Novi Pazar / Juče čistačice i kozmetičarke – danas medicinske sestre: “To je jezivo, nemaju dana prakse”

Sve je više zdravstvenih radnika koji su do diplome medicinske sestre, laboranta, babice došli prekvalifikacijom.

Predstavnici strukovnih udruženja kažu da to ne bi bio problem da se do novog zvanja stiže regularnim putem, već mnogi koriste prečice i preko noći dolaze do diploma.

Koliko je problem ozbiljan najbolje govori podatak da je nedavno uhapšeno šest osoba, među njima i odgovorno lice škole iz Novog Pazara, jer su omogućili da čak 11 osoba dođe do diplome medicinske sestre bez polaganja ispita, odnosno kupili su diplome.

To nije prvi slučaj, pre dve godine uhapšene su 32 osobe jer su bez polaganja ispita omogućile polaznicima da stignu do diplome na smerovima u okviru srednje škole “Dositej”. Među kupljenim diplomama bile su i diplome medicinskih sestara, podseća Euronews Srbija.

To je samo vrh ledenog brega. Mnogi su sa diplomama stečenim za nekoliko meseci već ušli u zdravstveni sistem. Tako oni koji su donedavno radili kao frizeri, kozmetičari, mašinski i ekonomski tehničari danas stoje pored kreveta teških pacijenata i treba da im pruže adekvatnu negu.

Radica Ilić iz Sindikata medicinskih sestara i tehničara kaže za Euronews Srbija da nije isto kada neko preko noći dođe do diplome kuvara, administrativnog radnika i diplome medicinske sestre.

“Kuvar, administrativni radnik i ako progreše u poslu ne mogu da naprave veliku štetu. Ovde se radi o ljudskim životima, greške se plaćaju životom. Toga niko nije svestan. Nama u inostranstvo odlaze iskusne medicinske sestre, koje su regularno završile srednju medicinsku školu, a njihova mesta se popunjavaju onima koje su do diplome došle prekvalifikacijom”, priča Ilić.

“Greške se plaćaju životima”

Udruženje medicinskih sestara, tehničara i babica Srbije već duže traži da za posao medicinske sestre mora da se završi srednja škola, a da se dokvalifikacija dozvoli samo onima koji su već u medicinskoj struci. To bi u praksi značilo da neko ko radi kao babica može da se dokvalifikuje u medicinsku sestru ili obrnuto. U suprotnom, smatraju oni, najsloženije intervencije radiće ne onaj ko zna – nego ko ima diplomu.

Ilić kaže da sada u svim zdravstvenim ustanovama ima medicinskih sestara koje su do diplome došle prekvalifikacijom. Do juče su, kako navodi, bile kozmetičarke, ekonomski tehničari, frizerke, spremačice, a danas daju injekcije, obavljaju trijažu pacijenata.

“Lično znam ženu koja je godinama radila kao spremačica u jednoj zdravstvenoj ustanovi, a sada rade na prijemnom odeljenju. Pacijenti su ih gledali godinama kako čiste hodnike, a sada ih gledaju za pultom kako rade trijažu pacijenata, plasiraju katetere, daju infuzije”, priča Ilić.

Tvrdi da se posao medicinske sestre ne može naučiti kroz prekvalifikaciju za godinu dana, kako zakon kaže, već da su za to potrebne četiri godine teorijske i praktične nastave. U mnogim privatnim medicinskim školama kroz prekvalifikaciju do diplome se može doći za kraće, za šest meseci.

“Deca koja završe regularne četvorogodišnje srenje škole odrade pripravnički staž i odlaze u inostranstvo. U inostranstvu morate da pokažete koliko ste imali sati prakse i koliko rada. I dalje se odlazi u inostranstvo, posebno u Nemačku, jer su dodatno olakšali prijem zdravstvenih radnika”, priča Ilić.

Greške u zdravstvu plaćaju se životima. Ilić pita ko će biti kriv ako do pacijenta sa infarktom Hitna pomoć stigne na vreme, lekar može da plasira lek na vreme, ali medicinska sestra ne zna da otvori venski put.

“Lekar ne zna da pronađe venu, to nije njihov posao, to je posao medicinske sestre. Ako sestra nije vešta da otvori venski put, a to se radi u nekoliko minuta, taj pacijent će umreti. Umreće ne zato što je došlo vreme da umre, već zato što je neko zakazao u lancu. Nije zakazao lekar, on bi plasirao lek, sestra mora da nađe venski put, mora da plasira braunilu”, priča Ilić.

“Nekada izuzetak, sada pravilo”

Bivša direktorka srednje M

edicinske škole u Beogradu Nada Trifković objašnjava da ono što je nekada bio izuzetak sada postaje pravilo. Sada se, tvrdi ona, ide skraćenim putem u svemu, pa i do diplome zdravstvenog radnika.

“U zdravstvenoj struci to je pogubno. Sada za godinu dana završavaju osnove zdravstvene nege koja minimalno mora da traje četiri godine. Mi smo po tome bili prepoznatljivi u svetu i zbog toga su vrata svih svetskih centara bila otvorena za naše medicinske sestre. Sada se to kroz prekvalifikaciju završava za godinu dana, to je jezivo. Nemaju dana prakse”, navodi ona za Euronews Srbija.

Napominje da prekvalifikacija nije isto što i dokvalifikacija. Smatra da treba zadržati dokvalifikacije.

“Prekvalifikacija je kada završiš bilo koju srednju školu, imaš osnove opštih predmeta, a želiš sada da uđeš u struku. Recimo, završio si šumarsku školu i za godinu dana kroz prekvalifikaciju dobijaš diplomu kao da si završio četiri godine srednje medicinske škole. To ne može za godinu dana. U nekim sistemima dodatno je skraćeno”, navela je ona.

Ministarka zdravlja Danica Grujičić nedavno je rekla da su prebrzo prihvaćene prekvalifikacije u zdravstvu i da je važno da se pravi razlika između prekvalifikacije i četvorogodišnjih srednjih škola.

“U želji da obezbedimo što bolju negu pacijentima malo smo prebrzo prihvatili prekvalifikacije i na taj način unizili naše sestre koje uče četiri godine. Za nekoliko meseci ne može se načiniti ono što može za četiri godine. Ta deca kod nas prolaze praksu i na Medicinskom fakultetu se razlikuje onaj ko je završio medicinsku školu, a ko nije”, navela je Grujičić.

(Euronews)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala