Ko su vehabije i da li su opasne po zajednicu? (VIDEO)

U Srbiji živi preko 3.000 vehabija, prema podacima Islamske zajednice u Srbiji i prema informacijama koje su objavljene u medijima od strane bezbednosnih službi. Najbrojniji su na području Novog Pazara i Priboja, ali ih ima i u Sjenici i Tutinu, javlja A1TV.

Iako je termin „vehabije“ široko poznat, često se koristi bez jasnog razumevanja ko su oni zapravo, šta ih karakteriše, te da li su i koliko opasni za zajednicu. Ove nejasnoće često izazivaju strah i predrasude, pa se postavlja pitanje: Da li zaista znamo ko su vehabije?

Vehabizam, kao religijski pokret, svoje korene vuče iz Saudijske Arabije, a u proteklim decenijama postao je sveprisutan u medijskim izveštajima na Balkanu. No, da li je fer poistovećivati sve pripadnike ovog pokreta sa ekstremizmom, ili se radi o fenomenu koji je mnogo složeniji i zaslužuje dublje razumevanje?

Rešad ef. Plojović, potpredsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, smatra da je važno razumeti istorijski kontekst vehabizma pre nego što se donesu ishitrene ocene o njihovoj ulozi u današnjem društvu. On ukazuje na to da su izvorni vehabizam i njegov današnji oblik u Srbiji vrlo različiti.

„Pre svega, izvorno reč vehabizam ili pokret vehabizma nastao je na prostorima Saudijske Arabije krajem 18. i početkom 19. veka, i on se veže za svog osnivača Abdilaha ibn Abdulvehaba i po njemu je zapravo dobio ovaj naziv. Dakle, to izvorno značenje vehabizma i pojavljivanje ovog pokreta itekako ima važnost u uspostavljanju Saudijske države kao samostalne države. Ne može se povući znak jednakosti između izvornog vehabizma i ovog našeg današnjeg, posebno lokalnog,“ objašnjava Rešad ef. Plojović, potpredsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.

Za mnoge ljude, vehabije su sinonim za određeni izgled i način života – dugačke brade, skraćene pantalone i striktno pridržavanje islamskih propisa. Međutim, da li je ovaj stereotip opravdan? Postojeći narativi često ne uzimaju u obzir složenost ove zajednice, niti razlikuju one koji mirno praktikuju svoju veru od onih koji se priklanjaju ekstremnijim interpretacijama.

„Dakle, oni ne deluju unutar sistema Islamske zajednice, oni ne obavljaju obrede u džamijama Islamske zajednice. Kad kažemo o onima rigidnima, ekstremnima, oni su se odvojili, imaju paralelan sistem koji Islamska zajednica ne može kontrolisati, nema uvid u ono što se radi i na takvom izvoru se napajaju oni koji svoju mržnju manifestuju svojim aktima u javnosti,“ dodaje Plojović.

Esad Kundaković, Novopazarac čiji je sin poginuo u Siriji, govori o tome kako su predrasude prema vehabijama prisutne ne samo u ostatku Srbije, već i unutar samog Novog Pazara. On veruje da mnogi ljudi imaju iskrivljenu percepciju o ovoj zajednici i da bi bolje razumevanje moglo dovesti do smanjenja tenzija i predrasuda.

“Da vam kažem jednom me pitao neko jesi li vehabija, po timnjihovim opisima i karakteristikama kako ih oni opisuju, ja znamsamo sebe, i prihvatiću da budem vehabija ne samo građaniSrbije nego i mi svi koji smo manje upućeni u neke stvari. Imamo pogrešno mišljenje i ružno mišljenje o tim ljudima, međutim to su ljudi koji su plašeći se od svih tih anomalijadruštva koje si trenutno okupirale naše institucije i nas same povlače se sve više u sebe i stvaraju manje zajednice i računajuda će na taj način da zaštite sebe i svoje porodice od svih tihpočasti koje vladaju, alkohol, kocka itd..”, kaže Kundaković.

Teo Taraniš iz nevladine organizacije Forum 10 upozorava da je teško odrediti jasnu granicu između običnog muslimana i vehabije, što dodatno komplikuje javnu percepciju ove zajednice. On naglašava da, iako postoje pojedinci koji propagiraju vehabijske ideje, nije svaki pripadnik ove zajednice nužno radikalan ili opasan.

„Teorijski i praktično je vrlo teško odrediti i napraviti tu razliku i distancu ko su stvarno vehabije i da li svaki pripadnik islamske veroispovesti koji ima malo dužu bradu ili se na neki način ponaša drugačije u odnosu na ono što bi smo očekivali da bude uobičajeno,“ objašnjava Taraniš. „Vrlo je važno naglasiti da su one vrednosti, oni stavovi, one ideje koje ti ljudi propagiraju vrlo atraktivni, vrlo privlačni, nekad vrlo zanimljivi ljudima da ih čuju”, istakao je Taraniš.

Glavno pitanje koje se postavlja u javnosti jeste da li su vehabije opasne po zajednicu. Kundaković i Plojović ističu da je potrebno pažljivo razmotriti ovo pitanje, jer se iza predrasuda često krije nerazumevanje i strah od nepoznatog.

Ne mogu oni da budu opasni, oni su u opasnosti, ti ljudi samomogu od koristi da budu jer u njima nema gram jedan lošega. Kažu ljudi pravedni ljudi su ljuti, znači ljut je ali pravedan. Oni su sebi uskratili sve ono što će nekog da ugrozi e kad ti takveljude pokušaš da silom ugroziš te vrednosti zbog kojih su se oni svega odrekli onda očekuj otpor, kakva će reakcije da bude mi to je možemo da predvidimo”, rekao je Kundaković. 

“Govoriti o potencijalnoj opasnosti koja jam preti pre svegafizički prosto se ne usuđujem o tome govoriti jer svaki čovekmože potencijalno biti opasan, bez obzira kako on izgledao, kojoj veri propadao. Pa zavisno od toga šta se u određenommomentu desi, da li je osoba u svojoj prirodi sklona nasilju iliekstremizmu pa čak i određenim nasilnim aktima. Daklepogrešno je u jedan koš staviti sve one koji pripadaju bilo kompravcu pa i ovom sadefijskom u našem vremenu i tretirati ihpotencijalno opasnima”, rekao je Rešad ef. Plojović.

S druge strane, Taraniš napominje da, iako postoje određeni pojedinci koji propagiraju radikalne ideje, većina vehabija u Srbiji nisu pretnja po društvo. Ipak, on upozorava da postojeći strahovi i predrasude mogu dovesti do daljeg usložnjavanja situacije.

“Predstavljaju svakako jednu vrstu potencijalne bezbednosnepretnje i opasnosti za celo društvo. U nekim prethodnimperiodima propadnici tih grupa bilo su pretnja i opasnost za samu lokalnu zajednicu, odnosno za ovaj region Sandžaka dok ipovodu ovog najnovijeg slučaja vidimo da ta pretnja vrlo lakomože da se proširi na ostatak Srbije, pitanje je samo šta sumotivi odnosno šta su konkretni povodi da se takva nemcapretnja realno i manifestuje”, rekao je Teo Taraniš.

Istoričar Redžep Škrijelj smatra da je pojava vehabija na našim prostorima novina, jer se one ne uklapaju u tradicionalni kulturni obrazac Balkana. On naglašava da vehabizam predstavlja uvezeno verovanje koje nije u skladu s osmansko-islamskom tradicijom ovog regiona.

„Mi pripadamo Osmanlijskom, odnosno turskom duhovnom krugu. Sa naglaskom tog turskog duhovnog kruga, nastala je naša sveukupna duhovna kultura. Naime, svi pokreti koji se javljaju u ovo vreme, uključujući i vehabizam, uključujući tu neku simboliku nošenja brade, raznog načina odevanja, ne pripadaju našoj tradicionalnoj kulturi nošnje,“ objašnjava Škrijelj.

Iako postoji mnogo različitih mišljenja o vehabijama, većina građana sa kojima smo razgovarali kažu da se ne plaše ove zajednice, smatrajući ih običnim ljudima koji se razlikuju po načinu života, ali ne predstavljaju pretnju. Te na pitanje naše ankete “Da li se plaše vehabija i dali oni predstvaljaju opasnost?” , građani su dali sledeće odgovore:

“Ne, apsolutno, ne rade nikom ništa”,

“Ja, ne, to je normalno kao i svi drugi”.

“Naravno da ne”.

“Naravno da se ne plašimo, to su naša braća”.

“Da, ko god kaže da nisu jesu, ker to su odmah dve nacije, svemuslimanke nacije, mi smo na suprotno stranu, oni na suprotnu, biće opasni i što prije da se to nekako ukloni.”

a1tv