Nije Pazarcima sve potaman – Nisu debelokožci, ne teku im med i mlijeko

Nezadovoljna Srbija je ustala da šeta, a Novi Pazar, sa “bezbedne udaljenosti”, ponovo samo posmatra.

Nije Pazarcima sve potaman. Nisu debelokožci, ne teku im med i mleko. I njih more svi problem kao celu Srbiju, ali ćute, trpe, “u sebi” aplaudiraju i podržavaju proteste. Javno im se nikako “nešto ne da”.

Tako je bilo i kad je rušena Miloševićeva vlast, i kad su bili protesti “1 od 5 miliona”.  Tako je i sada, kada su građani iz “ostataka Srbije” na nogama.

Takvo iskazivanje nezadovoljstva “ne prima” se u ovom gradu. Bilo ih je, ali samo u pokušaju i kratkog daha, sa nekoliko desetina učesnika i bez vidljivih rezultata.

Inicirali su ih nevladine organizacije i građanski aktivisti preko društvenih mreža. Oni su, uglavnom, i bili učesnici. “Masovnost” su podržavali predstavnici nezavisnih i “radoznalih” lokalnih medija “na zadatku”.

Koordinator nevladine organizacije Akademska inicijativa “Forum 10”, Teo Taeaniš, kaže da su “razlozi različiti i brojni”.

– Ovde još nije izgrađena kultura protesta, koja podrazumeva jasnu i oblikovanu svest da se za društvene i političke promene valja boriti i izboriti – ocenjuje za Danas Taraniš i pojašnjava da je razlog za to “dugotrajna isključenost iz svih važnijih procesa odlučivanja u državi i vrlo nizak stepen razvoja građanskog aktivizma”.

Smatra da visoko mesto zauzima politički ambijent i “povezanost lokalnih partija sa aktuelnim vlastima i njihov jak uticaj u samom gradu”.

– Zbog toga su ljudi, uglavnom, uplašeni onim što bi moglo da im se dogodi ukoliko bi se usprotivili i pobunili. Lokalne političke partije su, tako, produžena ruka centralnih vlasti u amortizaciji bilo kog oblika građanskog nezadovoljstva – ističe Danasov sagovornik.

Taraniš naglašava da ljudi, u Sandžaku, ove i prethodne, proteste ne doživljavaju kao svoje, s obzirom da su i grad i región “dominantno naseljeni pripadnicima bošnjačke nacionalne manjine, pa se smatra da problema u državi treba da rešava većinski narod i da manjinama tu nije mesto”.

Kako kaže, kada se građani na lokalu odluče za protest, a to je retko, u pitanju su samo lokalni problema.

To je sa jedne strane, a sa druge strane je činjenica das u svi lokalni protesti brzo ugašeni i da su njihovi zahtevi ostali ne ispunjeni.

Zaključuje da “to utiče na percepciju građana da promene nisu moguće i i da se protestima ništa ne postiže”.

– Veoma značajno je, da kada su u pitanju bilo koja politička dešavanja na nacionalnom nivou, političari, sa tog nivoa, veoma retko se obraćaju lokalnom stanovništvu i ne smatraju ga savznicima u tom poslu. Region Sandžaka, ali i drugi regioni u Srbiji, koji su naseljeni nacionalnim manjinama, za opozicione partije su “izgubljeni” i na njih se, uglavnom ne računa. Zato se njima niko ne obraća i ne traži podršku – tvrdi Taraniš i dodaje da je “sve to pogrešno sa aspekta izgradnje građanske države zasnovane na principima jednakosti i solidarnosti, a to ima posledice na izvođenje promena”.

Veliko iskustvo u učešću i organizovanju protesta ima direktor nevladine organizacije Urban-in, Sead Biberović, koji smatra da su razlozi za “nereagovanje Pazaraca na dešavanja u Beogradu i ostatku Srbije”, su društveni, politički, iskustveni, pa i individualni.

– Mi ovde, gotovo i da nemamo opoziciju. Dve od četiri “naše” partije SDPS Rasima Ljajića i SPP Usamea Zukorlića, su u koaliciji sa vladajućom strankom, a treća, SDP se ponaša kao i da je ona u koaliciji, a zvanično nije. SDA nije u koaliciji sa SNS, a opet, primećujem ne ponaša se baš nešto “opoziciono”, osim u predizbornim kampanjama. Ali, ni oni ne pokazuju preteranu volju da organizuju nekakve proteste koordinisane sa “beogradskom” opozicijom – naglašava Biberović i podseća na organizovanje protesta “1 od 5 miliona”, kojim ne može da se pohvali SDA i za koji su vezane različite “zakulisne radnje”.

Ta partije u svom političkom delovanju ističe da postoji, radi, deluje, živi u Sandžaku, pominjući državu Srbiju “kad se baš mora”.

Biberović, u tome, vidi razloge za pazarsko nereagovanje na proteste, jer “pripadnici bošnjačke zajednice razmišljaju da je republička vlast problema većinskog naroda i da mi nećemo i ne treba da se mešamo. Oni su ih birali, oni neka ih i menjaju”.

– Čini mi se, da još uvek postoji određena doza straha, nelagode, nepripadanja, odbacivanja…i “iskustvene mudrosti” iz devedesetih godina prošlog veka, koja nas podsećaju na to da se „drugačije gledalo“ na svaki javni protest u Pazaru, makar i ne bio politički, makar to bilo traženje nekih običnih ljudskih prava – ocenjuje Biberović i ukazuje na odnos srpske zajednice prema vlastima u Beogradu, “koja se uzdržava koja se uzdržava od bilo kojeg javnog protivljenja bilo kakvoj politici i ponašanju republičkih vlasti, jer bi to bio njihov čin protiv Srbije i, maltene, izdajnički čin”.

Bogato iskustvo u praćenju lokalnih protesta ima i urednica portala Free media Amela Bajrović i nije iznenađena što, u ovom gradu, neće biti protesta.

– U Novom Pazaru, već duže vreme političke partije ne organizuju proteste. To, uglavnom, čine građanski aktivisti i pojedinci preko društvenih mreža. Sa jedne strane imamo partije, koje su deo vlasti u Srbiji, pa se od njih to i ne očekuje, a one koje su u opoziciji već nekoliko godina ne organizuju proteste. Moguće da je razlog, što je na nekim ranijim protestima bio slab odziv građana – smatra Bajrović.

Podseća da je poslednji, najmasovniji, bunt bio u decembru prošle godine, u naselju Mur, na kojem su građani izrazili nezadovoljstvo stanjem u saobraćaju.

Pre toga, bili su protesti, prošle godine, zbog zagađene životne sredine i oni iz 2020, koji su trajali nekoliko meseci ispred Opšte bolnice. Kada je tražena smena rukovodstva te zdravstvene ustanove, jer su “nespremno dočekali pandemiju koronavirusa, kada je ovaj gard bio žarište u Srbiji.

U Novom Pazaru se “kao najbolji politički vic” još prepričava izjava lidera SDA Sandžaka Sulejmana Ugljanina, da je njegova partija srušila vlast Slobodana Miloševića “a DOS samo pripomogao”.

(Danas)