Oduševite se i vi uređenjem: Novopazarka sa svojom porodicom u Njemačkoj živi u stanu od 140 kvadrata
Alma pokazuje kako i veliki stanovi u tuđini mogu da budu topli i ušuškani
Alma Škrijelj Gudžević rođena je u Novom Pazaru, a proteklih petnaestak godina ona je u Nemačkoj, gde živi sa suprugom i tri ćerkice. Njih dvoje su tamo izveli izvanrednu transformaciju stana.
Veliki izazov su, kaže, bile dnevna soba i trpezarija jer su ih transformisali od poda do plafona.
„Bilo je puno posla jer smo morali bukvalno sve od poda do plafona da menjamo. Na primer, sa zidova smo skidali više slojeva tapeta, menjali smo stare pločice u kuhinji, a u dnevnom boravku sam oduvek volela parket, i dok sam živela u roditeljskoj kući. Ništa mi ne može utopliti i ukrasiti jedan dom kao što su beli zidovi, drvena stolarija u crnoj boji i naravno pod od punog drveta.“
a.g.interieur_
Ništa ne može utopliti dom kao drvena stolarija
Veliki izazov su, kaže, bile dnevna soba i trpezarija jer su ih transformisali od poda do plafona.
„Bilo je puno posla jer smo morali bukvalno sve od poda do plafona da menjamo. Na primer, sa zidova smo skidali više slojeva tapeta, menjali smo stare pločice u kuhinji, a u dnevnom boravku sam oduvek volela parket, i dok sam živela u roditeljskoj kući. Ništa mi ne može utopliti i ukrasiti jedan dom kao što su beli zidovi, drvena stolarija u crnoj boji i naravno pod od punog drveta.“
Sada se rezultatima divi svaki dan.
„Najviše mi je drago što nisam žurila ni u čemu, a pogotovo kada je u pitanju nameštaj i detalji koji zaista mogu da dom toliko ulepšaju i daju lični pečat. I definitivno mogu reći da je dnevna soba moj najomiljeniji kutak. Kada sam slobodna, ja lagano ispijam kafu, gledajući u prostor ispred sebe, ali onda mi nešto dođe da promenim, dodam, oduzmem. Moram priznati da sam ostvarila sve što sam poželela, ali moj dom je u konstantnim rekonstrukcijama. Bez prestanka nešto menjam ne bih li sebi učinila životni prostor lepšim i zanimiljivim.“
Najbolji stočić za dnevnu sobu – od mermera
Poseban detalj u toj dnevnoj sobi je prelep mermerni stočić.
„Ma koliko da volim nameštaj od punog drveta, ponekad se vremenom pokaže da to i nije bila baš najbolja opcija. Kada imate malo dete koje stalno nešto prosipa po stolu i da po istom tom stolu konstantno vidite fleke, onda razmišljate zašto se nervirati kad postoji i bolje rešenje. Definitivno odabir mermernog stola u dnevnoj se pokazalo kao najzahvalnije i najbolje.“
A kako Alma održava tako savršeno skockan stan budući da ima tri devojčice?
„Kada živite u velikom stanu od 140 kvadrata i imate mogućnost da svakom detetu pružite zasebnu sobu, onda vam i za druge stvari sve bude lakše. Zašto da svoje eksperimente i maštarije sprovode u dnevnom boravku kada to mogu da rade u svojoj sobi. Ponekad dozvolim svojoj najmlađoj ćerki da rasturi po sobi igračke, ali da ih pokupi kada završi sa igranjem. Skrivene prostore za igračke nemamo, ali zato svaka od njih u sobi ima svoj ormar gde može da odloži svoje knjige i igračke.“
View this post on Instagram
„Takođe smatram da bi svaki dom trebalo da ima malo zelenila jer jednostavno biljke oplemenjuju prostor. To naročito važi za ljudi koji žive u velikom gradu kao mi – potrebno je koliko-toliko odmoriti čula od svega što jedan veliki grad proizvodi i opustiti se u miru svog doma.“
Zanimljivo je da je Alma za dečju sobu odabrala Montesori krevet, tj. krevet rađen po principu Montesori – nizak i sa drvenom ogradicom.
„Za sobu najmlađe naše mezimice je kupljen krevet sa ogradom isključivo jer je još uvek mala i jako nemirno spava noću. Smatram da je za decu ispod pet godina najbolja moguća opcija nizak krevet sa ogradom.“
View this post on Instagram
Kupatilo zadalo najviše muka
Kupatilo u njenom stanu je posebna priča – danas deluje fantastično, ali sređivanje je zadalo mnogo muke.
„Ni dnevna soba ni kuhinja nam nisu zadale toliko muka kao kupatilo. Sve bi možda bilo drugačije da sam se odlučila za manji format pločica. Pločice koje sam izabrala su više predviđene za veća kupatila jer se brže i lakše postavljaju. Ali kada sam ih ugledala u salonu, rekla sam sebi – samo ove i nijedne druge i nisam se pokajala zbog toga. Fenomenalne su za održavanje iako su poprilično bile skupe.“
Alma kaže da ona i suprug nisu štedeli ni kada su u pitanju armatura, WC šolja, ogledala, komoda, kao i lavaboi koji su izdignuti na komodi.
„Lavaboe nismo birali samo zbog estetike već i zbog njihove funkcionalnosti.“
Vreće za sedenje koje mogu i na terasu i unutra
I Almina terasa je pravi dragulj dizajna enterijera, a posebno interesantno je što se u jednom trenutku poslužila – drvenim paletama.
„Kada imate mali balkon, onda i nemate baš puno opcija, ali možemo da iskoristimo nekad i drvene palete ili neke fine gajbe. Prošle godine smo imali drvene palete, ali sam ubrzo dobila na poklon od jedne holandske firme fenomenalne vreće za sedenje. Osim što su jako udobne, one se mogu smestiti i na balkonu, i u bilo kojoj drugoj prostoriji.“
„Trenutno gde se nalazi spavaća soba pre pet godina je bila dečja soba naše najstarije i srednje ćerke. Kada smo saznali da ćemo po treći put postati roditelji, onda smo odlučili da svaka od njih dobije zasebnu sobu. Nama ženama nikada dosta odeće i obuće, a za to je potrebno imati prostora. U delu gde nam stoji veliki bračni krevet na desnoj strani je ormar, a u drugom delu je takođe ormar sa kliznim vratima i ulazna vrata od spavaće sobe.“
A kakvi su drugi stanovi u Nemačkoj – kako Nemice generalno vole da uređuju svoj dom? Da li se vode oštrim, hladnim linijama i bojama ili im je udobnost na prvom mestu?
„Nemice uglavnom kada uređuju dom, koriste prirodne materijale kao što su drvo, kamen i prirodni tekstili. Na primer, podovi su od punog drveta, detalji od kamena jer izbor materijala doprinosi toplini i prirodnom osećaju unutar prostora. Najčešće u kućama kod Nemaca je to što koriste neutralne i umirujuće boje – bež, sivu, belu i nijanse smeđe kako bi se stvorila harmonična i opustajuća atmosfera.“
Nemcima je vrlo važna i prirodna svetlost, pa obično imaju velike prozore i zavese koje su jednostavne, lagane kako bi unutra ušlo što više svetlosti.
Tamo je pritom u trendu jedan princip koji je u Srbiji prilično nezamisliv a tiče se nabavke nameštaja. Kao u Americi, ljudi u Nemačkoj bez predrasuda uzimaju nameštaj koji drugi ostave ispred kuće jer kupe nov, posebno ako su neki skupoceni komadi u pitanju.
„Naročito mi se dopada kod Nemaca ta njihova opuštenost prema svemu. Mesečno se u Nemačkoj dešava da ljudi koji ne žele više neki komad nameštaja izbace ga pred kuću. I Nemcima ne predstavlja nikakav problem da tu istu stvar pokupe i obrade na svoj način, pa izgleda kao da su je kupili u nekoj antikvarnici.“
