Kako žive Bošnjaci i Srbi u Novom Pazaru? „Safet i Milan sa svojim porodicama ostaju da žive jedan pored drugog“

Kad nailaze zla vremena, kad krenu prebrojavanja na „naše“ i „njihove“, kad se pogledi iskose u poprekost, reči postaju teške i opasne, kad su poznanstva i prijateljstva na ispitu izdržljivosti lomljivih vremena, u ime dobrog zlu se ne daju.

Ratne trube devedesetih godina ovde su „postrojile“ ona ružna vremena. Jedni pored drugih, zajedno su zazirali od svakog novog dana i strahovali da se krhkost ne zapali.

I tada je važio dogovor prijatelja i komšija „Ako krenu vaši, mi ćemo kod vas, ako krenu naši, vi ćete kod nas“. Amanet za spas i čuvanje jedni drugih.

U vraćanju poljuljanog poverenja učestvovali su najhrabriji iz obe nacionalne zajednice. Rizikovali su da od „pravednika“ svojih sunarodnika budu proglašeni otpadnicima i nacionalnim izdajnicima „naših“ i „vaših“.

Najglasniji u vraćanju narušenog zajedništva bile su nevladine organizacije i čestiti i profesionalni novinari. Nevladine organizacije su, kroz brojne projekte, multikulturalnost gradile kod mladih generacija, a mediji pomagali da se te ideje osnaže i zažive.

Direktorka Kulturnog centra „Damad“, Zibija Dervišhalitović-Šarenkapić, ocenjuje da je multikulturalnost „fenomen koji se u Novom Pazaru, jednostavno, poistovećuje sa činjenicom da je ovaj grad multietnički i multikonfesionalni po strukturi svoga stanovništva“.

– Mi jednostavno prihvatamo postojanje etnokulturnih različitosti. Drugo je pitanje da li smo zadovoljni institucionalnim, pravnim i političkim rešenjima čiji je cilj promovisanje poštovanja kulturne, etničke, jezičke i verske različitosti, te da li ima dovoljno programa i inicijativa u tom smeru – objašnjava Dervišhalitović-Šarenkapić i dodaje da “ multikulturalizam ne podrazumeva samo priznavanje etničkih različitosti, nego uključuje i pravo pojedinaca da sačuvaju svoj identitet i da zajedno s drugim pojedincima unutar zajednice jednako uživaju u zajamčenim pravima”.

Ocenjuje da svaka zajednica, koja priznaje kulturne različitosti, smanjuju izvore potencijalnih sukoba i podela što je za Novi Pazar od vitalnog značaja.

Ističe da se multikulturalnost ogleda u svakodnevnom životu grada. Primeri uključuju zajedničke kulturne manifestacije, koncerte, izložbe i druge događaje gde različite zajednice sarađuju i razmenjuju kulturne vrednosti i da obrazovne institucije i organizacije igraju vidljivu ulogu u promociji raznolikosti i razumevanju.

– Ona se gradi kroz aktivno učešće svih zajednica i pojedinaca. Pozitivni primeri uključuju organizacije koje promovišu međuetničku saradnju, kao i pojedince koji se trude da razumeju i poštuju različite kulture i običaje. S druge strane, svaki vid netolerancije, predrasuda i diskriminacije razgrađuje suštinu multikulturalnosti. Učvršćivanje multikulturalizma zahteva dugoročne napore u očuvanju i promociji različitosti. Održavanje multikulturalnosti zahteva kontinuiranu podršku različitim kulturnim i verskim zajednicama i njihovim projektima – poručuje direktorka KC “Damad” za koji je multikulturalizam “cilj od prioritetnog značaja, odnosno međusobno komuniciranje kultura etničkih zajednica na ovom prostoru i šire, njihovo sveobuhvatno prožimanje i pozitivno sadejstvo, te stvaranje novog modela društvenih i kulturnih vrednosti”.

Ova nevladina organizacija je, više od deceniju, realizovala projekat Interetnička omladinska alijansa, čija je osnovna ideja bila da edukuje, osnaži i promoviše omladinske lidere različitih etničkih i verskih pripadnosti.

Projekat je pilotiran u Novom Pazaru, a onda je proširen i na ostalih pet sandžačkih opština (Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Priboj i Prijepolje).

Konačni cilj bio je da se unapredi interetnička saradnja, tolerancija i razumevanje kao preduslov izgradnje stabilnog multikulturalnog društva, “u Sandžaku, koji je ekonomski nerazvijen i dodatno opterećen nestabilnom političkom situacijom, međunacionalnim tenzijama i unutaretničkim sukobima i nedostatkom kanala komunikacije i saradnje izvan partijskih politika”.

Projekat su tada podržali EU, UNDP, ambasade SAD, Holandije, Norveške i Nemačke, Fond za otvoreno društvo, svih šest lokalnih samouprava, ali i privatni preduzetnici iz tih opština.

Izvršni direktor nevladine organizacije “Utvan-in”, Sead Biberović smatra da, prvo, treba da se “razluče dva povezana, ali različita pojma – „multikulturalnost“ i „interkulturalnost“.

„Multikulturalnost“ je, najjednostavnije, samo postojanje različitih kultura na jednom prostoru, različitih kultura koje se ne mešaju, već su samo tu, jedna pored druge ili jedne pored drugih. „Interkulturalnost“ je, s druge strane, kada se različite kulture, na prostoru koji dele, prožimaju, poštuju jedna drugu, uzajamno utiču jedna na drugu, jedna od druge preuzimaju vrednosti, običaje, način govora… Mislim, da je to mnogo viši nivo od multikulturalnosti; to je situacija koja, za pripadnike različitih kultura, stvara uslove za mnogo kvalitetniji život i funkcionisanje zajednice. Stanje koje možemo nazvati zajedničkim životom – razjašnjava Biberović dilemu.

Ocenjuje da, Novi Pazar “svakako ima multikulturalnost”.

– Ali, takođe, sam siguran da smo ranije, do pre nekih tridesetak godina, imali mnogo više interkulturalnosti nego što je danas imamo. Više smo se družili, smejali se, zajedno plakali, pomagali jedni drugima, zajedno pobeđivali i radovali se… – ističe i napominje da “celokupnog koncepta i konteksta života, naročito tokom poslednjih decenija, uticala je i na krhku biljku međuetničkih i međureligijskih odnosa, kao i odnosa među ljudima, uostalom.

Zbog toga danas imamo situaciju da, kada razgovaraju, Bošnjaci i Srbi paze šta i kako govore, a često, kako kaže, i zaobilaze „neke teme“ kao što su politika, nedavna prošlost, vlasti u Beogradu…

Bez obzira na sve, on veruje “da Bošnjaci i Srbi u Pazaru, imaju posebnu „istorijsku mudrost“ koja je zasnovana na svesti da carstva traju i propadaju, države bitišu i nestaju, vojske dolaze i prolaze, vlasti pobeđuju i gube… a, neki, na primer Safet i Milan sa svojim porodicama, ostaju da žive jedan pored drugog, baš kako su to radili i njihovi očevi i dedovi, i pradedovi… Takođe, siguran sam i da će se mnogi Safeti i Milani, mnoge Amele i Slađane istrajavati u gajenju zajedničkog života i u vekovima pred nama. I, to – zajedno…”

Amela Bajrović, urednica portala Free medija, ocenjuje da je, u ovom gradu multikulturalnost najveće bogatstvo.

Tu ima prostora za još veću i bolju saradnj među zajednicama, na kojoj treba na različite načine insistirati. Određena odvojenostkoja se mogla primetiti u poslednjih deceniju ili dve nije donela dobro nikome, jer živimo na istom prostoru,delimo dobre i loše stranesvakodnevnice – naglašava Bajrović.

Uverena je da bi na razmišljanje nekih pojedinaca bitno uticalo kada bi se, u javnosti češče zajedno pojavljivali poglavari Islamske zajednice (IZ) i SPC.

– Mislim, da bi tokom verskih praznika, Bajrama i Božića, trebalo javno da razmenjuju čestitke, da se zvanično obilaze, razgovaraju o krucijalnim problema. Takva slika bi imala samo pozitivan efekat, što bi doprinelo većem uvažavanju, saradnji i toleranciji među pripadnicima obe nacionalne zajednice – kaže Bajrović.

Smatra da, u ovakvoj sredini, mediji imaju posebno važnu ulogu i da bi trebalo da bude više sadržaja o suživotu i multikulturalnosti sredine.

Njen portal emituje serijal video emisija o džamijama i crkvama u ovom kraju, u okviru projekta “Zvucima bogomolja”, koje je podržalo Ministarstvo kulture.

Izvor:Danas.rs (S.L.)

Preuzmite android aplikaciju Sandzaklive portala