jer si im ti,na veliku žalost,možda i poslednja nada.