Novi Pazar: Jasmin pravi najpoznatije i NAJBOLJE MANTIJE u Srbiji, a nama je otkrio ŠTA JE TAJNA njegovih specijaliteta:”Ove DVE stvari su NAJVAŽNIJE”
Pite su sa sirom, burek je sa mesom, a mantije su vrtsa pite sa mesom. I gde ćemo probati tradicionalnije, nego u Novom Pazaru, a kod koga drugog, nego kod najpoznatijeg zanatlije iz ovog grada, nadaleko čuvenog po svom umeću Jasmina Dervišnurovića. On je preko 20 godina prva asocijacija na domaće mantije širom Srbije, a mi smo ga posetili u njegovoj radnji u Prvomajskoj ulici, nekada najprometnijoj Stambol Džadi u Novom Pazaru.
On i njegova supruga zajedno sa svojim vrednim radnicima danonoćno i sa velikom posvečenošću i ljubavlju pripremaju domaće pite za sve stanovnike i turiste, ali i mnoge poznate ličnosti koji danas svoje proslave ne mogu da zamisle bez njegovih specijaliteta.
Posao je započeo njegov otac.
– Otac se bavio boksom. Tu se ništa ne podudara ni sa čim. Otac je pre 30 godina radio u sličnoj firmi kao što je naša. Ja sam sa njim počeo da radim u toj firmi protiv volje, morao sam da naučim da bacam brašno, od nečega da krenem. Tako smo počeli zajedno da radimo, ja sam imao desetak godina. To je bila glavna prodavnica za čitavu državu. Posle nekog vremena odlučimo da otvorimo svoju firmu i ja sam tako od malih nogu radio sve sa njim -započinje svoju priču Jamin.
Nakon što su ispekli zanat, naučili sve što je bilo važno u vezi sa poslom i otvorili svoju prodavnicu, u početku su sav teret nosili Jasmin, njegov otac i njegova majka.
-Sve što nije valjalo, ja sam u svojoj firmi izbacio. Samo otac, majka i ja smo ostali u radnji. I nikada nismo ostavljali radnju samu, uvek je bio neko od nas troje tu. Ja, otac ili majka, uvek je neko u lokalu. Porudžbine nosim ja, gledam šta se nosi, služim. Ja ti ne bih dao viljušku da jedeš. Operi ruke i pitu jedi rukama. I nametneš jednostavno da se tako služi i radi – objašnjava nam Jasmin kakva su pravila u njegovoj radnji i kako pravila nalažu da se ponašamo za sofrom po tradiciji.
Za sve koji rade u njegovoj prodavnici kaže da su jedna velika porodica i da zato sve funkcioniše besprekorno.
– Žene koje rade gore u proizvodnji nisu radnice, to je jedna velika porodica. Mi jedemo i pijemo zajedno. Ja im napravim godišnje po jednom veselje. Ja sam snabdevao i policiju, i bolnice, i siromašne ljude, i penzionere. Sve. Zato se sve i tako pročulo – priča ovaj velikodušni Novopazarac.
Da bi se neko stvorio svoje ime i tolike godine ga održavao svetlim i neukaljanim, kvalitet mora da govori za sebe. I ljude je teško prevariti, oni znaju šta je dobra hrana, gde pita valja, a mantija je najbolja. I zna se da je to kod Jasmina. I ne samo dole na jugu, već u čitavoj zemlji. Posvečenošću i ljubavlju prema poslu, ali i malim tajnama velikih majstora suvereno stoji na pijedestalu u svojoj branši. Na pitanje koje su te “male tajne” odgovorio je jednostavno, ali precizno.
Tajna je u kvalitetnim sastojcima i veštim rukama. Neko je, na primer, radio kod mene, naučio posao i do sada mu je bilo lako da uzima najskuplje meso, ali kad krene sam, biće mu skupo, pa će na sastojcima da štedi, a to ne sme. Ja svojim radnicama kupim po nekoliko džakova brašna različitih vrsta i ostavljamo ono koje se najbolje razvlači. Ipak, ono što je najvažnije, jesu vešte ruke. Moje žene naprave 50 tepsija dnevno i to žmureći savijaju. Sve je to timski rad. Recept je isti svuda, ali kvalitetni sastojci i vešte ruke su ono što pravi razliku – napominje nam Jasmin šta je to što je njega izdvojilo od ostalih konkurenata, pa navodi još jedan značajan primer koji pravi razliku između dobrih i najboljih.
– Dođe vreme kada treba da stavljaš spanać jer je on najbolji za pitu od spanaća. A nema spanaća nigde da se kupi, već ima zelje. Ali ti u zelje ne možeš da staviš isto kao i u spanać. Moraš više jaja i više kajmaka da bi dobio približan ukus kao sa spanaćem. A ne daj Bože šta nekada po Beogradu rade, pa stavljaju zelenilo da liči samo na spanać, a nema nikakv ukus. To je tako, samo sa kvalitetnim proizvodima isplivaš na površinu – objašnjava nam te sitne tajne najvećih majstora zanata naš domaćin iz Novog Pazara.
A da se dobar glas daleko čuje, potvrdio je i ambasador Amerike u Srbiji koji je jednom prilikom sa suprugom takođe obišao njegovu radnju u Novom Pazaru, te uživao u tradicionalnim specijalitetima domaće radinosti.
Nakon što smo sa Jasminom popili pravu tursku kafu iz malih fildžana i degustirali najlepše mantije na našem podneblju, rastali smo se uz poklone njegovih specijaliteta i obećanje da ćemo ga skorom prilikom ponovo posetiti u radnji u Stambol Džadi.(Blic)
