Novopazarac se uhvatio za glavu kada je saznao parking kaznu – Ni manje ni više, nego 40.000 dinara

Juče sam platio dug od preko 20.000 dinara zbog parkinga u Novom Pazaru. Osnov duga bila je dnevna karta od 900 dinara iz januara prošle godine. Parking sam tog dana platio, ali mi je vreme isteklo. To je moja odgovornost i to ne sporim. Ono što sporim je sistem koji je napravljen tako da građanin vrlo lako dođe u situaciju da plati desetine hiljada dinara za dug za koji nije ni znao da postoji.

Na automobilu nisam našao nikakvu kaznu. Nikakav papir. Nikakvo obaveštenje. Ni tada, ni kasnije. Da jesam platio bih odmah. To uvek radim upravo da ne bih slučajno zaboravio.

Za dug sam saznao tek kada je stiglo rešenje izvršitelja. Tada je iznos već bio ogroman. A tu nije kraj, nakon toga dolazi i „nagrada izvršitelju za uspešno izvršenje“, pa ukupna cifra prelazi i 40.000 dinara za jednu jedinu dnevnu kartu od 900din.

Sada dolazimo do važne paralele.

U Beogradu mi se prošli mesec desila ista stvar, prekoračenje parkinga u Tiršovoj. Tamo me je oko sokolovo snimilo. U roku od mesec dana dobio sam dva pisma na kućnu adresu. Uredno, jasno, na vreme. Znao sam da dug postoji i imao sam priliku da ga platim dok je iznos bio minimalan. I platio sam.

Dakle, može da se obavesti građanin na vreme. Može da se pošalje pismo. Može da sistem funkcioniše tako da čovek zna na čemu je.

Zato se postavlja logično pitanje: kako je moguće da u jednom gradu dobijete dve uredne opomene u roku od mesec dana, a u drugom ne dobijete nijednu pre nego što dug naraste četrdeset puta?

Razgovarao sam sa advokatom. I rekao mi je da je problem što po odlukama grada Novog Pazara parking servis ne odgovara za to ako neko drugo lice ili prirodna pojava odnese parking kartu.

Opomena se ne šalje, postupak ide dalje a dug raste. Građanin često sazna tek na kraju kada je kasno.

Ovo nije samo moj slučaj. Samo juče mi se u gradu nekoliko ljudi žalilo sa gotovo identičnim iskustvom. Ista priča, isti scenario, isti ishod višestruko uvećan dug za koji tvrde da nisu znali da postoji.

Jedan prijatelj je čak dobio novčanu kazne od preko 700.000din jer su se prepirali sa izvršiteljkom oko duga pa ih je ona tužila za duševnu bol.

Kada veliki broj građana ima isti problem, onda to više nije „lična nepažnja“. To je model koji očigledno funkcioniše na štetu građana.

Parking servis je gradsko preduzeće. Grad postavlja pravila igre. Grad odlučuje kako sistem izgleda. Grad snosi političku i moralnu odgovornost za posledice tog sistema.

A problem parking politike u gradu tu ne počinje i tu se ne završava.

Ulica u samom centru, od magistrale prema opštini, gde su ljudi godinama držali tezge pijačnim danima. Građanima je rečeno da se tezge uklanjaju jer će tu biti napravljena dvosmerna ulica koja bi značajno smanjila gužve u centru. To je zvučalo kao odličan potez koji sam ja prvi podržao i koji je bio u interesu svih.

Tezge su uklonjene.

Dvosmerna ulica nikada nije napravljena.

Umesto toga, samo su iscrtana parking mesta za naplatu.

Dakle, građanima je predstavljeno saobraćajno rešenje, a dobili smo novu zonu naplate. Obećanje o rasterećenju saobraćaja je nestalo, ali je naplata ostala.

U međuvremenu, parking mesta pod naplatom šire se po gradu do mere da je sve manje prostora gde čovek može da parkira bez dodatnog troška. Sve više deluje da se sistem širi radi prihoda, a ne radi reda u saobraćaju.

Zato nekoliko jednostavnih pitanja za nadležne:

• Zašto građani ne dobijaju blagovremena obaveštenja kao u Beogradu?
• Koliko dnevnih karata godišnje završi kod izvršitelja?
• Koliki je prosečan konačni dug nakon svih troškova?
• Koliko građani ukupno plate na ime troškova i nagrada izvršiteljima?
• Ako je cilj bio rasterećenje saobraćaja — gde je obećana dvosmerna ulica?

Ovde se ne radi o tome da li parking treba platiti naravno da treba. Radi se o proporcionalnosti i poštenju. Ako je prekršaj 900 dinara, kako je moguće da završite sa obavezom od 30–40 hiljada, a da prethodno niste imali realnu priliku da to rešite?

Sistem koji funkcioniše tako da građanin sazna tek kada dug eksplodira — nije dobar sistem. To nije servis građana, već mehanizam naplate po svaku cenu.

Ja sam platio jer zbog čestih putovanja nisam hteo da imam obavezu. Time je moj lični slučaj završen. Ali pitanje ostaje za sve druge.

Koliko ljudi treba da plati desetine hiljada dinara za dug od 900 da bi se neko zapitao da li je ovakav sistem normalan?

Ako imate slično iskustvo, podelite ga. To je minimum koji dugujemo jedni drugima jer našim ćutanjem ovim lopovima samo dajemo podršku.

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala